Meloni dobija konkurenciju: Može li Vanači da promeni političku scenu Italije?

Meloni je tokom četiri godine na vlasti nastojala da izgradi umereniji politički imidž, ali približavanje izbora i pojava konkurenta koji cilja na deo njenog biračkog tela menjaju političku računicu.

Vanači, bivši general i poslanik u Evropskom parlamentu, sa Nacionalnom budućnošću prema istraživanjima ima podršku veću od sedam odsto. Njegova stranka već je prestigla Ligu, jednog od Melonijinih koalicionih partnera, i približava se Forca Italiji.

„Bez Vanačija, desni centar bi mogao da izgubi predstojeće izbore. Tih sedam procentnih poena veoma je važno“, ocenio je Lorenco Preljasko iz agencije YouTrend.

Meloni zaoštrava stav o migracijama

Vanačijev uspon poklapa se sa sve oštrijim nastupom italijanske premijerke prema ilegalnim migracijama.

Nakon velikog priliva migranata iz Maroka u špansku enklavu Seutu, Italija je suspendovala slobodno kretanje u okviru Šengena sa Španijom. Madrid je odgovorio uvođenjem kontrola za putnike koji dolaze iz Italije.

„Nećemo odstupiti ni milimetar kada je reč o ilegalnoj imigraciji“, poručila je Meloni, naglašavajući da će odbrana granica, borba protiv krijumčara ljudi i vraćanje migranata ostati politika njene vlade.

Politički analitičari smatraju da iza zaoštravanja retorike postoji i izborna računica.

Profesor političkih nauka Marko Tarki ocenjuje da postoji zabrinutost zbog konkurencije Nacionalne budućnosti. Teme poput bezbednosti, migracija i identiteta, kaže on, nisu nove za Meloni, ali je njen ton postao oštriji.

Vanači upravo na tim pitanjima pokušava da pridobije birače. Kada je reč o migracijama, zagovara još radikalniji pristup i promoviše takozvanu „remigraciju“, odnosno podsticanje migranata da se vrate u zemlje porekla.

Najveća razlika je odnos prema Ukrajini

Iako su Meloni i Vanači bliski po pojedinim unutrašnjopolitičkim pitanjima, jedna velika razlika mogla bi da predstavlja prepreku njihovoj budućoj saradnji – odnos prema Ukrajini.

Meloni se od dolaska na vlast pozicionirala kao saveznik Kijeva i zagovornik zapadne spoljnopolitičke orijentacije Italije.

Vanači, sa druge strane, zastupa blaži odnos prema Moskvi, protivi se vojnoj pomoći Ukrajini i povećanju izdvajanja za odbranu. Slične stavove zastupa i Liga.

Tarki smatra da je upravo Ukrajina najveća stvarna politička razlika između Meloni i Vanačija, dok je jaz između njih po drugim pitanjima često naglašen zbog političke taktike.

Melonijini saradnici zato ne isključuju mogućnost buduće saradnje sa Vanačijem, ali postavljaju jasnu granicu kada je reč o spoljnoj politici.

Nikola Prokačini, jedan od Melonijinih najbližih saradnika, rekao je da savez ne bi bio moguć ukoliko bi Vanači želeo da Italiju svrsta uz Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju. Ako ostane na strani Zapada i zapadnih liberalnih demokratija, mogućnost saradnje postoji.

Vanači sa podrškom od nešto više od sedam odsto za sada ne predstavlja direktnu pretnju Melonijinoj vodećoj poziciji, ali njegov uspon može da bude presudan za budućnost vladajućeg bloka.

Zato bi bivši general mogao da se nađe u neobičnoj ulozi – kao konkurent koji Meloni oduzima birače, ali istovremeno i kao potencijalni partner bez kojeg bi joj posle izbora bilo znatno teže da formira novu većinu.