0
1999. godine više od 17.000 ljudi je poginulo u zemljotresu u blizini turskog grada Istanbula. Nakon toga, vlasti su obećale strožije građevinske propise i uvele "porez na zemljotres" sa ciljem da se poboljša spremnost u zemlji koja se nalazi na dve velike geološke linije. Analizu na ovu temu radila je Bethan Mekernan, dopisnica Gardijana sa Bliskog istoka.
Spor odgovor Ankare na katastrofu je, međutim, odigrao veliku ulogu u dovođenju Partije pravde i razvoja (AKP) Redžepa Tajipa Erdogana na vlast: novoformirana stranka je pobedila na izborima 2002. godine velikom većinom, obećavajući transparentnost i obnovu ekonomije, uništene padom berze.
Skoro 24 godine kasnije, nakon još smrtonosnijeg zemljotresa i naknadnih potresa u ponedeljak, ljudi širom Turske ne traže samo nestale voljene osobe, već i odgovore. Nakon još jednog zemljotresa 2011. u kojem su poginule stotine ljudi, Erdogan, tadašnji premijer, okrivio je lošu gradnju za veliki broj žrtava, rekavši: „Opštine, građevinari i nadzornici sada treba da vide da njihov nemar predstavlja ubistvo“.
Ali sa skoro 30.000 ljudi koji su sada mrtvi samo u Turskoj – broj koji nastavlja da raste – i više od milion ljudi koji su ostali bez krova nad glavom, postaje jasnije da su endemska korupcija i slabo sprovođenje građevinskih propisa pogoršali krizu, prenosi Gardijan.
Erdogan, sada predsednik, napravio je izgradnju motorom turske ekonomije; oslanjanje na jeftine strane kredite finansirane za nove autoputeve, bolnice i stambene i poslovne kule širom zemlje sve dok turska lira nije propala 2018. godine.
Na papiru, turski standardi bezbednosti zgrada su među najboljima na svetu i redovno se ažuriraju posebnim pravilima za regione podložne zemljotresima. Beton mora biti ojačan čelikom, a nosivi zidovi i stubovi moraju biti raspoređeni tako da se izbegne „paklapanje“.
Međutim, turski i međunarodni geolozi, urbanisti, arhitekte i stručnjaci za reagovanje na zemljotres godinama su upozoravali da čak i mnoge moderne strukture širom zemlje predstavljaju „ruševine na čekanju“ jer se građevinski propisi nisu pravilno poštovali.
Prekršaji nisu kažnjeni u dovoljnoj meri da bi se građevinske kompanije i investitori odvratili od toga, ali stručnjaci kažu da je problem uglavnom ignorisan jer bi njegovo rešavanje bilo skupo i nepopularno.
U isto vreme, stanovništvo u mnogim najteže pogođenim oblastima Turske povećalo se u poslednjoj deceniji zbog priliva miliona izbeglica iz susedne Sirije koje beže od građanskog rata. Iz vladinih budžeta nije jasno kako je potrošen porez na zemljotres – za koji se procenjuje da je prikupio 3 milijarde dolara od katastrofe 1999. godine.
Turska vlada je periodično održavala takozvane „građevinske amnestije“ od 1960-ih, u kojima su se građevinske kompanije i vlasnici zgrada odrekli bezbednosne potvrde uz naknadu – politika za koju se veruje da je generirala milijarde lira. Poslednja amnestija bila je 2018. godine, a samo nekoliko dana pre poslednjeg zemljotresa, turski mediji su preneli da bi o drugom trebalo da se raspravlja u turskom parlamentu.
U 10 pogođenih provincija Turske, do 75.000 zgrada je dobilo takve amnestije tokom godina, kaže Pelin Pınar Giritlioglu, šef komora sindikata inženjera i arhitekture u Istanbulu.
Bolnice i druge javne zgrade, kao i stambeni i poslovni blokovi su među procenjenih 25.000 objekata koji su uništeni ili oštećeni. Pravilna primena bezbednosnih kodeksa bi sada značila „potpuno drugačiju sliku“, rekao je Hakan Sulejman, istraživač na odeljenju za inženjerstvo zemljotresa na istanbulskom univerzitetu Bogazici.
„Broj mrtvih bi bio znatno smanjen, jer je manja verovatnoća da će se zgrade koje su projektovane da izdrže zemljotrese urušiti. Šteta na infrastrukturi bila bi svedena na minimum, što bi pomoglo da se proces oporavka ubrza“, rekao je on.
„Dugoročno gledano, ulaganje u zgrade otporne na zemljotrese ne samo da spašava živote, već i smanjuje ukupne troškove oporavka i obnove nakon katastrofe“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Kasno u subotu, potpredsednik Turske Fuat Oktaj rekao je da je uhapšeno 113 ljudi širom zemlje za koje se sumnja da su pogrešne ili nesavesne gradnje koje su mogle da doprinesu katastrofi i da je identifikovano još 20 osumnjičenih. Graditelj luksuznog stambenog kompleksa od 12 spratova izgrađenog u Antakiji 2013. godine uhapšen je dok je pokušao da se ukrca na let za Crnu Goru u petak uveče, saopštila je policija. On je tužiocima rekao da je njegova kompanija poštovala sve relevantne procedure i zakone.
Ministarstvo pravde je obećalo da će kazniti sve za koje se utvrdi da su odgovorni, najavljujući osnivanje jedinica za krivične istrage o zemljotresima, a tužioci su počeli da prikupljaju uzorke zgrada za dokaze o materijalima koji se koriste u izgradnji. Očekuje se još mnogo hapšenja, ali okrivljavanje građevinskih izvođača verovatno neće ublažiti rastuću plimu javnog gneva na vladinu politiku.
„Bavim se zemljotresima 53 godine, ali nikada ranije nisam doživeo takvu katastrofu. Tačno je da nismo očekivali zemljotres ovakvih razmera, na ovim prostorima, pa je u tom pogledu bio nepredviđen. Ali takođe je jasno da je većina razaranja rezultat ljudskih neuspeha“, rekao je profesor Ovgun Ahmet Ercan, član savetodavnog odbora za zemljotrese Turske komore geofizičkih inženjera.
Erdogan je obećao da će rekonstrukcija biti završena za godinu dana, što je naizgled nemoguć zadatak s obzirom na razmere razaranja na ogromnom području. Ali s obzirom na to da su nacionalni izbori zakazani za maj koji su već bili spremni da budu ključni test nakon njegovih 20 sve autoritarnijih godina na vlasti, predsednikova politička budućnost zavisi od toga kako se on nosi sa posledicama.
„Izgradnja struktura otpornih na zemljotres nije teška… ali prošlost je pokazala da se lekcije retko izvode nakon katastrofa u Turskoj“, rekao je Sulejman. „Nedavni zemljotresi su još jednom istakli potrebu za promenom, ali pravi test će biti u sposobnosti vlade da sprovodi propise i gradi sigurnije strukture u budućnosti“, dodao je.
BONUS VIDEO: Mladić izvučen iz ruševina posle nedelju dana od razornog zemljotrtesa