Savet EU usvojio plan o postepenom ukidanju ruskog gasa: Šta sada sledi?

Prema planu, zabrana uvoza ruskog gasa u EU počinje već od 1. januara 2026, uz prelazni period za postojeće ugovore: kratkoročni ugovori zaključeni pre 17. juna 2025. moći će da traju do 17. juna 2026, dok će dugoročni ugovori biti važeći do 1. januara 2028. godine. Izmene ugovora dozvoljene su samo u ograničenim tehničkim slučajevima, bez povećanja količina, osim za zemlje bez izlaza na more koje su pogođene promenama u transportnim rutama.

U okviru prelaznog perioda predviđeni su i strogi mehanizmi kontrole: zemlje članice EU koje nastavljaju da uvoze ruski gas moraju podneti strategiju diverzifikacije i detaljno dokumentovati ugovore, količine i poreklo energenta. Savet EU je takođe pooštrio nadzor tranzita ruskog gasa kroz teritoriju EU, kako bi se sprečilo da gas iz Rusije dolazi u treće zemlje preko evropskog tržišta.

Većina zemalja članica EU podržala je ovu meru, ali Mađarska i Slovačka ostale su protiv. Razlog je prvenstveno njihova visoka zavisnost od ruskog gasa i činjenica da nemaju izlaz na more, što im značajno otežava pronalaženje alternativnih izvora energenata. Mađarska je naglasila da bi zabrana direktno ugrozila energetsku bezbednost zemlje, dok Slovačka ukazuje na ograničene kapacitete za skladištenje i transport gasa iz drugih pravaca. Oba zemaljska predstavnika tražila su fleksibilne odredbe i izuzetke kako bi se omogućilo da postojeći ugovori ostanu aktivni dok se ne uspostave nove snabdevne linije.

Kako dalje ide proces donošenja uredbe

Nakon što je Savet EU usvojio svoj pregovarački stav, dokument ide u Evropski parlament, koji mora da zauzme sopstveni stav. Parlament može predložiti izmene, dodatke ili ukidanje nekih odredbi, a zatim će početi trostrani pregovori između Saveta, Evropskog parlamenta i Evropske komisije – tzv. trilog – kako bi se dogovorila konačna verzija uredbe.

Očekuje se da će pregovori biti intenzivni, jer se radi o ključnom strateškom pitanju za EU: energetska bezbednost, ekonomske posledice i geopolitički uticaj Rusije. Kada trilog postigne dogovor, uredba će biti formalno usvojena i objavljena u Službenom listu EU, čime stupa na snagu.

Stav Mađarske i Slovačke

Za zemlje članice koje su protiv ili kojima bi direktno bila ugrožena energetska stabilnost, predviđene su specijalne fleksibilnosti i prelazni periodi. Mađarska i Slovačka, zbog svojih ograničenih alternativnih ruta, biće u mogućnosti da prilagode ugovore i količine do kraja 2027, dok se istovremeno radi na diverzifikaciji snabdevanja i razvoju nove infrastrukture.

Litvanski ministar energetike Žigimantas Vaičiunas upozorio je da Mađarska i Slovačka godinama plaćaju Rusiji milijarde evra, čime, kako kaže, finansiraju ruski ratni aparat. Mađarska državna kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa Gazpromom do 2036, dok je slovačka SPP vezana ugovorom do 2034. godine. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je predlog "direktnim napadom na energetsku bezbednost Mađarske", dok je slovački premijer Robert Fico besneo da je REPowerEU "besmislena ideološka mera", piše Politiko. Analitičari procenjuju da bi cene mogle porasti za 5 do 10 procenata, ali da smanjenje tranzitnih naknada može neutralisati deo poskupljenja. Mađarska već potpisuje nove ugovore o gasu i može koristiti alternativne izvore iz Zapadne Evrope, Grčke, pa čak i Rumunije od 2027. Godine. Evropska komisija tvrdi da su mere osmišljene tako da očuvaju sigurnost snabdevanja EU i da minimalno utiču na cene. Diplomate EU ističu da je Rusija problem, a ne partner, te da je vreme da se prestane sa pretvaranjem da nije.

Geopolitičke i ekonomske implikacije

Pored direktnih posledica za Srbiju, zabrana ruskog gasa u EU ima širi geopolitički efekat. EU se ovom uredbom pozicionira kao energetski nezavisna i strateški otpornija zajednica, dok se zemlje članice pripremaju za prelaz na alternativne izvore i diversifikaciju snabdevanja. Prelazni period omogućava članicama da reorganizuju svoje energetske tokove, smanje zavisnost od jednog dobavljača i pripreme infrastrukturu za uvoz LNG i drugih energenata.

U tom kontekstu, zemlje poput Mađarske i Slovačke i dalje traže posebne izuzetke i fleksibilnosti, što pokazuje koliko su energetski balans i politička volja međusobno povezani u EU.

Za Srbiju je, prema planovima, ključna diverzifikacija: kombinacija LNG iz Grčke, gas iz Azerbejdžana, dodatni gas iz Mađarske i Rumunije, domaće zalihe i mogućnosti kupovine na tržištu EU. Ipak, prelazak na ove izvore zahteva značajna finansijska ulaganja, izgradnju infrastrukture i veće troškove za potrošače, ali i šansu da se smanji zavisnost od Rusije i poveća energetska sigurnost zemlje u dugoročnom periodu.