"Sneg samo na TV-u": Meteorolog otkriva šta čeka Balkan i objašnjava šta su toplotne kupole, organizovane oluje i superćelije

Meteorolog i atmosferski fizičar Branko Grisogono, profesor dinamičke meteorologije na Geofizičkom odseku Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, ističe da će za suzbijanje posledica klimatskih promena najvažnije biti ulaganja u obrazovanje i nauku, a ovo pre svega zahteva promenu političkog mentaliteta.

On je za Nacional prokomentarisao vremensku situaciju kojoj smo svedoci poslednjih nedelja, ne samo u Hrvatskoj već i u svetu. Prof. Grisogono kaže da se „intenziviranje i/ili učestalost jakih ekstratropskih i tropskih oluja nastavlja jer klimatski sistem ima progresivno više toplotne energije u sebi“.

Toplotna energija je u velikoj meri proporcionalna potencijalnoj energiji, pa se ova povećana potencijalna energija lakše pretvara u kinetičku, što pre svega podrazumeva vetar, vertikalna kretanja i turbulenciju“, objašnjava on za Nacional.

„Žestokih oluja je bilo i ranije, ali su bile ređe i više lokalizovane. Ili bi zahvatile samo jedno područje i onda bi se u letnjoj sezoni pojavile jednom ili dva puta. Međutim, sada to imamo, možemo reći, na skoro nedeljnom nivou“, kaže Grisogono i dodaje: „A to znači povećanu učestalost organizovanih nevremena. Organizovane oluje su tzv mezoskalni kumulonimbus, a ponekad čak i superćelijski kumulonimbus, kao što smo imali pre nekoliko godina, a počela su ove godine 2024."

Stručnjak je objasnio i koncept toplotne kupole, koji se u poslednje vreme sve češće pominje.

„Da, na širem području Hrvatske ređe su se pojavljivale toplotne kupole, čak i u drugim delovima sveta. Međutim, to je sada, možemo reći, poluzvaničan naziv, jer dobro opisuje relevantnu sinoptičku situaciju. Dakle, kao da smo ispod rerne“, objašnjava Grisogono.

„Toplotna kupola nastaje zbog dugotrajnog anticiklona koji se nikuda ne pomera, a mlazni tokovi, ili planetarni talasi koji bi ih odgurnuli, u tom području su udaljeni, ili ih uopšte nema. I jednostavno onda kuvanje ostaje tu. U proseku ćemo imati sve više ovakvih sinoptičkih situacija u budućem podneblju, bar u narednih nekoliko decenija“, upozorava on i naglašava da bi ova neprijatna klimatska pojava mogla dodatno da se intenzivira.

"Uopšteno gledano, buduće klimatske promene mogu se sumirati tako da će tamo gde je suvo i vruće biti toplije, a tamo gde je vlažno i ima više padavina, takođe će biti toplije u proseku. Jedina razlika je što će se ove kišne oblasti verovatno smanjiti, a tople ili vruće oblasti će se progresivno širiti u prostoru i vremenu", kaže Grisogono.

Takođe je objasnio sve češće „oluje superćelija“.

„Superćelijske oluje, odnosno superćelijski kumulonimbusi, jedini su olujni oblaci koji proizvode sopstvenu rotaciju u prvobitno nepostojećoj rotaciji u vertikalnom pravcu“, objašnjava prof. Grisogono.

„One proizvode najveća zrna grada, zauzimaju najveće horizontalne površine i najdublje prodiru u donju stratosferu. Razvijaju se relativno sporo, svega nekoliko sati, traju oko pola dana i imaju karakterističan radarski odraz poput naopako okrenutog slova S. Većina tornada dolazi od superćelijskih kumulonimbus oblaka“, rekao je on za Nacional.

Takođe je upozorio da nestaju godišnja doba na koja smo navikli. Ubuduće će naše proleće, leto i jesen nekoliko puta počinjati i prestajati, a deca će sankanje gledati uglavnom na televiziji.

BONUS VIDEO: Podizanje svijesti o klimatskim promjenama kroz filmove