Uprkos tome što cifre o broju zaraženih i umrlih od koronavirusa raste i dalje, u Italiji i Španiji statistički pokazatelji ukazuju da su najgori dani u ove dve zemlje polako prolaze, a ukupan udeo u broju umrlih do sad za ove dve članice EU iznosi 41 posto.

Iako je Italija i prema poslednjem izveštaju imala 525 žrtava, to je najmanji porast broja žrtava u proteklih 17 dana, još od 19. marta. Od tad pa do danas Italija je svaki dan brojala više od 600 mrtvih, a najviše ih je bilo 27.marta 919 preminulih od koronavirusa. Takođe u Italiji je smanjen i broj kritičnih slučajeva, a već puna dva dana te brojke imaju suprotan smer. Naime, broj težih slučajeva je u padu. U subotu to je bilo 74 slučaja manje nego u prošli petak, a u nedelju taj pad je bio za još 17 slučajeva, što jeste malu u odnosu na 3977 teško obolelih od korone do juče u popodnevnim časovima, što je pomak za i onako opterećen italijanski zdravstveni sistem. Jedan od ohrabrujućih podataka je i taj što već sedam dana, iz dana u dan broj zaraženih pada na dnevnom nivuo ispod pet hiljada, dok su  21. i 26. marta imali najveći dnevni porast 6.557 i 6.203 novozaraženih.

Španija koja sad ima vieš zaraženih od Italije, u nedeljni porast smrtnih ishoda od 471 slučaja, najmanji je unazad 13 dana, i već pet dana beleže pad broja mrtvih, posle 1. aprila kad je zabeleženo 923 umrla od koronavirusa. Kod Španaca borj kritičnih slučajeva iznosi 6.861 i dalje ima značajni trend porasta, više od 300 slučajeva za protekla 24 časa. Ipak, i ovde je broj zaraženih već četiri dana u padu, a u protekla 24 časa za gotovo 1.000 slučajeva na 4.591, nakon 1. aprila kad su imali najveći porast od 8.195 novoobolelih.

Najveći dnevni porast broja zaraženih, odnosno vrhunac epidemije Španija je imala 26. marta i to 8.271 slučaj, a od tada prolazili su kroz sedam najtragičnijih dana po broju mrtvih.

Kina je 4. februara (to je italijanski 21. mart i španski 26. mart) imala najveće dnevno povećanje broja zaraženih (3.884 slučaja) i od tada se širenje zaraze usporava. Trebalo im je otprilike šezdeset dana da širenje zaraze dostigne vrh, a onda sada već dva meseca da broj novozaraženih pada na trideset slučajeva dnevno što beleže proteklih šest dana. Sve to vreme broje mrtve, neprestano od 22. januara, pa i danas 77. dan imaju dva smrtna slučaja, dok su na vrhuncu epidemije 4. februara imali „samo“ 490 od ukupno dosadašnjih 3.331 žrtve. Oni su najgore dane sa 97 do 150 mrtvih imali od 9. do 23. februara. Međutim, od 17. marta imaju dnevni porast od najviše 9 mrtvih i to jednom, 22. marta, što je beznačajno u odnosu na brojke s kojima se trenutno nose brojne zemlje šriom sveta.

S obzirom na kinesko iskustvo, Italija i Španija bi neprestani crni niz mogle imati sve do kraja maja, pa bi mrtvih moglo biti najmanje još koliko ih imaju danas, Italija 15.887 i Španija 12.418. i to bez da su u procene uračunali sve prednosti kineskog modela odbrane od epidemije.

Naime, Kina je na polovini svoga smrtonosnog puta bila u odnosu na trenutno stanje 15. februara kad su imali 1.665 žrtava. Tada su imali 68.500 zaraženih. Zapadna Europa i SAD još nisu na pola tog puta.

Kineski zdravstveni sistem još uvek se bori za živote 265 teško obolelih od korone, a u proteklih nedelju dana njihov je broj prepolovljen. Za to vrijeme umrla je 31 zaražena osoba. To znači da će Kina svoju bitku s koronavirusom okončati sa smrtnošću od 4,1 posto. U Kini je zasad bilo 81.708 potvrđenih zaraza, dok im se stvaran broj, kao i drugde u svetu, ne zna.

Trenutna smrtnost koronavirusa u svetu je 5,4 posto s tim da stalno raste još od 5. februara kad je bila 2 posto, što je i posledica toga što sve više ljudi umire zbog ležernijeg pristupa odbrani od virusa izvan Kine, i kašnjenja i drugih propusta u odbrani zdravstvenih i institucija koji brinu o starijima, a i kako se virus širi svetom sve se manje potvrđuje stvarni broj zaraženih, posebno u zemljama gde više nije pod kontrolom epidemioloških službi, posebno u zapadnoevropskim zemljama, SAD-u i Iranu.

Autor: Andrej Mlakar/Večernji list