Da li francuski predsednik Emanuel Makron ima problem sa ženama? Ukratko – da. Politiko se bavio Makronovim obećanjem koje je izneo kao predsednički kandidat 2017. godine, a koje se po svoj prilici može svrstati među ona zbog kojih političari kasnije zažale. Makron je tada rekao da bi želeo da Francuska na premijerskoj funkciji ima ženu.
Tri godine i dva premijera kasnije, Francuskinje sada sa punim pravom pitaju: gde je premijerka? Naposletku, zaista nije bilo prepreke da Makron na mestu premijera Eduara Filipa zameni ženom umesto malo poznatim konzervativcim Žanom Kasteksom.
Ipak, Politiko piše da problem francuskog predsednika sa ženama ima dublje korene i reperkusije od činjenice da je za premijera ponovo postavio muškarca.
Dok su se pre nekoliko dana u vladu smeštali novi ministri, pošto je Kasteks već imenovan za premijera, feministikinje i drugi aktivisti negodovali su zbog imenovanja novog ministra unutrašnjih poslova koga je jedna žena optužila za silovanje i novog ministra pravde koji je iznosio kontroverzne komentare na račun #MeToo pokreta.
Žena koja je novog ministra unutrašnjeg poslova Žeralda Darmanina optužila za silovanje 2009. godine navela je tada da je tražila njegovu pomoć da očisti svoj krivični dosije. Darmanin je odbacio te navode, a pošto je i optužnica odbačena, slučaj je nedavno ponovo pokrenut posle uložene žalbe na presudu.
Iz Jelisejske palate je svejedno agenciji AFP rečenoda su “relevantne službe posle pravne analize procenile da nema prepreka da Darmanin bude imenovan za ministra”.
Feministkinjama se zamerio i novi ministar pravde Dupon-Moreti, donedavno advokatska zvezda, pošto je sa nipodaštavanjem komentarisao #MeToo pokret. Ne samo da se javno protivio sankcionisanju seksističkog uznemiravanja, već je na pitanje o skandalu sa Harvijem Vajnstinom prošle godine rekao da “takođe postoje žene koje uzbuđuje moć”.
On je situacije u kojima moćni muškarci ucenjuju žene da im pružaju seksualne usluge u zamenu za profesionalno napredovanje opisao kao “seks unapređenje”.
Pošto je preuzeo funkciju ministra pravde u utorak, Dupon-Moreti je rekao da će se njegov resor rukovoditi principom “prepostavke nevinosti” jer se pravda “ne ostvaruje na ulici, društvenim mrežama ili u medijima” i dodao da časni ljudi “ne zaslužuju da budu bačeni psima”. Ostalo je otvoreno za tumačenja da li je mislio na čast svih ljudi ili baš muškaraca.
Klasična je diverzija činjenica da su žene brojčano nadmoćne u novoj francuskoj vladi. Da, njih je 17 naspram 14 muškaraca, ali je većina ključnih resora otišla muškarcima, uključujući ministarstva ekonomije, finansija, unutrašnjih poslova i pravde. Šest od deset najvažnijih ministara su muškarci.
Na drugom mestu prema protokolu, iza ministra spoljnih poslova, nalazi se Barbara Pompili, najviše pozicionirana žena u izvršnoj vlasti, i Jelisejska palata to ističe kao dokaz da predsednik Makron vrlo ozbiljno shvata pitanje rodne ravnopravnosti, uz to da će među najvažnijim ministrima za oporavak posle pandemije od ukupno četvoro tri biti žene.
Ipak, ispred njih, na prvom mestu i glavni zaduženi za plan oporavka biti muškarac sa čela moćnog ministarstva za ekonomiju i finansije koje će imati ključnu ulogu u planu oporavka.
Za nekoga ko sebe definiše kao progresivca povrh svega i čija je agenda nekada visoko na listi prioriteta sadržala rodnu ravnopravnost, stvari ne stoje baš najbolje.
I kao da kontroverze zbog imenovanja Darmanina i Dupon-Moretija nisu dovoljne, aktivisti ukazuju na problematične izjave nove ministarke zadužene za rodnu ravnopravnost koja je jednom rekla i da ne želi da kampanje za podizanje svesti o seksizmu na radnom mestu “ubijaju raspoloženje” u radnom okruženju.
Moreno će naslediti Marlen Skjapu poznatu po kontroverznim predlozima. Ipak, i Skjapa ostaje u vladi, a nadređeni će joj biti niko drugi do upravo Darmanin.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar