Samit lidera 27 država članica EU o paketu za oporavak od posledica korona krize samo je za 20 minuta bio kraći od najdužeg samita u istoriji EU.
Sastanak koji je u Briselu počeo u petak 17. jula u 10 časova ujutru završen je u utorak u ranu zoru, nešto pre šest časova, kada je postignut dogovor o donošenju budžetskog paketa EU od 1.824 milijarde evra za period od 2021. do 2027.
„Trebalo je da završimo u 6 sati i 5 minuta kako bi oborili rekord sa samita EU u Nici 2000. Tražio sam da trajemo malo duže i svi su se smejali“, rekao je premijer Holandije Mark Rute.
Osim što su razgovori trajali toliko dugo, konstantna tenzija među pojedinim zvaničnicima pretila je da se završi skoro pa fizičkim obračunom. Prema očekivanjima, lideri štedljivih zemalja članica bili su meta kolega iz najviše pogođenih država, koji su zahtevali veće budžete za svoje državne uprave, čemu su se ovi oštro suprotstavljali.
Rute se tako „zakačio“ sa italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom, a Austrija i ostali štedljivci (Holandija, Švedska, Danska i Finska) sukobili su se sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, pošto su ovi zahtevali veća sredstva, bez ikakvih uslovljavanja.
„Sa svima sam i dalje u dobrim odnosima. Ipak svi smo mi profesionalci“, poručio je na kraju samita Mark Rute na čiji račun je tokom pregovora stizalo najviše kritike.
Grupa „štedljivih“ država nije se izborila da bespovratna sredstva iz fonda za oporavak bude nula, ali je on smanjen za 110 milijardi evra (sa 500 na 390).
Španija i Italija, kao zemlje koje su najteže pogođene, dobile su i najveća sredstva iz budžeta EU za ekonomski oporavak. Uz njih, veliki dobitnici su i Hrvatska, Rumunija i Grčka, pošto je Evropska komisija procenila da su ove zemlje imale najveće posledice krize.
Nemačka i Francuska su uvek dobitnici kada je EU snažna i ujedinjena. Tako su se i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron na kraju radovali što je iz ovog samita EU izašla jača, ujedinjena i odlučna.
Nemci će za sve to platiti više nego pre, ali bi za njih bio veliki i politički i ekonomski poraz da se sada, dok oni predsedavaju, uruši EU. Francuska ne gubi ništa jer, osim što sada ima ulogu političkog vođe EU, Francuska dobila je i time što se nije previše zadiralo u zajedničku poljoprivrednu politiku. Iako su svi dobili, nikako se ne može reći da je uloga Njemačke i Francuske oslabljena.
Italija je zadovoljna rezultatima višednevnog samita gde je toj zemlji odobreno ukupno 209 milijardi evra pomoći, deo bespovratno, a deo u vidu povoljnih kredita.
Suma je nešto manja od očekivane, ali je premijer Italije Đuzepe Konte ipak zadovoljan.
„Zadovoljni smo, odobreni plan nam omogućava da sprovedemo ambiciozan program obnove, koji odgovara krizi kroz koju prolazimo. Italijanska vlada je jaka, imamo mogućnost da promenimo zemlju. Sada moramo trčati“, rekao je italijanski premijer.
Španija će moći da računa na 140 milijardi evra iz budžeta EU za oporavak od posledica pandemije koronavirusa.
Nešto više od polovine sume odobrene Španiji, 72 milijarde evra, biće dostupno iz grantova, dok će ostatak činiti kreditna zaduženja.
„Ovo je veliki sporazum za Evropu i veliki sporazum za Španiju“, ocenio je Sančez.
Hrvatska sporazumom dobija 22 milijarde evra iz paketa EU, što je veoma obradovalo premijera Hrvatske Andreja Plenkovića.
„U Hrvatsku donosimo 22 milijarde evra, koje su garancija brzog privrednog oporavka i daljeg ravnomernog razvoja zemlje“, napisao je Plenković na Tviteru odmah po završetku samita.
Grčka će imati na raspolaganju ukupno 32 milijarde evra za oporavak ekonomije i ta sredstva će, kako je ocenio premijer Kirijakos Micotakis, biti značajan finansijski instrument za podsticaj investicijama i reformama u narednih sedam godina.
Rumunija je dobila iznos veći nego ikada ranije iz paketa EU – skoro 80 milijardi evra.
„Budućnost zvuči dobro za Rumuniju i Evropu. Nakon žestokih pregovora, beli dim se počeo dizati i Evropski savet je doneo odluke na koje su građani EU i države članice čekale već duže vreme“, rekao je rumunski premijer Ludovik Orban.
Premijer Bugarske Bojko Borisov objavio je da će ta zemlja imati na raspolaganju 29 milijardi evra iz narednog budžeta EU.
„Bugarska će biti među retkim zemljama koja će dobiti skoro milijardu evra više nego što je dobila u okviru tekućeg budžeta. Zato i zaslužujem zahteve da podnesem ostavku“, sarkastično je na Fejsbuku Borisov prokomentarisao rezultate četvorodnevnog samita u Briselu.
Slovenački premijer Janez Janša takođe je zadovoljan sporazumom, prema kojem će Ljubljana moći da računa na 10,5 milijardi evra, što je najveći iznos iz evropskih izvora koji je ikada stavljen na raspolaganje Sloveniji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare