Manifest "nasmejanog ubice" i reakcije njegovih obožavalaca podsećaju na to koji je najveći problem američkog društva

U rancu Manđionea je pronađen manifest kada je uhapšen u Mekdonaldsu u Pensilvaniji.

Manđione, 26-godišnji "anti-kapitalista" sa diplomom Ajvi lige, uhapšen je nakon što je zaposleni u Mekdonaldsu u gradu Altuna, oko 160 kilometara istočno od Pitsburga, prepoznao njega kao osumnjičenog za ubistvo Brajana Tompsona 4. decembra. Njegove fotografije sa snimaka bezbednosnih kamera postale su viralne i zbog toga što se na njima vidi njegov širok osmeh koji je privukao pažnju mnogih i čak mu donela armiju obožavalaca.

Manđione je, kako se navodi, bio u bekstvu nakon ubistva, a policija ga je pronašla pet dana kasnije u Pensilvaniji.

Šta piše u manifestu

Šef detektiva njujorške policije Džozef Keni je na konferenciji za novinare izjavio da je Manđione imao rukom pisan dokument na tri stranice koji izražava "neprijateljstvo prema korporativnoj Americi".

Zvaničnik iz bezbednosnih službi, koji nije bio ovlašćen da javno govori o istrazi i dao izjavu pod uslovom anonimnosti, rekao je da dokument sadrži izjavu u kojoj Manđione tvrdi da je delovao samostalno.

„Za federalce, biću kratak jer poštujem to što radite za našu zemlju. Da vam skratim istragu, jasno izjavljujem da nisam radio ni sa kim,“ stoji u dokumentu, prema rečima zvaničnika.

Dokument takođe sadrži rečenicu: „Izvinjavam se za svaki stres ili traumu, ali to je moralo biti učinjeno. Iskreno, ovi paraziti su to jednostavno zaslužili.“

Na mestu zločina, policija je pronašla metke i čaure na kojima su bile ispisane reči koje se koriste u uobičajenim frazama u pismima zdravstveno osiguravajućih kuća.

Protesti protiv osiguravajuće kuće

Ubistvo izvršnog direktora osiguravajuće kompanije šokiralo je Ameriku. Reakcije na zločin takođe su otkrile tinjajući bes prema industriji vrednoj trilion dolara.

Izraz „predautorizacija“ možda ne zvuči kao nešto što bi izazvalo mnogo emocija.

Međutim, jednog vrelog julskog dana, više od 100 ljudi okupilo se ispred sedišta UnitedHealthcare-a u Minesoti kako bi protestovali protiv politika osiguravajuće firme i odbijanja zahteva pacijenata, upravo zbog tog zloglasnog izraza. „Predautorizacija“ omogućava kompanijama da pregledaju predložene tretmane pre nego što se slože da ih plate i vrlo često dovodi do odbijanja zahteva pacijenata.

Jedanaest ljudi je uhapšeno zbog blokiranja puta tokom protesta. Policijski zapisi pokazuju da su došli iz različitih delova zemlje, uključujući Mejn, Njujork, Teksas i Zapadnu Virdžiniju, na skup koji je organizovao Institut People's Action.

Unai Montes-Irueste, direktor medijske strategije ove organizacije sa sedištem u Čikagu, izjavio je da su oni koji protestuju imali lična iskustva sa odbijenim zahtevima i drugim problemima u zdravstvenom sistemu.

„Odbijena im je nega, a zatim moraju da prolaze kroz žalbeni proces koji je neverovatno teško dobiti,“ rekao je on za BBC.

Eksplozija gneva protiv sistema

Latentni bes mnogih Amerikanaca prema zdravstvenom sistemu – kompleksnom spletu pružalaca usluga, profitnih i neprofitnih kompanija, osiguravajućih giganata i državnih programa – izašao je na površinu sada nakon ubistva Tompsona u Njujorku.

Tompson je bio generalni direktor UnitedHealthcare-a, osiguravajuće jedinice zdravstvenog servisa UnitedHealth Group, najveće osiguravajuće kompanije u SAD-u.

Na društvenim mrežama reakcije na njegovo ubistvo su varirale, od oštrih šala poput „misli i predautorizacije“ (igra reči na frazu „misli i molitve“) do komentara o broju odbijenih zahteva za osiguranje od strane UnitedHealthcare-a i drugih firmi.

Na ekstremnom kraju spektra, kritičari industrije su otvoreno izražavali da nemaju saosećanja za Tompsona, a neki su čak slavili njegovu smrt.

Frustracije prema američkom zdravstvenom sistemu

Složeni i skupi zdravstveni sistem SAD-a predstavlja veliki problem za mnoge. Prema istraživanju Komonvelt Fondacije, 45% osiguranih odraslih je moralo da plati za nešto što su smatrali da bi trebalo da bude besplatno ili pokriveno osiguranjem, dok je 17% ispitanika reklo da im je osiguranje odbilo pokrivanje nege koju je preporučio njihov lekar, piše BBC.

„Ljudi nakupljaju medicinske dugove jer ne mogu da plate račune. Ovo je jedinstveno za Sjedinjene Države. Zaista imamo krizu medicinskog duga,“ rekla je Sara Collins, viša saradnica fondacije.

Premije za porodično osiguranje iznose oko 25.000 dolara godišnje, uz dodatne troškove koje pacijenti sami plaćaju, često u iznosima od nekoliko hiljada dolara.

UnitedHealthcare i druge osiguravajuće kompanije suočavaju se s tužbama, medijskim istragama i državnim istragama zbog svojih praksi, uključujući optužbe da koriste veštačku inteligenciju kako bi prerano završili tretmane i sebi uštedeli novac.

Negativci u očima javnosti

Nemilosrdna priroda američkog zdravstvenog sistema odavno je tema širokih rasprava, uz sve više dokaza da način na koji zemlja pruža medicinske usluge košta mnogo – kako u novcu, tako i u ljudskim životima. Izvršni direktori u zdravstvenoj industriji – osiguravajuće kuće, farmaceutske kompanije, pa čak i bolnice – postali su česti negativci u očima javnosti.

"Ubistvo ljudskog bića je moralno odvratno – tačka. Međutim, mnogi se i dalje pitaju: ako se ispostavi da je napadača, kako je moguće, prvenstveno motivisala nepravda američkog zdravstvenog sistema, da li bi to zaista bilo iznenađujuće?", pita se urednik Voksa Dilan Skot.

Začarani krug

Sektori zdravstvenih industrija međusobno se optužuju za probleme:

Bolnice krive farmaceutske kompanije za visoke cene lekova i osiguravajuće kuće za ograničenja beneficija.

Farmaceutske kompanije krive osiguravajuće kuće za visoke troškove lekova i bolnice za korišćenje tehničkih programa za veštačko povećanje profita.

Osiguravajuće kuće krive bolnice i farmaceutske kompanije za previsoke cene, koje povećavaju premije i troškove iz džepa pacijenata.
Pacijenti krive sve aktere sistema.

Ovaj začarani krug otežava smanjenje troškova i frustrira javnost, što se ogleda u sve većem nezadovoljstvu sistemom.

Kolektivni neuspeh

Američki zdravstveni sistem je neskladno konstruisan tokom decenija, bez strateškog planiranja. Javni stavovi su često kontradiktorni – ljudi žele i veći izbor i garantovano pokriće, što otežava reforme.

Napredak je ostvaren u nekim oblastima, poput smanjenja stope neosiguranih i ograničavanja troškova lekova za starije osobe. Međutim, problemi sistema zahtevaju sveobuhvatna rešenja.

Da bi se ovaj sistem približio modelima razvijenih evropskih i azijskih zemalja, SAD mora odlučiti da li želi univerzalnu zdravstvenu zaštitu. Druge nacije ne poznaju stvarnost u kojoj ljudi bankrotiraju zbog medicinskih računa – svakodnevnu pojavu u SAD-u, navodi Voks.