0
Čovek obrijane glave psuje direktno u kameru. "Ispaljuje" salvu uvreda na račun načelnika ruskog štaba Valerija Gerasimova i ministra odbrane Sergeja Šojgua. Taj čovek je Jevgenij Prigožin, šef paravojne formacije Vagner - i on je očajan. Prigožin ratuje na dva fronta. Na terenu, u ukrajinskom gradu Bahmutu, gotovo svakodnevno gubi sve više svojih vojnika, a na snimku i u štampi, bori se protiv ruske elite koju "toliko prezire".
Prošle nedelje spornim video snimkom to je eskaliralo. Gotovo „režeći“ na kameru, upitao je sarkastično – „Ali kako dobiti rat ako se ispostavi da je ovaj ‘deda’ potpuni kreten“.
„Deda“ je ime kojim Rusi često nazivaju svog predsednika Vladimira Putina. Čini se da se Prigožin sada okreće protiv sopstvenog cara. To je iznenađujuće ponašanje čoveka koji je donedavno bio smatran jednim od Putinovih najbližih saradnika. Ali ko je zapravo on? Svoje viđenje dao je britanski novinar David Patrikarakos.
Težak uspon
Jevgenij Prigožin bio je „maligni deo“ mog života skoro deceniju. Prvi put sam se susreo sa njegovim „radom“ 2014. godine, nakon ruske invazije na Krim, kada sam izveštavao iz okupiranog grada Donjecka u istočnoj Ukrajini. Ruski novinski izveštaji tvrde da je ukrajinska vojska mučila, a zatim „javno razapela“ trogodišnjeg dečaka na trgu u Slavjansku.
Naravno, sve to su bile laži, što ne može da se kaže za posledice.
Fejsbuk i Tviter bili su puni ruskih izveštaja o situaciji na terenu za koje se znalo da su potpuno lažni. Bilo je toliko dezinformacija i sve je bilo orkestrirano.
Veliki deo propagande ili dezinformacija dolazi od organizacije koja se zove „Internet Research Agency“, koja je vodila takozvane „farme botova“. Najznačajnija je bila njihova kancelarija u Sankt Peterburgu gde su se dezinformacije non-stop izbacivale.
„Bila je to fabrika laži i njen vlasnik je bio Jevgenij Prigožin. Kada sam se raspitivao o njemu, svi su bili pomalo nejasni. Jedan izvor mi je rekao – ‘Prigožin je čovek koji nije deo nijedne institucije ili agencije“, rekao je novinar.
Prigožinova priča je fascinantna jer gotovo savršeno odražava priču o postsovjetskoj Rusiji i usponu najmoćnijeg čoveka – Vladimira Putina.
Kao i Putin, Prigožin dolazi iz Sankt Peterburga. Odrastao je kao ulični nasilnik i, nakon što je 1980-ih osuđen za pljačku i „uključivanje maloletnika u kriminalne aktivnosti“, odslužio je devet godina zatvorske kazne.
Nakon izlaska iz zatvora i skoro deset godina neizrecive bede, Prigožin je naučio šta mu je najpotrebnije za preživljavanje – volja.
Postsovjetska Rusija osvetnički se otvarala svetu. Pošto je prihvatila „hiperkapitalizam“, Rusija je dobila nadimak „Divlji istok“, a Prigožin je namerio da iskoristi sve mogućnosti koje su mu se nudile.
Postavio je štand za hotdog na buvljoj pijaci u Sankt Peterburgu i počeo da posluje sa restoranima.
U Sankt Peterburgu 1990-ih niko nije mogao da ima „svoj biznis“, bez upliva mafije. Mafijaši su radili „ruku pod ruku“ sa političarima i bezbednosnim službama.
Prigožin je imao lanac restorana, uključujući i restorane brze hrane, koje je koristio za pranje novca.
Prema rečima bivšeg zamenika ukrajinskog ministra informisanja Dmitrija Zolotuhina, Prigožinovi restorani su često služili kao mesta za sastanke i zabave mafije.
U jednom od svojih restorana Putin je redovno održavao sastanke, a Prigožin je bio prisutan kao njegov lični kuvar i konobar.
Sankt Peterburg je uvek bio važan za Putina. Ljudi kojima najviše veruje dolaze iz njegovog rodnog grada, a nakon preseljenja u Moskvu, mnogi od njih su otišli sa njim. Jedan od njih bio je Prigožin, koji je tu priliku iskoristio ne bi li dodatno proširio svoj ugostiteljski posao.
Doživeo je veliki uspeh kada je dobio ugovor za snabdevanje ruske vojske obrokom. U tom poslu, zaradio je neverovatnih 1,2 milijarde dolara, i to za godinu dana. Navodno je deo „ovog plena“ iskoristio za finansiranje svoje agencije.
Takođe je dobio ugovor da moskovske škole snabdeva oborcima. To je, međutim, bio debakl, jer je 2019. godine, kada je izbila dizenterija u tim školama, uzrok pronađen u njegovim restoranima. Po svemu sudeći, Prigožin je „izvlačio“ toliko novca da je nešto moralo da bude žrtvovano, u ovom slučaju to su bili higijenski standardi.
Njegova „patološka“ želja za novcem, bila je jača od zdravlja dece.
Međutim, jednu stvar je želeo više od novca – da skine mrlju sa svog imena.
Visoke ambicije bivšeg zatvorenika
Kada su i njegovi poslovi počeli da obezbeđuju hranu u državnim posetama, Prigožin je dobio ono za čim je najviše žudeo – šansu da se „pomeša“ sa globalnom elitom.
Predsednici i šefovi država, uključujući bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka, zabavljali su se u njegovom restoranu „Novo ostrvo“. Tamo je 2002. godine ugostio američkog predsednika Džordža Buša – bilo je to ostvarenje sna.
Njegov uspon se nastavio kada ga je Putin zamolio da postane šef kuhinje Kremlja. Ruski lider, po prirodi paranoičan, video je kako mnogi umiru od trovanja. Poveravajući Prigožinu da mu obezbeđuje hranu, Putin je jasno svima stavio do znanja da je njegov kuvar sada član najužeg kruga prijatelja.
Putinova „vera“ u Prigožina nastavila se i „upadom“ Rusije u Ukrajinu 2014. godine. Obrazovana je grupa Vagner, a na čelo trupe postavljen je Prigožin.
Kremlj je želeo da verodostojno porekne prisustvo vojske na ukrajinskoj teritoriji, tako da je Prigožinova privatna vojska, nazvana po Hitlerovom omiljenom kompozitoru, bila savršena maska.
U prvim danima, Vagner je regrutovao profesionalce. Angažovao je „krem de la krem“ ruskih specijalnih snaga i to je dobro platio.
Tokom ilegalne aneksije Krima u februaru te godine, Vagnerovi vojnici bili su među takozvanim „malim zelenim ljudima“, odnosno vojnicima u zelenim uniformama bez identifikacionih oznaka, koji su ušli i zauzeli poluostrvo, uz jedva ispaljen metak.
Nakon što je okusio bogatstvo i glamur i zaradio mesto u sobama moći, Prigožin je sada bio vođa grupe u samom centru ruske spoljne politike. To mu je donelo još više novca i moći.
Porodični čovek
Do sada se smatralo da Prigožin u svojoj „kasici prasici“ ima više od milijardu dolara. Njegova supruga, Ljubova Prigožina, farmaceut, posedovala je mnoge kompanije u Sankt Peterburgu, kao i velnes centar u Lenjingradskoj oblasti i hotel.
Živeo je na imanju u Sankt Peterburgu vrednom 105 miliona dolara, u kojoj je bila kuća za njegovu ćerku Polinu, koja se pritom hvalila na društvenim mrežama kako porodična jahta, ima „šest spavaćih soba, trpezariju, terasu, kuhinju, sobu za osoblje, dve palube i terasu“.
Njegova plaćenička operacija nastavila je da se širi, napadima na Bliski istok i Afriku. U Siriji, Vagnerove snage pomogle su da se podupre diktator Bašar al-Asad, dok je u Africi Prigožinova grupa sakupljala mineralne resurse u zemljama kao što su Sudan i Mali.
Invazija
Usledila je ruska invazija na Ukrajinu 24. februara prošle godine. U samom srcu napada bila je grupa Vagner. Što je rat bio gori, Prigožinu je išlo bolje. Što su Ukrajinci ubijali više ruskih trupa, toliko su Moskvi bili potrebni Vagnerovi plaćenici. Kako bi regrutovao nove vojnike, Prigožin se vratio u instituciju koja ga je formirala više od bilo koje druge – zatvor.
U jednom od svojih obraćanja, Prigožin govori zatvorenicima da se prijave za borbu u Ukrajinu. Ako odsluže šest meseci, biće pomilovani, ali, upozorava ih da većina neće preživeti.
Bahmut je bio mesto gde je Prigožin računao da će dostići vrhunac. Predaja istočnog grada Putinu bio bi njegov trajni trijumf. Međutim, Ukrajinci su imali druge ideje.
Kako su Ukrajinci napredovali, tako je Prigožin nazadovao.
Njegova sve veća bitka sa Šojguom i Gerasimovim, pripadnicima omražene elite koja ga nikada nije prihvatila, postala je opsesija.
Sada besni na svakoga – rusku vojsku optužuje za kukavičluk, a Putinu se rugao posle vojne parade na Dan pobede.
Nakon što su dva ruska aviona i dva helikoptera oborena u subotu na ruskoj teritoriji u, kako se činilo, spektakularnom vojnom udaru za Kijev, Prigožin je rekao da su oni zapravo žrtve prijateljske vatre. A prema procurilim dokumentima američkih obaveštajnih službi, Prigožin je navodno rekao da će, ukoliko se ukrajinske trupe povuku iz Bahmuta, odati informacije o tajnim lokacijama ruske vojske.
Međutim, ovu tvrdnju Prigožin je, logično, demantovao, jer bi to bio neoprostiv čin izdaje.
Teško je reći da li Prigožin okreće leđa svom gospodaru, ali jasno je da pokušava da se postavi kao jedina osoba koja je dovoljno hrabra da Rusima, uključujući i Putina, kaže istinu sa fronta.
Javnost Prigožina vidi kao očajnog čoveka koji se suočava sa propašću. On očajnički želi da privuče pažnju predsednika, koji je od njega napravio ovo što je on danas.
Prigožin sada implicira da je Putin, ovom invazijom, napravio strašnu grešku i samo je on dovoljno hrabar da vrhovnom vođi kaže istinu i reši problem, ali fali mu „alat“. Međutim, možda se i preračunao.
Poslednjih meseci bilo je nekoliko terorističkih napada na blogere krajnje desnice koji su povezani sa Prigožinom, uključujući i ubistvo u kafiću, koji je u Prigožinovom vlasništvu. Ruska vlada je okrivila Ukrajinu, dok je Prigožin tvrdio da je to bio „rat unutar Rusije“.
Za Prigožina, kome je životna misija da pobegne od siromaštva svoje mladosti i uđe u uži krug Kremlja, mora da je poražavajuće i da samo pomisli da je sve što je do sad uradio, bilo uzaludno.
Njegovi napadi na „dedu“ moraju se posmatrati kao ispadi čoveka koji je prestravljen, jer se sve što je učinio u dosadašnjem životu, raspada. A ako misli da može da svrgne Putina, gotovo je sigurno da je izgubio razum. Postoji samo jedno pravilo koje treba poštovati ako želite da se borite protiv cara – „pobedite, ako ne, gotovi ste“.
Pročitajte još:
Ukoliko su njegove reči iskrene, Prigožinov odnos sa Putinom je zaista gotov, njegove mogućnosti su i ograničene i loše.
Povratak kući bio bi smrtna kazna, ali i boravak u Bahmutu takođe može biti fatalan. Više neće biti luksuznih jahti i restorana.
Kako stvari sada stoje, prognoze su loše, osim ako ne ispuni svoje obećanje da osvoji Bahmut.
BONUS VIDEO Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi
