0
Ranjena deca u gradskoj bolnici u Adani su premlada da bi znala koliko su izgubila. Novinar BBC-ja donosi potresnu reportažu o mališanima koji su izgubili čitave porodice u stravičnom potresu u Turskoj koji je odneo preko 33.000 života.
Doktori na odeljenju intenzivne nege hrane na flašicu povređenu šestomesečnu devojčicu čiji roditelji ne mogu da se pronađu. Postoje još stotine slučajeva neidentifikovane dece čiji su roditelji mrtvi ili im se ne može ući u trag.
Zemljotres je uništio njihove domove i sada im je odneo imena.Dr Nursah Keskin hvata ruku devojčice na intenzivnoj nezi – poznatoj samo po etiketi na njenom krevetu: „Anonimna“.
Ima više preloma, crnilo oko i lice joj je u modricama; ali ona se okreće i smeši se, prenosi BBC.
„Znamo gde je pronađena i kako je stigla ovde. Ali pokušavamo da pronađemo adresu. Potraga se nastavlja“, kaže dr Keskin, pedijatar i zamenik direktora u bolnici.
Mnogi od ovih slučajeva su deca spasena iz srušenih zgrada u drugim regionima. Dovezeni su u Adanu jer bolnica još u dobrom stanju. Mnogi drugi medicinski centri u zoni katastrofe su pali su ili su oštećeni. Adana je postala centar za spasavanje.
U jednom transferu, novorođenčad su ovamo prebačena iz porodilišta u gradu Iskenderun. Turski zdravstveni zvaničnici kažu da širom zone katastrofe u zemlji trenutno ima više od 260 ranjene dece koju nisu mogli da identifikuju.
Ta cifra može značajno porasti.
Novinar BBC-ja opisuje kako prati lekara kroz prepunu bolnicu. Preživeli u zemljotresu leže na kolicima, drugi su umotani u ćebad na dušecima u zoni za hitne slučajeve. Krećemo ka hirurškom odeljenju, takođe punom povređene dece.
Upoznajemo devojčicu za koju lekari kažu da ima pet ili šest godina. Ona spava i priključena je na infuziju. Osoblje kaže da ima traumu glave i više preloma.
Međutim, ni njoj se ne zna ime.
„To je samo kontakt očima i gestovi“, kaže dr Ilknur Banlicesur, dečiji hirurg.
„Zbog šoka, ova deca ne mogu da pričaju. Znaju svoja imena. Kada se stabilizuju nekoliko dana kasnije, možemo pokušati da razgovaramo“, objašnjava ona.
Zdravstveni službenici pokušavaju da upare neidentifikovanu decu sa adresama. Ali često adrese nisu ništa drugo do ruševine. U najmanje 100 slučajeva bezimena deca su već zbrinuta.
Turske društvene mreže pune su objava koje prikazuju nestalu decu, dajući detalje na kom spratu žive u srušenim zgradama, izražavajući nadu da su možda spašeni i odvedeni u bolnicu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Preživeli rođaci i zvaničnici ministarstva zdravlja kreću se između medicinskih centara pokušavajući da ih pronađu.
U bolnicu u Adani, ranjenici stalno dolaze. Oni su šokirani i iscrpljeni. Ovde su svi preživeli, i pacijenti i medicinari.
Dr Keskin je izgubila rođake u zemljotresu i sklonila se u bolnicu sa svojom decom nakon naknadnih potresa.
„Dobar sam, trudim se da budem dobro, jer smo deci zaista potrebni. Ali kažem hvala Bogu, još uvek imam svoju decu. Ne mogu da zamislim veći bol za majku od gubitka deteta“.
Brojni mladi pacijenti na odeljenjima čekaju da im se vrate roditelji. Neki su se ponovo sa svojim najmilijima. Ali ostali ostaju anonimna deca zemljotresa.
BONUS VIDEO: Zemljotres u Turskoj i Siriji: Zbog čega su se zgrade rušile kao kula od karata?