1
Bivši predsednik Slovenije u vreme njenog osamostaljenja, Milan Kučan, izjavio je da Slobodan Milošević nije "zabio ekser" u "mrtvački sanduk" Jugoslavije, što mnogi smatraju, već da je to "bio logični nastavak procesa koji su nekako tinjali pa onda postali sve otvoreniji u Jugoslaviji".
Kučan, najuticajniji političar u Sloveniji u drugoj polovini osamdesetih, smatra da je nemoguće svaliti krivicu samo na jednu republiku, jer je svaka tražila svoj način izlaska iz krize.
„Mi smo našli naš način“, navodi Kučan u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Kad je Jugoslavija stvorena, Slovenci su sigurno videli u njoj svoju zemlju i imali dovoljno razloga da žive u njoj sa drugim narodima, kaže Kučan u razgovoru povodom 30. godišnjice proglašenja nezavisnosti Slovenije i početka intervencije Jugoslovenske narodne armije, 25. jun 1991. godine.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Međutim, kad su se promenili uslovi u svetu i unutar Jugoslavije, onda onakva kakva je bila – nije mogla biti shvaćena kao država u kojoj se štite nacionalni interesi Slovenije“, ističe on.
Prema njegovim rečima, diskusije da su Slovenci ušli u Jugoslaviju „sa figom u džepu“ nisu tačne.
„Ali, istina je da se ta država pretvorila vrlo brzo u nešto drugo, da su izneverena očekivanja“, rekao je Kučan.
Za bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Miloševića Kučan kaže da je bio čovek koji je „insistirao na svojim stavovima“.
„Ako opet kažem malo uprošćeno, više je voleo govoriti nego slušati – i u tome je bio problem“, rekao je prvi predsednik nezavisne Slovenije.
Kučan kaže i da je Milošević bio „pragmatični političar koji nije imao program“, dok je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti predstavljao neku vesti programa koji je postavljao interes Srbije u Jugoslaviji kao dominantan.
„S jedne strane pragmatični političar koji nije imao program i, istovremeno, intelektualni proizvod koji nije bio sposoban za akcije. To se onda spojilo i tu je bio čovek sposoban za akcije u cilju ostvarivanja tog programa“, rekao je.
Pošto nije bilo dovoljno spremnosti da se primenjuje ustavni sistem Jugoslavije, onda je to samo po sebi dovelo do logičnog raspada koji je bio neminovan, smatra Kučan.
„Opet se vraćam tome, državne zajednice stvorene u nekim posebnim istorijskim uslovima moraju biti spremne da u trenutku kada se ti istorijski uslovi menjaju ponovo potvrde racio svog zajedničkog življenja“, kazao je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
