3
Nemački kancelar Olaf Šolc danas putuje u Kijev, a sutra u Moskvu u „veoma tugaljivom nastojanju da spreči rat u Ukrajini“ i s porukom da će ili doći do popuštanja zategnutosti ili će Zapad Rusiji zavesti sankcije, piše nemački sajt Dojče vele.
U nekim medijima su neupadljivo prenesene i vesti da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izvestio predsednika Vladimira Putina o mogućnosti nagodbe s Amerikom i NATO.
PROČITAJTE JOŠ:
Italijanski list Republika i još neki mediji opisuju odlazak Šolca u Moskvu i kao možda poslednji pokušaj da se ratna napetost oko Ukrajine preokrene bitno ka diplomatiji i pregovorima, a Republika prenosi i izjavu šefa italijanske diplomatije Luiđi di Maja da sutra, uz dogovor s Parizom i Berlinom, ide u Kijev da „učini sve kako bi diplomatija zaustavila rat“.
Mediji u EU i dalje postavljaju da li je poruka Vašingtona o navodnom ruskom vojnom upadu u Ukrajinu možda već sutra ili u sredu samo „podizanje uloga“ u konačnom odmeravanju nagodbe s Moskvom, dok se ukazuje i na to da odlazak zapadnih diplomata iz Kijeva „kod Ukrajinaca stvara osećaj da su napušteni“, kako piše francuski dnevnik Mond.
Španski list „Pais“ u osvrtu kaže da je Zapad suočen s „velikom Putinovom igrom“, jer „ruski predsednik više ne može da uzmakne ako ne dobije rešenje s osetnim zadovoljenjem njegovih zahteva, budući da bi ga to veoma koštalo i na unutrašnjoj i međunarodnoj pozornici“.
„Opasno odmeravanje snaga između učesnika sukoba oko Ukrajine sad je izgleda dostiglo vrhunac… Vlada u Kijevu nastoji da smanji napetost, dok SAD teže da potvrde svoju hegemoniju na Zapadu i u ovim zbivanjima nalaze idealnu priliku da ojačaju NATO, koji je veoma urušen posle katastrofe u Avganistanu“, ističe španski dnevnik.
Uz opasku da „Putin odbacuje proširivanje NATO, razmeštaj vojnih snaga i teškog naoružanja uz granice s Rusijom, jer to vidi kao jasno nesporovođenje ranijih dogovora i obećanja Zapada“.
Pais prenosi i ocenu uglednog nemačkog analitičara Volfganga Munšaua da Zapad mora predočiti Moskvi kakve sankcije prete u slučaju upada ruskih trupa u Ukrajinu, „jer obični Rusi će tako shvatiti da bi Putinove odluke o invaziji imale posledice i cenu za njih“.
Nemački analitičar takođe naglašava da „mi takođe jasno moramo staviti do znanja da Rusiju smatramo partnerom… Arktik postaje sve važniji za SAD i EU, a dugoročno moramo naći puteve saradnje s Rusijom koja nije naš neprijatelj“.
Mađarski dnevnik Nepsava misli da je „dalje zaoštravanje situacije na rečima i dalje izgledno jer mnogi misle da im to donosi korist na domaćem planu. Makron je umešno obukao savršeno skrojeno odelo evropskog državnika koji se bori za mir“.
„A s Bajdenovog stanovišta“, predočava Nepsava, „tu nema šta mnogo da se kaže protiv rata što bi moglo odvući pažnju Amerikanaca od njihovih ličnih problema“.
Kiparski levičarski list Dijalogos smatra da EU mora uobličiti sopstvenu strategiju u odnosu na Moskvu, „a ne da izgleda nesposobnom da odgovori na ključne izazove mira, bezbednosti i stabilnosti kontinenta, već da se samo povinuje svojim gazdama Amerikancima i NATO“.
Poljski dnevnik Tigodnik povšehni je, naprotiv, uveren da je „za uspešno okončanje ove partije šaha s Rusijom potrebno nastaviti isporuku naoružanja Kijevu, iskazati snažno jedinstvo Zapada i pripremiti sveobuhvatni paket sankcija koje bi odmah bile primenjene“.
Bonus video: Aleksandar Miladinović: Situacija u Ukrajini kao kod nas 1999. godine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
