Hiljade Sirijaca čekale su u sredu u redovima za glasanje ispred biračkih mesta u delovima te ratom razorene zemlje, dok mnogi tvrde da su izbori namešteni i da će dugogodišnjem presedniku Bašaru Asadu izvesno omogućiti četvrti mandat.
Građani su na glasanje u Damasku donosili velike plakate s fotografijama Asada i transparente na kojima hvale njegovu vladavinu. Većina nije imala maske, uprkos pandemiji koronavirusa.
Izbori se održavaju u skladu s Ustavom Sirije, a suprotno Rezoluciji 2254 Saveta bezbednosti UN, kojom su članice tog tela jednoglasno podržale politički proces i „mapu puta“ ka miru, koji počinje izradom nacrta novog ustava, a završava se organizovanjem izbora uz nadzor UN.
Legitimitet današnjih izbora osporavaju brojni Sirijci koji ne žive u oblastima pod kontrolom Asadove vlade. Oni su se danas okupili i kritikovali izborni proces, opisujući ga kao „farsičnu igru“ koja ignoriše sirijsku stvarnost.
Izbori se ne održavaju na severoistoku Sirije, gde kontrolu imaju borci predvodjeni Kurdima, podržani od SAD, ni u severozapadnoj provinciji Idlib, poslednjem velikom uporištu pobunjenika.
Razorena desetogodišnjim gradjanskim ratom, Sirija je podeljena na oblasti pod kontrolom vlade, pobunjenika i stranih vojnika. Sve tri strane se bore za uticaj i resurse.
U ratu je raseljena polovina od 23 miliona predratnog stanovništva Sirije. Većina raseljenih živi van oblasti pod kontrolom vlade i tamo neće glasati. Više od pet miliona Sirijaca živi u susednim zemljama, gde se izbori ne organizuju. U sukobima je poginulo oko 500.000 ljudi, a stotine hiljada su zarobljene ili nestale.
Legitimitet današnjih izbora ne priznaju ni zemlje Zapada koje navode da oni krše rezolucije UN usvojene radi rešenja krize kroz pregovore vlade i opozicionih grupa i izrade nacrta novog ustava.
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da „takozvani predsednički izbori Asadovog režima nisu ni slobodni, ni pošteni“.
„SAD se pridružuju Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji u pozivu da se odbace pokušaji režima da povrati legitimitet bez poštovanja ljudskih prava i sloboda sirijskog naroda“, naveo je Blinken.
Asad odbacuje te kritike i uzvraća da oni koji kritikuju izbore kao nelegitimne imaju „kolonijalnu istoriju“. Današnji izbori su drugi predsednički u Siriji od početka gradjanskog rata 2011. godine. Prvi su održani 2014. godine. Bašar Asad je preuzeo vlast 2000. godine od oca Hafeza Asada koji je vladao 30 godina.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: