Kuba poslala "vojsku" lekara u svet u borbu protiv korone

Dok je virus opteretio zdravstvene sisteme širom sveta, komunističko karpisko ostrvo moglo je da se pohvali retkim resursom: viškom lekara obučenih da se u inostranstvu bore protiv zaraznih bolesti. I bilo je spremno da ih pošalje širom sveta u države koje su tražile pomoć.

"Dok su naučni i medicinski krugovi tapkali u mraku, kubanska medicina zahvaljujući ranijim iskustvima dala je adekvatne odgovore", rekao je za Rojters šef odeljnja za saradnju ministarstva inostranih poslova države Togo Čarls Azilan.Gotovo 40 država širom pet kontinenata dočekalo je kubanske lekare tokom pandemije, dok je ova ostrvska država - gde živi svega 11 miliona stanovnika - još jednom nadmašila samu sebe u medicinskoj diplomatiji.Od levičarske revolucije 1959, Kuba je slala svoju "armiju belih mantila“ na lokacije pogođene prirodnim katastrofama ili i žarišta epidemije širom sveta u ime solidarnosti. U protekloj deceniji oni su se borili protiv kolere na Haitiju i ebole u zapadnoj Africi.

Misija tih brigada ipak nije isključivo altruistična. Kuba je proteklih decenija redovno izvozila lekare u zamenu za novac ili robu, usled čega su oni postali prava moneta.Mada je Kuba tokom pandemije svoje lekarske timove u pojedine države poslala besplatno, bilo je i onih koji su plaćali što je značajno pomoglo posrnuloj kubanskoj ekonomiji pogođenoj i kolapsom turizma zbog koronavirusa.Vlada Toga, poput mnogih drugih u prošlosti, pohvalila je medicinske brigade kao primer saradnje, nazivajući to "prekretnicom" u odnosima dve zemlje.Čak su i bogatije zapadne države poput Andore i Italije primile kubanske lekare kako bi im pomogli u borbi protiv pandemije, kao i države koje nisu politički povezane sa Kubom, poput Perua.Uspeh lekara nervirao je administraciju predsednika SAD Donalda Trampa, koji je poslednjih godina krenuo u do sada nezabeleženu kampanju protiv kubanskih medicinskih misija, tvrdeći da oni rade u nehumanim uslovima. Havana je odbacila ovakve napade tvrdeći da su ideološki motivisani.

Kubanski eksperti kažu da iako su neke američke kritike legitimne, njihov krajnji cilj je da uguše ekonomiju ostrva kako bi izdejstvovali promenu uoči novembarskih izbora i pridobili glasove birača na Floridi koji se protive Kastru.Vašington je, međutim, gotovo potpuno usamljen u svojoj politici prema Kubi, rekao je za Rojters Pol Hare bivši britanski ambasador u Havani koji sada predaje na Univerzitetu u Bostonu.On je takođe dodao da strategija "Amerika na prvom mestu“ ne izgleda lepo ako se uporedi sa kubanskom medicinskom diplomatijom.Nekoliko karipskih država se, na primer, u aprilu požalilo da američka carina blokira pošiljke medicinskih zaliha dok region dočekuje stotine kubanskih lekara.

Kritike

Trampova administracija kritikuje Havanu zbog toga što tamošnje vlasti zadrže oko 75 odsto ili čak i više od onoga što zemlje domaćini plaćaju za njihove lekare - poredeći brigade sa trgovinom ljudima. Kubanska vlada sa druge strane tvrdi da je to u ravni poreza koji ide na finansiranje jedinstvenog zdravstvenog sistema.Agencija Hjuman rajts voč takođe je kritikovala Havanu zbog, kako tvrdi represivnih uslova za rad, uključujući i činjenicu da je kubanskim lekarima zabranjeno da se vrate u zemlju na osam godina ukoliko prebegnu.Konzervativne vlade u Brazilu, Boliviji i Ekvadoru su okončale angažmane sa Kubom zadnjih godina iznevši tvrdnje da su se lekari uplitali u unutrašnju politiku, što Havana negira.Američki Stejt department pozdravio je poteze tih država kao i onih, poput Barbadosa, koje žele da kubanski lekari direktno primaju novac i da imaju zagarantovana prava dok borave na teritoriji njihove zemlje.Kubanski lekari kažu da im, iako bi voleli da imaju bolje uslove rada, odlasci u misije omogućavaju da zarade znatno više od mesečne plate kod kuće koja iznosi između 70 i 100 dolara.

Pacijenti ih vole

Vraćanje kubanskih ljekara u domovinu, posebno onih koji su u inostranstvu radili u udaljenim siromašnim regionima koji imaju problema da privuku lokalne medicinske radnike, ima svou cenu.Brazil, koji je teško pogođen pandemijom koronavirusa, ponovo je angažovao 1.012 kubanskih lekara koji su odlučili da ostanu u toj zemlji, omogućivši im da rade u opštoj praksi dve godine. Međutim, svega njih četvoro je ponovo angažovano u Braziliji, gde ih je bilo 70.

Tanja Ribeiro, medicinska sestra u siromašnoj četvrti prestonice, rekla je da će im kubanski lekari itekako nedostajati. "Bili su pristupačni i harizmatični. Pacijenti su ih voleli", rekla je ona.Karlos Dorado, direktor bolnice u severnom bolivijskom gradu Guaharamerin, rekao je da njima najviše nedostaje kubanski lekar koji je bio jedini specijalista za pružanje intenzivne nege. "Sada nemamo nikoga, a to je ono što vam je najpotrebnije kod kovida", rekao je on.

Preko 30.000 kubanskih lekara raspoređeno širom sveta

Uz finansijsku pomoć bivšeg saveznika Sovjetskog Saveza, Kuba je za vreme vladavine Fidela Kastra izgradila zdravstveni sistem na kojem mnogu da joj pozavide mnoge razvijene zemlje. Posle propasti SSSR-a, zdravstveni sistem se malo urušio, bolnice su oronule, lekova nema dovoljno a Kubanci se žale da je i opao kvalitet medicinske obuke.Ipak, Kuba ima jedan od najvećih procenata lekara po glavi stanovnika na svetu, a čak i pre izbijanja pandemije oko 28.000 kubanskih doktora bilo je raspoređeno u svetu. Od izbijanja koronavirusa Kuba je u svet poslala još 4000 lekara.Vlasti u državama u koje su stigli kubanski medicinski timovi saopštile su da su od njih naučili kako da izoluju slučajeve, tragaju za kontaktima i o metodama lečenja zaraženih.Kuba je do sada prijavila 4.684 slučaja obolelih od kovida-19 i 108 žrtava.Mnogi lekari koji se nalaze na prvim linijama fronta u borbi protiv koronavirusa u južnim djelovima sveta diplomirali su na Kubanskoj međunarodnoj školi medicine u Havani, gde je studiralo oko 30.000 stranaca.