MAPA Stiže "Moć Sibira": U jeku rata oko gasa, Rusi prave gasovod u Kini

Gasovod na kineskoj strani prolazi istočnom stranom države, pokraj Pekinga pa sve do Šangaja. Srednja faza radova započela je još 2020. godine, a poslednji, južni deo, krenuće s isporukom gasa 2025. godine, navode kineski državni mediji.Energetski giganti u vlasništvu dve države, ruski Gasprom i China National Petroleum Corporation, gasovod grade već osam godina, piše CNBC. Indikativno je da završna faza izgradnje dolazi taman u trenutku velikog energetskog rata Rusije i Zapada. Podsećamo, Kina je tražila diverzifikaciju svojih izvora energije, a opseg i glomaznost ovog gasovoda najplastičnije pokazuju na kakvu je diverzifikaciju Peking prvotno mislio, prenosi Jutarnji list.Iako je Rusija navodno uložila 55 milijardi dolara u ovaj novi gasni sporazum s Kinezima, Peking je od 2019. godine uvezao gas u iznosu od samo 3,81 milijardi. No, tempo kineskih kupovina eksponencijalno se ubrzao već u prvoj polovini ove godine i gotovo utrostručio.Gaspromov izvoz gasa u Kinu porastao je za 63,4 odsto na 7,5 milijardi kubnih metara tokom prve polovine godine, navodi ruska novinska agencija Interfax. Izvorni ugovor ciljao je na 38 milijardi kubnih metara godišnje isporuke u nadolazećim decenijama.U izveštaju Interfaxa takođe stoji da je Gaspromov ukupni izvoz u zemlje koje nisu bile deo Sovjetskog Saveza pao za 31 odsto, na 68,9 milijardi kubnih metara, u prvih šest meseci ove godine.Početkom februara Kina i Rusija proširile su svoj godišnji ugovor o kupovini gasa za 10 milijardi kubnih metara - nijedna od zemalja nije precizirala kada bi se ugovor tačno trebalo da realizuje, ali su navele da je reč o "dugogodišnjem ugovoru". Rojters je, u međuvremenu, doneo i svoju procenu koja govori o dodatnih 37,5 milijardi dolara tokom 25 godina.I Kina i Rusija razgovarale su o izgradnji dodatnih gasovoda, poput onog za koji se očekuje da će ići iz Sibira kroz Mongoliju. Fajnenšel tajms je ovog meseca već pisao da Mongolija očekuje početak izgradnje novog gasovoda, poznatog kao "Snaga Sibira 2", u okviru od dve godine.U međuvremenu, Kinezi i Rusi nastavljaju da sarađuju i na razvoju nuklearne energije. Podsećamo, u maju 2021. kineski predsednik Si Đinping i ruski lider Vladimir Putin inicirali su ono što se tada u medijima opisivalo kao revolucionarni događaj - gradnja dve zajedničke nuklearne elektrane u Kini. Poslednjih meseci Kina kupuje i sve više ruskog ugljena, koij stiže sa posebnim popustom za istočne prijatelje.BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinseuporediosapetromvelikimgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3651321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News