Bejrut, Liban kombo
Foto: Shutterstock/Dan359

Život stanovnika prestonice Libana pod stalnom je tenzijom od sukoba koji tinja još od ranih 70-ih godina prošlog veka. Bejrut, kojem tepaju još i "Pariz Bliskog Istoka" od juče je ponovo pod lupom sveta, koji je zanemeo pred eksplozijom koja je, ovaj "biser" Libana, pretvorila u zgarište.

Do početka prvog Libanskog građanskog rata, Bejrut je bio poznat po svojim širokim bulevarima, francuskoj arhitekturi i modernizmu i bio je poznat kao „Pariz Bliskog istoka“, dok je Liban kao država bio znan kao „Švajcarska Bliskog istoka“ i uživao veoma miran život u regionu u kojem su verski konflikti bili svakodnevni.

Isprepletanost političkih tenzija sa jedne, a burnog noćnog života sa druge strane po kome je Bejrut poznat nije i jedina suprotnost koja se može naći u Libanu. Ova država spada u verski najraznolikije zemlje Bliskog istoka sa ukupno 18 različitih konfesija i raznoraznih političkih ideologija. Uprkos građanskom ratu, stranoj agresiji, prilivu od preko 800.000 izbeglica i neprestanim salvama bombaških napada, Bejrut, njegova bajkovita arhitektura, miran život na obali mora, ali i svetski poznata klupska scena uspevali su da odole pritiscima. Grad se kao feniks svaki put izdigne iz pepela.

Liban je do skoro bio jedna od omiljenih destinacija bogatih turista sa Zapada. U ovoj zemlji posetilac će dobiti sve na jednom mestu: Mediteran i njegove rajske plaže, luksuzne hotele, čak i pogled na planinske vrhova stalno pokrivene snegom, i sve to uz najlepša vina, ukusnu raznoliku hranu, muziku i bogat noćni život.

„Božja stranka“

Položaj Libana u svetskoj politici promenio je Hezbolah. Ova „Božja stranka“ je šiitska, formalno proiranska paravojna organizacija, nastala 1982. kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban. Nakon 18 godina, Hezbolahovo vojno krilo (tzv. Islamski otpor Libana) je, posle mnogih gubitaka nanesenih Izraelcima, prisililo Izrael 2000. na povlačenje.

Trenutni lider pokreta je Hasan Nasralah koji je na tom mestu od 1992. Pokret je proglašen terorističkom organizacijom od strane šest zemalja, uključujući i SAD i Veliku Britaniju. U sadašnjosti pokret je izrastao u organizaciju koja ima širok spektar delatnosti, uključujući i radio, televiziju, novine, škole, bolnice, socijalne ustanove, a neki članovi su i u sastavu libanske vlade. Glavni finansijer je Iran, a određena pomoć stiže i od Sirije.

Vojni deo Hezbolaha raspolaže sa oko 1.000 naoružanih ljudi i oko 10.000 u rezervnom sastavu. Vojna taktika se uglavnom zasniva na raketiranju Izraela.

Pročitajte još:

Popularnost ovog pokreta je skočila je kada je u julu 2006. Hezbolah u novom ratu protiv Izraela u nešto više od mesec dana po drugi put prisilio Izrael na povlačenje. Političko krilo Hezbolaha je na izborima 2018., dobilo veliki broj poslanika i formirao većinu s nekoliko manjih šiitskih i sunitskih stranaka i snažnim hrišćanskim Slobodnim patriotskim pokretom predsednika Mišela Auna.

Naime, od sredine 2013. Hezbolah se aktivno uključio u rat u Siriji, gde je uz iranske savetnike i rusku vojsku prerastao u vojnu silu, sposobnu da samostalno vodi velike vojne operacije, uz upotrebu ogromnog naoružanja

Prvi Libanski rat

Prvi Libanski građanski rat (1975-1990) imao je koren u konfliktima i političkim kompromisima nakon kraja otomanske okupacije ove države. Podstaknut je demografskim promenama u zemlji, hrišćansko-muslimanskim razlikama i mešanjem Sirije, Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Nakon kratke pauze u sukobima 1976. pod pritiskom Arapske lige i sirijske intervencije, građanski se rat nastavlja, fokusiran najviše u južnom Libanu.

Nakon Arapsko-izraelskog sukoba 1948. Liban je postao utočište 110.000 izbeglica iz Palestine koji su prebegli iz Izraela. Tokom ranih 70-ih godina, tenzije su porasle usled velikog broja tih izbeglica. U samom početku došlo je do sukoba palestinskih izbeglica i Libanaca koji su pripadali levici.

Tokom rata, sukobljene strane su dobijale definisaniji oblik, te su na jednoj strani sukoba bili hrišćani, dok su na drugoj strani bile palestinske izbeglice, sunitski muslimani i Druzi. Građanski rat koji je neposredno usledio je ostavio naciju bez ikakve organizacione vlasti.

Drugi libanski rat

Libanski rat koji je počeo 2006. (Drugi libanski rat) je serija vojnih intervencija u Libanu i severnom Izraelu koja je eskalirala nakon što je Hezbolah 12. jula 2006. upao u severni deo Izraela, ubio osam vojnika i oteo dva kako bi ih iskoristio za zamenu za zarobljene palestinske zatvorenike.. Ovaj konflikt je predstavljao do danas najveći oružani sukob na Bliskom istoku pre Arapskog proleća, u kome nisu učestvovale SAD.

Tog 12. jula 2006. Izrael je nekoliko sati posle akcije Hezbolaha umarširao u Liban, a ministar Ehud Olmert je izjavio da takvu akciju smatra „objavom rata s Libanom“ koja će imati „ozbiljne posljedice“. Neki stručnjaci smatraju da je Hezbolah izveo otmicu na severu Izraela kako bi skinuo pritisak s Gaze, koja je žestoko bombardovana na jugu Izraela gotovo dve nedelje ranije.

Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah je izjavio da „Izraelci sanjaju ako misle da će uspeti osloboditi svoja dva vojnika bez pregovora i razmjene zarobljenika“. Na to su izraelski vojni oficiri zapretili Libanu da će „vratiti sat 20 godina unatrag“ i da je „celi Liban meta“.

Izrael je narednog dana vojnim brodovima izveo blokadu luka Libana, izolovavši ga s mora. Uz to je bombardovao bejrutski međunarodni aerodrom (jedini u zemlji), izolovavši državu i iz vazduha. U sledećih pet dana Hezbolah je izbacio oko 700 raketa na severni Izrael, nateravši stanovnike da se sakriju u bunkerima, a pogođen je i grad Haifa.

Do 16. jula u Izraelu je poginulo 12 vojnika i 12 civila, dok je ranjeno oko 500 ljudi. U Libanu je poginulo najmanje 9 pripadnika Hezbolaha, 11 vojnika i 152 civila, dok je 323 civila ranjeno.

Fenomen noćnog provoda

Nije bitno koje je doba dana u pitanju, ali su ogromne šanse da se u tom trenutku dešava žurka negde u glavnom gradu Libana. Obala Bejruta vrvi od klubova i barova sa panoramskim pogledom.

Uprkos političkoj situaciji, noćni život u Bejrutu već godinama neprestano ključa, čime privlači brojne mlađe turiste. Noćni provodi su zapravo jedini ventil za ljude umorne od stalnih konflikata.

Noćni klubovi krase ovu obale Mediterana, boemske četvrti su tu da ispune svaku želju turista i lokalnih umetnika.

Ovako napadno neobaziranje na agresiju u koju je Bejrut utonuo nije posledica apatije. Ljudi željni provoda su veoma svesni političkih previranja u ovoj zemlji, ali se svejedno drže unutar njenih granica ne bi li za sebe našli neki drugi izlaz.

U tom pogledu, noćni život je postao samo još jedan od načina da se ispolji kultura neslaganja sa dnevnom politikom i situacijom neprekidne tenzije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (2)