Amerika će povećati svoje vojno prisustvo širom Evrope pošto je NATO savez pristao na „fundamentalni pomak“ u odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu. Tako će stalni vojni štab SAD vojske biti otvoren u Poljskoj, dok će novi američki ratni brodovi ići u Španiju, borbeni avioni u Veliku Britaniju, a kopnene trupe u Rumuniju.
Američki predsednik Džozef Bajden istakao je na NATO samitu da je Severnoatlantskoj alijansi neophodno jedinstvo više nego ikada pre. Sa njegovom tvrdnjom složio se i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, rekavši da je vojnom savezu potreban najveći „remont“ od Hladnog rata.
Plan koji je usvojen na NATO samitu u Madridu podrazumeva da će više od 300.000 vojnika Alijanse biti u visokoj pripravnosti od naredne godine. Poređenja radi, trenutno je oko 40.000 NATO vojnika u visokoj pripravnosti.
Pored Amerike, ministarstvo odbrane Velike Britanije takođe značajno povećava broj snaga za kolektivnu odbranu NATO-a, sa više ratnih brodova, borbenih aviona i kopnenih snaga u pripravnosti. Ddodatni detalji o planu Velike Britanije neće biti poznati javnosti, jer čelnici te zemlje ističu da je „operacija od visokog značaja“.
Sjedinjene Države, sa druge strane, otkrile su da će ojačati vojno prisustvo širom Evrope, ali je fokus na istoku Starog kontinenta gde će biti smešten peti armijski korpus SAD.
Šta je plan Amerike
Prema rečima Džozefa Bajdena, Amerika će u narednim mesecima povećati broj flota američkih pomorskih razarača u Španiji sa četiri na šest. U Rumuniji će biti raspoređena dodatna rotaciona brigada koja se sastoji od 3.000 boraca i još 2.000 članova tima.
U Velikoj Britaniji naći će se još dve eskadrile stelt aviona F-35, dok u Nemačku i Italiju stižu dodatne PVO.
Istovremeno, Britanija Velika će udvostručiti svoje vojno prisustvo u Estoniji, sa nešto više od 1.600 vojnika.
Rusija direktna pretnja
Oružje i vojska u Evropu stižu zbog pojačane pretnje od Ruske Federacije, koja je na NATO samitu iznačena direktnom pretnjom.
Zemlje članice NATO saveza usvojile su deklaraciju po kojoj je Rusija proglašena direktnom pretnjom, a Finskoj i Švedskoj ponuđeno članstvo u Alijansi.
„Kina nije protivnik, ali jeste ozbiljan izazov“
„Kina nije protivnik, ali predstavlja ozbiljan izazov“, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na nedavno održavnom NATO samitu u Madridu.
Dok je rat Rusije protiv Ukrajine dominirao diskusijama na samitu NATO-a, Kina se našla među aktuelnim bezbednosnim problemima zapadne Alijanse.
„Sada se suočavamo sa erom strateške konkurencije. Kina značajno povećava svoje snage, uključujući nuklearno oružje, čime maltretira svoje susede, uključujući Tajvan“, istakao je Stoltenberg.
U novom strateškom konceptu se navodi da kineska politika dovodi u pitanje interese, bezbednost i vrednosti NATO-a, iako Rusija ostaje najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti.
„Zlonamerne hibridne i sajber operacije Kine i njena konfrontirajuća retorika i dezinformacije ciljaju na saveznike i štete bezbednosti saveza“, navodi se u strateškom konceptu.
„Odlučili smo da pozovemo Finsku i Švedsku da postanu članice NATO-a i dogovorili se da potpišemo Protokole o pristupanju“, navodi se u saopštenju članica.
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg rekao je da Rusija predstavlja „direktnu pretnju“ za zemlje članice saveza , koji će ojačati svoje istočno krilo kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Pomoć Ukrajini
Amerika je najavila i kupovinu novog odbrambenog raketnog sistema zemlja-vazduh srednjeg i dugog dometa koji će donirati ukrajinskoj vojsci.
Saopšteno je da SAD krajem ove nedelje planira da javno objavi da je naručila napredni raketni sistem zemlja-vazduh koje će donirati ukrajinskoj vojsci u borbi priotiv ruske vojske.
Predsednik SAD Džozef Bajden nedavno je najavio da će SAD obezbediti Ukrajini „naprednije raketne sisteme i municiju“. Kao odgovor na zahteve ukrajinskih snaga, ove nedelje će verovatno biti objavljena i druga vojna pomoć, uključujući dodatnu artiljerijsku municiju i protivbaterijske radare.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Ukrajinski zvaničnici su zatražili sistem protivraketne odbrane, poznat kao sistem ‘NASAMS’, s obzirom da oružje može da pogodi mete udaljene više od 161 kilometra udaljenosti, iako će ukrajinske snage verovatno morati da budu obučene o tim sistemima“, naveli su iz štaba Oružanih snaga Ukrajine.
Bajdenova administracija već je najavila dodatnih 450 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, dajući joj još četiri višestruka raketna sistema i artiljerijsku municiju za druge sisteme. Ranije ovog meseca, iz Vašingtona je saopšteno da će biti pružena dodatna vojna pomoć od milijardu dolara Ukrajini. Ta pomoć podrazumeva paket koji uključuje isporuke dodatnih haubica, municije i sistema obalske odbrane.
„Nastavićemo da vodimo svet u pružanju istorijske pomoći za podršku ukrajinskoj borbi za slobodu“, poručio je američki predsednik.
BONUS VIDEO Širenje rata VS širenje NATO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar