36
Širom Evrope početak nove školske godine trebalo bi da označi povratak normalnosti. Zemlje poput Italije držale su učenike kod kuće od marta do letnjih praznika, dok su druge, kao što je Danska, dozvolile školama da se ponovo otvore tokom ostatka školske godine, nakon što je prošao najgori prvi talas pandemije.
Pročitajte još:
Planirano ponovno otvaranje škola nije moglo da dođe u gore vreme. Mnoge evropske zemlje, od Španije do Poljske, trpe probleme. Otkriven je mnogo manji broj slučajeva kod dece nego kod odraslih, ali stručnjaci još uvek nisu sigurni kolika je verovatnoća da deca uopšte prenesu virus drugima.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) poručio je ovog meseca da dokazi sugerišu da ponovno otvaranje škola nije povezano sa značajnim porastom virusa u zajednici, priznavši da postoje potvrđeni oprečni dokazi o tome.
Ipak, roditelji i učenici bi se više trebalo da brinu nego potencijalni zdravstveni rizici, navodi Politiko.
Rana istraživanja pokazala su da je kućna nastava negativno uticala na obrazovanje i dobrobit mnoge dece i tinejdžera, dok su se roditelji borili sa odlaskom na posao, dok istovremeno moraju decu da školuju od kuće.
Iz tog razloga, evropske zemlje idu ka novom otvaranju škola uprkos potencijalnom drugom talasu koji je najavljen za jesen.
Evo kako će izgledati školovanje u šest zemalja EU koje planiraju da i pored toga drže virus pod kontrolom.
U Španiji ne postoji jedinstveni datum kada se učenici vraćaju u klupe, ali je poznato da će u nekim regionima prve škole biti ponovo otvorene 7. septembra. Preporuke vlade uključuju socijalno distanciranje i korišćenje objekata kao što su biblioteke i menze kao učionica, da bi se đacima u manjim grupama omogućilo više prostora.
Učitelji se žale da smernice vlasti mogu da dovedu do oprečnih pravila na nacionalnom nivou, jer svaki od 17 regiona Španije može da postavlja sopstvena pravila i to bi moglo da donese konfuziju.
Francuske škole bi trebalo da se otvore 1. septembra, osim u oblastima proglašenim zonama aktivne cirkulacije virusa, poput Pariza i regije oko Marseja, gde bi škole mogle da ostanu zatvorene do daljeg.
Ministarstvo obrazovanja je navelo da učenicima ne treba društvena distanca u oblastima u kojima je držanje distance nemoguće, bilo u zatvorenom ili otvorenom prostoru. Međutim, oni stariji od 11 godina moraće da nose maske i unutra i na otvorenom ako se ne može garantovati minimalna udaljenost od jednog metra, kao što to čine nastavnici. Škole će morati da obezbede maske za svoje osoblje, ali je Ministarstvo obrazovanja saopštilo da imaju zalihe za samo tri meseca. Od učenika i studenata se očekuje da kupuju svoje.
Sindikati učitelja zato optužuju francusku vladu za haos i stvaranje ponižavajućih uslova rada, smatrajući da su planovi za učenje na daljinu nepotpuni ako su već, kako tvrde, potrebni da bi se lakše nosilo s drugim talasom.
Italijanske škole treba da se otvore svoja vrata 14. septembra, nakon što su bile zatvorene šest meseci. U Italiji, zemlji koja je najgore pogođena koronom u Evropi, osoblje će morati da nosi maske, a vlada će u poslednjoj nedelji avgusta odlučiti da li će i deca starija od šest godina to morati.
Časovi će biti skraćeni da bi se omogućilo socijalno distanciranje među osam miliona učenika u zemlji, što znači da je potrebno mnogo prostora za nove učionice. Prema tvrdnji Udruženja direktora škola, u Italiji još uvek nedostaje 20.000 dodatnih učionica za ukupno 400.000 učenika. Lokalne vlasti dobile su zadatak da pronađu te prostorije.
Italijanski mediji izvestili su u petak da je komitet eksperata koji savetuju vladu rekao da se socijalno distanciranje može izbeći za nekoliko meseci ako učenici od početka nose maske.
Belgijske škole treba da se otvore 1. septembra uprkos rastućoj stopi zaraze u letnjem periodu.
Stručnjaci u sektoru obrazovanja tvrde da vlada ne treba da gleda samo na zdravstvene efekte ponovnog otvaranja, već i na dobrobit dece.
Regioni koji su odgovorni za obrazovanje u Belgiji odlučili su u petak da sve škole ponovo krenu u rad 1. septembra. Ako se stopa zaraze pogorša u određenom mestu, učenici srednjih škola pohađaće nastavu svake druge nedelje u naizmeničnim grupama. Ostale promene dešavaće se zavisno od pandemije.
Nova školska godina počinje u različito vreme u svih 16 saveznih nemačkih država. U nekoliko severnih pokrajina, poput Berlina i Šlezviga-Holštajna, učenici su se već vratili, dok u južnim državama nastava tradicionalno počinje u septembru.
Obrazovanje je regionalna nadležnost, što znači da svaka država ima drugačiji plan za ponovno otvaranje, ali nemačka Nacionalna akademija prirodnih nauka „Leopoldina“ izdala je generalne smernice. Njene preporuke uključuju nošenje maski za učenike starije od 15 godina, male kontaktne grupe u školama i kontinuirano testiranje.
Neke države su maske učinile obaveznim u školama, mada je Severna Rajna-Vestfalija za sada jedina država koja zahteva nošenje maski u učionicama. Neki regioni kao što je Šlezvig-Holštajn samo preporučuju maske, dok ih učenici u Brandenburgu i Berlinu moraju nositi i van učionica.
Neki nastavnici žale se da su sve ove smernice nedovoljne ili međusobno kontradiktorne.
„Maske su obavezne u zgradi, ali ne i u učionicama“, primetio je jedan nastavnik iz berlinske osnovne škole koji je želeo da ostane anoniman.
Poljska planira da ponovo otvori škole 1. septembra, osim nekoliko okruga koji beleže višu stopu infekcije koronavirusom.
Sadašnja epidemiološka situacija omogućava u velikom delu Poljske povratak standardnih časova koji se oslanjaju na kontakt između nastavnika i učenika.
Ne postoji potreba za nošenjem maski ili ograničenjima veličine odeljenja, ali se od dece traži da često peru ruke i da izbegavaju kontakt sa velikim grupama učenika.
Od 380 okruga u zemlji, 19 ima ograničenja zbog velikog broja pozitivnih slučajeva. U tim oblastima broj učenika kojima je dozvoljeno da se okupe na jednom mestu biće ograničen. Direktori škola će takođe imati ovlaštenja da pređu na virtuelno učenje ili hibridne modele učenja ako se slučajevi korone otkriju u njihovim školama.
Danske škole ponovo su otvorene od 10. avgusta, iako su se mnogi učenici vratili nastavi još na proleće, jer su zaključavanje i kasniji pad slučajeva omogućili normalan rad.
Kada su se škole ponovo otvorile, deca su podučavana u manjim grupama od 10-12 godina, sedela su na razmaku od dva metra i prala ruke najmanje svakih sat i po.
Vlada je postavila centralne smernice, ali je dozvolila fleksibilnost opština u sprovođenju pravila.
Od dece i nastavnika se ne traži da nose maske, a Danska nije zabeležila porast inficiranih otkad su škole počele s radom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
