Sistemska korupcija je najgora pošast na Balkanu: Požar u Makedoniji je samo jedna u nizu tragedija koje su mogle da budu sprečene

Požar u Kočanima: Simbol korupcije i neodgovornosti

Kočani, malo mesto na severu Severne Makedonije, postalo je epicentar tuge, besa i protesta. U požaru koji je izbio u noćnom klubu, 59 ljudi je izgubilo život, a više od 155 povređeno. Dok su zvaničnici prvobitno pokušavali da smire situaciju, istina o uzrocima nesreće postajala je sve jasnija. Diskoteka nije imala dozvolu za rad, protivpožarna zaštita nije postojala, a jedini izlaz iz objekta bio je blokiran. Sve ove nepravilnosti ukazuju na ozbiljan problem – ne samo na neodgovornost vlasnika, već i na sistemsku korupciju i propuste u inspekcijama koje su morale da spreče ovakvu tragediju.

Građani Kočana, pogođeni gubicima i besni zbog neodgovornosti vlasti, izašli su na ulice. Na protestima su nosili transparente sa natpisima "Korupcija ubija", a kamenovali su imanje vlasnika diskoteke. Protesti su brzo postali širi, jer su ljudi ukazivali na činjenicu da su ovakvi događaji mogući samo u društvima gde korupcija vlada svim aspektima života – od licenciranja objekata do nadzora nad uslovima rada. Zvaničnici su ubrzo počeli da istražuju odgovornost, ali pitanje koje se postavlja jeste: kako je moguće da je diskoteka, bez dozvola i zaštite, bila u mogućnosti da uopšte posluje?

Tragedija u Novom Sadu

U Srbiji, situacija nije mnogo bolja. Pomoću nesreće u Novom Sadu, gde je pad nadstrešnice železničke stanice odneo živote 15 ljudi, postalo je jasno da korupcija duboko ukorenjena u infrastrukturi ima fatalne posledice. Prema izveštajima, nadstrešnica je bila loše održavana, a krivicu bi trebalo da snose mnogi, ali do danas se odgovornost prebacuje od jedne do druge osobe i od jedne do druge firme. Istraga je otkrila da su milioni evra dodeljeni za sigurnosne sisteme, ali projekat je ostao nedovršen zbog korupcije i birokratije. Građani, duboko pogođeni tragedijom, verovali su da su vlasti pokušale da prikriju odgovornost, čime je javnost dodatno ogorčena.

Dok su se mnogi pitali šta će biti sa odgovornošću visokih zvaničnika, situacija u Grčkoj, koja je započela masovnim protestima, odražavala je sličnu atmosferu. U protestima širom zemlje zbog nesreće u Tempeu, gde je poginulo 57 ljudi, ljudi su pozivali na pravdu i odgovornost, dok su optuživali vladu za zataškavanje i naduvane izveštaje o uzrocima nesreće. Ovaj niz nesreća, koje su usledile u kratkom vremenskom periodu, pokazuje koliko su duboko ukorenjeni problemi u javnoj upravi i sistemima bezbednosti na Balkanu.

Dom za stare u Barajevu

Slična situacija desila se i u Srbiji, u Domu za stare „Ivanović“ u Barajevu, gde je požar odneo život osmoro korisnika, a još sedam ih povredio. Ova tragedija se, kao i prethodne, svrstava u seriju nesreća koja nije mogla da se dogodi bez pomoći korupcije i sistemskih propusta. Uprkos činjenici da je dom imao dug od 15 miliona dinara prema državi i bio u procesu prinudne likvidacije, radio je nezakonito. Inspekcije su očigledno bile nedovoljno efikasne, jer u domu nije bilo osnovnih sigurnosnih mera, a uputstva za evakuaciju su bila zanemarena. Direktor doma i njegovi roditelji, koji su optuženi za ovo krivično delo, suočavaju se sa ozbiljnim posledicama.

Slična situacija kao u Kočanima i Novom Sadu, pokazuje kako je društvo obuhvaćeno ne samo korupcijom, već i nesposobnošću inspekcija i državnih tela da deluju preventivno i da istraže odgovornost pre nego što dođe do tragedije. U ovom slučaju, inspekcija Ministarstva za rad i socijalna pitanja reagovala je tek dan nakon požara, što je pokazalo da su nadležni organi zakazali. Propusti u vezi sa protivpožarnom zaštitom, kao i nepostojanje adekvatnog medicinskog osoblja u domu, samo su dodatno osvetlili propuste sistema.

Klizište u BiH: Nepripremljenost i nesigurnost kao rezultat nebrige o životnoj sredini

U Bosni i Hercegovini, posebno u zapadnom delu zemlje, stanovnici su se suočili sa opasnostima izazvanim klizištima koja su ozbiljno ugrozila njihove živote i domove. Nedavne padavine izazvale su klizište koje je uništilo desetine kuća i ozbiljno ugrozilo infrastrukturu u nekoliko opština. Iako su klizišta česta u ovoj regiji, mnogi od ovih predela nisu imali odgovarajuće preventivne mere, niti su vlasti postavile dugoročne planove zaštite. Stručnjaci upozoravaju da, uprkos sve većem broju ovih nesreća, postoje veliki propusti u sistemu zaštite životne sredine i izgradnji infrastrukture koja bi trebalo da minimizira takve opasnosti.

Dok klizišta pogađaju ruralna područja, gradovi su često u središtu političkih i ekonomskih interesa, dok su prirodni resursi i zaštita životne sredine zanemareni. I tu, kao i u drugim slučajevima, odgovornost vlasti i institucija koje bi trebalo da prate i odgovore na ove opasnosti, ostaje nejasna i neodgovorna.

Sudar vozova u Grčkoj

Slična neodgovornost viđena je i u Grčkoj, gde je nesreća u kojoj su dva voza sudarila, dovela do tragedije u kojoj je poginulo 57 ljudi, među kojima su bili studenti i putnici. Istraga je pokazala brojne tehničke propuste, kao i greške u organizaciji saobraćaja. Vlasti su pokušale da obezbede odgovorne, ali kako je vreme prolazilo, počele su da se otkrivaju informacije o prekršenim pravilnicima i neadekvatnoj infrastrukturi, dok je politička odgovornost bila nejasna. Građani Grčke, duboko pogođeni ovom tragedijom, izašli su na proteste, a mnogi su ukazivali na činjenicu da korupcija u javnim nabavkama, slaba bezbednost železničkog sistema, kao i nepostojanje odgovarajućih tehničkih inspekcija, nisu omogućile efikasan rad železnica.

Korupcija kao ključni faktor u nesrećama

Tragedije koje su zadesile Balkan i šire, bilo da se radilo o požarima, klizištima ili nesrećama u železničkom saobraćaju, sve imaju zajednički imenitelj: korupciju i sistemske propuste u institucijama. Državni organi i inspekcije, koje bi trebale da obezbede sigurnost građana, često ne prepoznaju ozbiljnost situacije do trenutka kada je već prekasno. Mnoge od ovih nesreća, poput onih u Kočanima, Novom Sadu, Barajevu, Bosni i Hercegovini i Grčkoj, ukazuju na ozbiljan problem u funkcionisanju državnih sistema, u kojima je lako zaobilaziti zakone i standarde.

Dok se javnost bori za pravdu i odgovornost, ostaje pitanje: koliko još života treba da se izgubi da bi se u zemljama Balkana prepoznale ozbiljne greške u sistemu i sprovela temeljna reforma? Tragedije su još jednom postale tragičan podsetnik na to da korupcija nije samo politički problem, već pitanje života i smrti.