Dok Tramp ignoriše Brisel, Đorđa Meloni mu šapuće na uvo: Italija preuzima ulogu pregovarača cele Evrope

Glavna tema susreta su carine — konkretno, najava Vašingtona da će uvesti nove, „recipročne“ takse na uvoz robe iz Evropske unije u visini od 20 odsto. Iako je Tramp nedavno privremeno suspendovao te mere na 90 dana, Brisel ne krije zabrinutost, a evropske prestonice pomno prate upravo ovaj susret — prvi visoki bilateralni sastanak SAD i jedne zemlje članice EU otkako je Tramp ponovo preuzeo dužnost predsednika.

Lični kanal komunikacije sa Belom kućom

Đorđa Meloni, liderka desničarske partije Braća Italije, poslednjih godina izgradila je neobično blizak odnos sa američkim predsednikom. Još od njenog prisustva na Trampovoj inauguraciji, preko privatnih susreta u Mar-a-Lagu, pa sve do sadašnjeg susreta u Beloj kući — Meloni je danas verovatno jedina evropska liderka koja može direktno razgovarati s Trampom, bez formalnih posrednika.

Za Donalda Trampa, koji je poznat po ličnom stilu diplomatije, ta veza ima posebnu težinu. Za razliku od formalnih, birokratski strukturisanih odnosa s Briselom, Tramp u Melonijevoj vidi autentičnu sagovornicu — političarku koja, iako dolazi iz Evropske unije, deli s njim određene ideološke i kulturne vrednosti. To što Tramp još nije pozvao Ursulu fon der Lajen, predsednicu Evropske komisije, a nedavno otkazao susret sa evropskom šeficom diplomatije Kajom Kalas, samo potvrđuje njegovu sklonost da bilateralne odnose favorizuje nad kolektivnim evropskim institucijama.

Italija — partner, ali i pregovarač za ceo kontinent

Melonijeva je u Vašington otputovala s jasnim ciljem — da ubedi Trampa da odustane od ideje o novim carinama koje bi, bez sumnje, teško pogodile ne samo Italiju, već i celokupnu evropsku privredu. Italija, čiji izvoz prema SAD čini oko 10 odsto ukupnog izvoza, prošle godine je ostvarila suficit od gotovo 40 milijardi evra u razmeni sa Amerikom — što je čini trećim najvećim evropskim trgovinskim partnerom SAD, posle Nemačke i Irske.

Ipak, politička realnost u Rimu je složena: Meloni je suočena s pritiskom italijanske industrije, ali i zahtevima Brisela da ne izlazi iz okvira zajedničke evropske politike. Iako nema zvaničan mandat Evropske komisije da pregovara, njena uloga je neformalno prihvaćena i pažljivo koordinisana s liderima u Briselu. Portparolka EU Arijana Podesta nedavno je izjavila da je Melonijeva „u stalnom kontaktu s Fon der Lajen“ i da je njen nastup u Vašingtonu „dobrodošao i koordinisan“.

Ravnoteža između EU i Amerike – „rizična igra“

Analitičari, međutim, upozoravaju na zamke koje Melonijeva mora izbeći. Kako navodi istoričar i stručnjak za italijansku spoljnu politiku Leo Goreti, „koliko god ideološki bila bliska Trampu, Meloni se ne može priuštiti da se otvoreno svrsta protiv Brisela“. Italija je suviše zavisna od evropskog tržišta, evropskih fondova i političkog okvira EU. Trampov populizam i zahtevi za bilateralnim trgovinskim pogodnostima mogu izgledati primamljivo, ali za Italiju bi izlazak iz evropskog okvira bio politički i ekonomski suicidan.

Geopolitika u pozadini: Ukrajina, NATO i ruski faktor

Iza pitanja carina kriju se mnogo dublji interesi. Očekuje se da će u razgovoru Meloni i Tramp dotaknuti i pitanje Ukrajine, s obzirom na sve veće razlike u transatlantskom pristupu ovom sukobu. Italija je do sada podržavala sankcije protiv Rusije, ali u Briselu raste zabrinutost da bi Meloni mogla Trampu signalizirati tiho povlačenje iz stroge linije, kako bi sebi kupila politički manevarski prostor.

Tu je i pitanje NATO-a. Italija trenutno izdvaja oko 1,5 odsto BDP-a za odbranu — ispod cilja od 2%, a daleko ispod Trampovih nedavnih izjava da bi članice Alijanse trebalo da ulažu i do 5% u vojsku. Meloni bi mogla tražiti razumevanje, ističući teškoće italijanske ekonomije, ali je jasno da će i ovo biti jedna od tačaka potencijalnog pritiska.

Meloni kao most, ili kao solista?

Meloni je svesna da ovaj sastanak nadilazi bilateralne odnose Italije i SAD. Ulog je veći: reč je o pozicioniranju cele Evrope prema Trampovoj Americi, koja sve više forsira logiku nacionalnog interesa, unilateralnih poteza i ekonomskog pritiska. Njen izazov je da se pokaže kao kredibilan sagovornik Amerike, a da istovremeno ne izgubi poverenje evropskih saveznika.

U tom smislu, ona balansira između podrške nultoj carinskoj stopi i implicitne kritike evropske birokratije. Ako uspe da Trampa uveri u potrebu stabilnih, međusobno korisnih odnosa, može iz Vašingtona otići kao pobednica. Ako pak deluje kao neko ko vodi ličnu, italijansku agendu – mogla bi se vratiti u Rim sa oštećenim kredibilitetom, i kod kuće i u Briselu.

Bez obzira na konkretne rezultate, susret Đorđe Meloni i Donalda Trampa biće zapamćen kao trenutak kada je Evropa dobila prvi direktni pogled u to kako Tramp vidi kontinent u svom drugom mandatu. Da li u Melonijevoj vidi partnera ili samo još jednog lidera koji se može iskoristiti za slabljenje EU — ostaje da se vidi.

Tramp želi da podeli pa da vlada

Uoči njenog odlaska u Vašington, oglasila se Francuska. Predsednik Emanuel Makron upozorio je da Tramp želi „da podeli pa da vlada“ i da pojedine zemlje ne bi trebalo da se upecaju na „bilateralne dogovore“ sa Sjedinjenim Američkim Državama. Oprez nije bez osnova, jer je italijanska ekonomija veoma izložena. Iako je Meloni u dobroj političkoj poziciji, posebno u poređenju s Makronom i njegovom strankom, i vodi najstabilniju vladu među velikim evropskim državama, ona je ipak na vlasti zahvaljujući koaliciji, a ne dele svi njeni partneri isto mišljenje.

Međutim, iz italijanske vlade su stigle izjave zvaničnika da je premijerka već razgovarala s Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, kako bi se konsultovala u vezi sa američkom posetom.