Dafne Karuana Galicia Foto: STRINGER / AFP / Profimedia

U mesecima pre ubistva 2017. godine, malteška novinarka Dafne Karuana Galicija bila je na tragu ofšore kompanije pod nazivom 17 Black Limited, prenosi Slobodna Evropa. Nije znala ko je vlasnik kompanije registrovane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), ali je bila sigurna da je postavljena kako bi se kroz nju provodile korumpirane isplate liderima Malte, o čemu je, bez dokaza, pisala u svom blogu.

U februaru 2017. godine, Dafne koja se fokusirala na korupciju, pisala je o misterioznoj kompaniji poreklom iz Dubaija.

U svom tekstu Galicijia je napisala da postoji veza između te kompanije i političara sa Malte, ali nije ponudila konkretne dokaze, s obzirom na to da nije mogla da otkrije ko je bio vlasnik kompanije.

Osam meseci kasnije, Karuana Galicijia ubijena je bombom koja je bila postavljena u njenom automobilu. Telo je pronašao njen sin Metju Karuana Galicija , takođe istraživački novinar.

Rojters je kasnije u svojoj istrazi otkrio da je jedan od najbogatijih preduzetnika Malte Jorgen Fenek vlasnik 17 Black kompanije. Fenek je uhapšen krajem novembra 2019. zbog umešanosti u ubistvo novinarke, a kasnije je i zvanično optužen.

 

Dafne Karuana Galicia Foto: EPA-EFE/DOMENIC AQUILINA
Poriče sve optužbe.

 

Podstaknut političkom i pravnom krizom u zemlji nastalom zbog istrage o ubistvu istraživačke novinarke Dafne Karuana Galicija, premijer ove zemlje Džozef Muskat dao je ostavku ranije ove godine.

Aktivnosti 17 Black Limited kompanije ostale su obavijene velom tajne, no istraživanje koje su sproveli Rojters i Tajms of Malta pokazali su nove dokaze.

U decembru 2015. godine, 17 Black kompanija ostvarila je ranije neotkrivenu dobit od 4,6 miliona eura, kada je državna energetska kompanija Enemalta kupila vetroelektranu u Crnoj Gori, navodi Rojters u svojoj istrazi.

Kupovina je usledila nakon nekoliko putovanja u Crnu Goru i pregovora koje je vodio tadašnji ministar energetike Malte Konrad Mici.

Istog meseca računovođa koji je radio za Micija i tadašnjeg šefa osoblja premijera Kita Šembrija, napisao je mejl u kojem se navodi da njih dvojica trebaju da dobiju isplatu od 17 Black za usluge koje nisu precizirane.

Šembri je za Rojters potvrdio u aprilu 2018. da su kompanije koje su u njegovom vlasništvu “napravile nacrt poslovnog plana” sa 17 Black koji nije implementiran, ali nije dao više detalja. I on se sada nalazi pod istragom zbog potencijalne umešanosti u ubistvo Karuana Galicije. On poriče da ima ikakve veze sa ubistvom.

Bivši ministar energetike Mici takođe navodi da on nije uključen, niti da je išta znao o ubistvu novinarke.

Za Rojters je takođe rekao da nema veze sa 17 Black i osporio je  da “imejl mog provajdera navodi da bi mogao ostvariti profit.”

Na pitanje o svojim putovanjima u Crnu Goru, Mici je odgovorio:

“Moja uključenost u ovaj projekat je bila u svojstvu ministra odgovornog za Enemaltu, postavljajući celokupnu energetsku politiku.” Dodao je da nije uključen u korumpirane ugovore.

Rojters nije pronašao dokaze da je 17 Black kompanija platila Šembrija i Micija.

 

Uključenost Crne Gore

 

Crngorski projekat “Možura” vetroelektrane pokrenut je 2010. godine, kao prvi veliki projekat sistema obnovljive energije u Crnoj Gori.

Koncesiju za izgradnju i pokretanje vetroelektrane osvojila je španska kompanija Fersa Renovables, koja se kasnije spojila sa drugom kompanijom Audax Renovables.

U novembru 2015. godine malteška vlada objavila je da državna kompanija Enemelta kupuje ovaj projekat.

Računi koje je objavila Fersa i korporativni zapisi u Crnoj Gori otkrili su da je Fersa prodala 99 posto svog udela u Možuru posredniku, kompaniji sa sedištem na Sejšelima, nazvanoj Cifidex Ltd. Ostalih jedan posto udela kompanije koji je bio u vlasništvu crnogorske kompanije, takođe je prodat Cifidexu.

Crnogorski Centar za istraživačko novinarstvo navodi u svom istraživanju ugovora oko vetroelektrane da je partnerska firma na ovom ugovoru bila “Čelebić” iz Podgorice, koja kako su naveli crnogorskom CIN-u “već određeni period nisu deo projekta.”

Prema saznanju CIN-a, ugovorom je dato državno zemljište na zakup na period od 20 godina, a projekat je trebalo da vredi 75 miliona evra.

Prema podacima u javnim evidencijama, Cifidex je deonice Možure kupio 10. decembra 2015. godine za 2,9 miliona evra. Dve nedelje kasnije Cifidex je prodao svoje deonice Enemalti. U svojim računima, Enemalta je navela da su platili 10,3 miliona evra, tri puta više od originalne cene.

Vlasništvo nad Cifidexom, kao ni moguća zarada, nisu otkriveni u javnim evidencijama. Rojters takođe nije mogao da utvrdi kako je ili zašto Cifidex uključen u prodaju.

Audax kompanija je takođe odbila da podeli sa Rojtersom detalje o Cifidexovom vlasništvu. Oni su naveli da su vetroelektranu prodali zbog strateških razloga.

Crnogorska kompanija koja je imala jedan posto udela u firmu, takođe nije komentarisala ovaj dogovor. Iako su iz Enemalte obećali da će odgovoriti na pitanja Rojtersa, u vreme objave istraživanja, nisu ponudili dodatne detalje o transakciji vetroelektrane.

 

Uključenost 17 Black

 

Izvori koji su bili direktno uključeni u transakciju su za Rojters ispričali kako se sve odigralo: Cifidex je kupio deonice od Ferse za tri miliona evra pozajmljenih od 17 Black. Nakon što je Cifidex prodao deonice Enemalti, vratili su tri miliona 17 Black kompaniji, plus dodatnih 4,6 miliona evra “udela u dobiti”, naveli su izvori za Rojters.

Rojters nije mogao da utvrdi šta je 17 Black uradio sa profitom.

Dve druge osobe koje su imale pristup informacijama bankovnim računima 17 Black u Dubaiju, potvrdile su za Rojters da je kompanija prebacila preko tri miliona evra Cifidexu u novembru 2015.

Cifidex je do maja naredne godine platio totalno 7,8 miliona evra 17 Black. Treći izvor je Rojtersu rekao da su platili 7,6 miliona.

Jedna osoba koja je imala direktno znanje o poslovanju, kaže da se Cifidex nalazi u vlasništvu Turaba Musajeva, izvršnog direktora SOCAR Tradinga, švajcarske filijale azerbejdžanske državne naftne kompanije SOCAR.

Musajev koji ima i britansko državljanstvo, je bio poslovni saradnik Feneka, vlasnika 17 Black.

Njih dvojica bili su direktori konzorcijuma koji je 2017. godine na Malti izgradio plinsku elektranu vrednu 450 miliona evra. Prema podacima javnih evidencija, Musajev je zastupao SOCAR Trading, koji je bio vlasnik jedne trećine konzorcijuma.

Pravni zastupnik Musajeva sa sedištem u Velikoj Britaniji, Atkins Tompson, kaže da Musajev nije imao razloga da izbegava poslovanje sa Fenehom.

“Kao što možete zamisliti, naš klijent nije znao ništa, nije posumnjao i nije imao razloga da veruje da je gospodin Feneh imao bilo kakvu umešanost u ovaj zločin”, naveli su iz advokatske kancelarije Rojtersu.

Cifidex je imao svoj nezavisni menadžment, navodi se dalje u pismu. No, nisu se direktno osvrnuli na Musajevo vlasništvo nad Cifidexom niti odgovorili na pitanja o njegovoj ulozi u dogovoru oko Možure.

Fenek koji se nalazi u zatvoru gde čeka suđenje za ubistvo, nije odgovorio na pitanja koja su iz Rojtersa poslali putem advokata.

Kompanija SOCAR Trading rekla je za Rojters da nisu učestvovali niti su imali saznanja o Možura dogovorima niti su znali za postojanje 17 Black.

U izjavi su naveli da su Musajeva zaposlili kao konsultanta “omogućivši mu da obavlja poslove van svojih zvaničnih dužnosti”. Potvrdili su da su imenovali Musajeva na mesto direktora konzorcijuma gde je služio zajedno sa Fenekom.

Rojters je također pitao Šhembrija, Micija i bivšeg premijera Muskata da li su imali saznanja da su Musajev, 17 Black ili Fenek bili povezani sa projektom vetroelektrana.

Mici i Muskat kažu da nisu bili svesni toga, Šembri nije odgovorio.

Džozef Muskat koji je otvorio vetroelektranu u novembru 2019., malo pre nego što će napustiti svoju poziciju u izjavi je napisao: “Moja uloga je bila da negujem odnose sa vladom Crne Gore na predsedničkom i premijerskom nivou, što je bila moja dužnost kao premijera.”

On je takođe dodao da, prema njegovom saznanju, nekadašnji šef osoblja premijera Kit Šembri nije bio uključen u pregovore o projektu vetorelektrana u Crnoj Gori.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar