Umesto primirja usledio najteži napad na Kijev: Putin testira Trampa i kupuje vreme, Ukrajina plaća krvlju

Nakon što su Aljaska i Vašington bili domaćini pregovora, mnogi su poverovali da bi mir mogao da bude na vidiku. Ali ono što je usledilo prošle nedelje bila je druga najteža noć ruskih vazdušnih napada od početka rata, piše Skaj Njuz. Više od dvadeset civila ubijeno je u Kijevu, među njima četvoro dece, a pogođeni su i objekti Evropske unije, Britiš kaunsila i Radio Slobodne Evrope.

Rusija je tvrdila da gađa „isključivo vojne ciljeve“, ali slike iz ruševina govore suprotno: spaljene stambene zgrade, razrušeni vrtići, povređeni civili koje spasioci izvlače iz ruševina. „Ovo je dokaz da Moskva odbacuje diplomatiju“, poručio je predsednik Volodimir Zelenski, zahtevajući oštrije sankcije.

Slično navodi i Gardijan, ističući da je Moskva namerno odlagala napade uoči Aljaska samita i tokom posete američkog specijalnog izaslanika Kita Keloga Kijevu. Samo nekoliko sati nakon njegovog odlaska, usledio je jedan od najtežih udara od početka invazije.

Kijev nije ostao pasivan. Ukrajinski dronovi sve češće pogađaju ruske rafinerije i skladišta nafte, podižući u vazduh stubove crnog dima. Stručnjaci taj sektor nazivaju Putinovom „Ahilovom petom“. Ipak, analitičari upozoravaju da ovi udari, koliko god bolni, ne mogu primorati Moskvu na prekid rata, piše Skaj Njuz.

S druge strane, Rusija koristi iransku tehnologiju kako bi proizvodila sve brže i ubitačnije dronove. Ukrajinski komandanti upozoravaju da bi do zime mogli očekivati i po hiljadu letelica svake noći. „Biće mnogo više nevinih žrtava“, priznaju zvaničnici u Kijevu.

Konfuzija u diplomatiji

Paralelno s bombardovanjem, odvijala se i diplomatska drama. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, magnat bez diplomatskog iskustva, sastao se sa Putinom u Moskvi 6. avgusta. Po povratku je predsedniku SAD preneo da je Putin spreman na „značajne teritorijalne ustupke“. Tramp je to odmah predstavio kao „istorijski proboj“ i najavio razmenu teritorija kao opciju za mir, piše Rojters.

Međutim, već sledećeg dana Vitkof je izneo sasvim drugačiju verziju: Putin navodno nije nudio povlačenje iz Zaporožja i Hersona, već tek minimalne ustupke, poput odustajanja od formalnog priznavanja tih oblasti kao ruskih. Zbunjenost je uznemirila evropske saveznike, dok su u samom Vašingtonu zvaničnici besneli jer Vitkof na sastanak nije poveo zapisničara iz Stejt departmenta – što znači da zvanični zapis Putinovih reči ne postoji.

Tramp između hvalospeva i haosa

Tramp je na društvenim mrežama hvalio „ogroman napredak“ svoje diplomatije, ali evropski lideri i deo američkih zvaničnika upozoravaju da je reč o haosu. Njegovi obožavaoci tvrde da takav „instinktivan“ pristup otvara vrata koja su bila zatvorena pod prethodnicima. Kritičari pak upozoravaju da se improvizacijama stvara nesigurnost i da Putin koristi konfuziju da bi kupio vreme.

Kurt Volker, bivši specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu, izjavio je da „Rusija nije ni najmanje promenila stav“ i da se rat nastavlja istim intenzitetom. „Nemamo jasnu strategiju kako da Putina nateramo da stane“, upozorio je, prenosi Rojters.

Putin testira Trampa

„Donald Tramp periodično sugeriše da povlači crvenu liniju za Putina, ali svaki put kada to uradi, ruski predsednik je prelazi“, piše Gardijan. Napad na Kijev pokazao je da Putin ponovo testira američkog predsednika. Tramp je pretio „teškim posledicama“ ako Moskva odmah ne pristane na prekid vatre – da bi samo nekoliko dana kasnije u Enkoridžu prihvatio Putinovu logiku da primirje nije neophodno pre mirovnog sporazuma.

Sam Tramp je izjavio: „Svaki razgovor koji vodim sa Putinom je dobar razgovor. A onda, nažalost, bomba pada na Kijev ili neko drugo mesto, i ja se veoma naljutim zbog toga.“ Ali njegova ljutnja nikada nije pretočena u akciju.

On čak nastavlja da krivi Volodimira Zelenskog, tvrdeći da „nije baš nevina strana“. Jedini konkretan potez bila je odluka da se udvostruči carina na indijske proizvode – formalno predstavljeno kao kazna zbog uvoza ruske nafte, ali zapravo vezano za indijsku zaštitu poljoprivrede, što je pitanje za Trampovu biračku bazu. Bio je to primer kako se domaća politika maskira u „strategiju prema Rusiji“.

Izgubljena šansa

Sredinom avgusta održan je dugo očekivani susret Putina i Trampa u Enkoridžu, na Aljasci. Iako su razmenjene „topije reči“, dogovora o prekidu vatre nije bilo. Tramp je čak poručio da „trajni mir ne mora da počne privremenim prekidom vatre“, što je stav koji Moskva podržava, ali koji je naišao na negodovanje većine evropskih lidera.

Ukrajinske obaveštajne službe upozorile su Berlin da Putin planira da iskoristi taj samit kako bi odložio vreme do nove ofanzive, verovatno u oktobru ili novembru. Drugim rečima – dok Tramp priča o miru, Moskva se sprema za novi talas napada, piše Rpjters.

Masakr u Kijevu

Najnoviji ruski udar na Kijev, izveden nakon propasti Trampove inicijative, bio je jedan od najžešćih do sada. Više od 598 dronova i 31 raketa ispaljeni su u jednoj noći, od kojih su mnogi presretnuti, ali dovoljan broj njih je pogodio civile. Uništeni su stambeni blokovi, tržni centar i vrtić.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, ocenila je da je napad bio direktno usmeren i na institucije EU. „Putin ne testira samo Trampa, on testira i evropsku odlučnost“, piše Gardijan.

Putinovo savezništvo sa Kinom i Severnom Korejom

Dodatnu težinu ratu daje i sve otvorenija podrška Kine i Severne Koreje. Sledeće nedelje Putin će se naći u Pekingu zajedno sa Si Đinpingom i Kim Džong Unom, liderima koji javno pružaju podršku ruskoj invaziji, piše Skaj njuz. Time se rat sve više pretvara u globalni obračun Istoka i Zapada, gde Ukrajina postaje poligon za testiranje tehnologija i geopolitičkih ambicija.