2
Pandemija Kovida-19, pored širenja virusa donela je i širenje brojnih teorija zavere i dezinformacija i podgrejala stare priče o navodnim proročanstvima ljudi koji su tvrdili da mogu da vide budućnost, mada za to nema nikakvih naučnih dokaza.
Pročitajte još:
Jedna od njih je i Vangelija Pandeva, poznatija kao Baba Vanga iz Bugarske, o čijim se navodnim proročanstvima o značajnim svetskim događajima priča i četvrt veka pošto je umrla.
Psihološkinja Jelena Zulević za BBC na srpskom kaže da navodni vidovnjaci i horoskopi mogu biti bezazlena zabava, ali podseća da treba biti veoma oprezan.
„Važno je da ne postanemo žrtva prevare, naročito ako se nalazimo u teškoj situaciji, pa nije dobra ideja da se važne životne odluke donose na osnovu saveta proroka ili horoskopa“.
Poznata pevačica Lepa Brena u razgovoru za BBC na srpskom prisetila se kako je, na predlog kolega, posetila Pandevu tokom turneje 1989, iako u početku nije bila oduševljena idejom. „Bila je genijalna žena koja je ljudima iskreno pomagala, ali mi nije prijala ideja da ne držim konce sudbine u svojim rukama“, rekla je ona.
Ko je bila Baba Vanga?
Pandeva je, pretpostavlja se, rođena 31. januara pre 110 godina u Strumici, tada u Otomanskom carstvu, a danas u Severnoj Makedoniji – kako se početkom 20. veka u tim krajevima Balkana matične knjige nisu uvek ažurno vodile, antropolozi koji su proučavali fenomen Baba Vange navode samo godinu.
Veći deo života provela je u gradu Petrič na jugozapadu delu Bugarske. U narodu je poznato da je bila slepa, a navodno je oslepela kao dvanaestogodišnja devojčica.
„Jeste bila slepa, ali nije nosila naočare kakve inače nose ljudi koji ne vide“, priseća se Lepa Brena susreta.
Baba Vangu neretko porede sa francuskim okultistom Nostradamusom iz srednjeg veka, za koga su takođe ljudi kroz istoriju verovali da je mogao da previdi budućnost, iako nema nikakvih naučnih dokaza.
Pojedini antropolozi nazivaju je bugarskom Pitijom, po legendarnoj starogrčkoj proročici koja je navodno Aleksandru Makedonskom prorekla da će osvojiti svet, ali da se iz tog pohoda neće vratiti živ. Prema istorijskim izvorima, Aleksandar Makedonski je najverovatnije umro od malarije.
Koliko je lako poverovati vidovnjaku
Psihologija pokazuje da jeste.
Barnum efekat je „psihološki fenomen koji ukazuje da ljudsku sklonost da uopštene opise, koji su navodno kreirani samo za njih, a zapravo se odnose na većinu ljudi, ocenjuju kao tačne“, objašnjava psihološkinja Zulević.
„Ti opisi deluju kao da sadrže nešto specifično, a zapravo će ih većina ljudi oceniti kao uglavnom tačne za sebe“, rekla je ona i istakla da ovaj psihološki fenomen posebno dolazi do izražaja kada čitamo horoskop ili slušamo vidovnjake.
„Najčešće ljudi pamte samo ono što se ispostavilo kao tačno i zaključiti da tu ima tu nečega i da su vidovnjaci dosta toga pogodili“, navela je ona.
U Srbiji su vračanje i gatanje zabranjeni Zakonom o javnom redu i miru. „Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova“, navodi se u članu 15.
Zašto se Baba Vanga pojavila baš u Bugarskoj?
Na teritoriji današnje Bugarske se krajem 19. i početkom 20. veka razvio kult proročica, objašnjavaju bugarski istraživači Petko Ivanov sa Univerziteta u Čikagu i Valentina Izmirlijeva sa Univerziteta Kolumbija u radu objavljenom u naučnom časopisu Folklorica, Journal of the Slavic and East European.
Vanga je najpoznatija predstavnica tog fenomena, a njena međunarodno manje poznata prethodnica je proročica Stojna (1883-1913).
Istraživači ističu da su životne priče dvaju vidovnjakinja identične – Stojna je u detinjstvu takođe navodno oslepela, prema predanjima, pošto ju je „posetio Sveti Đorđe“ – oduzeo joj je vid, kažu, ali joj je zato dao moć da proriče budućnost.
Međutim, dok je kult Stojne nastao u okvirima hrišćanstva, njena naslednica Vanga, koja je veći deo života provela u komunističkom uređenju, nikada se otvoreno nije priklonila nekoj religiji.
Verovatno joj je, ističu istraživači, baš to omogućilo da njen rad naiđe na odobravanje vladajuće elite, pa i porodice moćnog lidera bugarskih komunista, Todora Živkova.
„Dolari, zlato i kockice šećera“
„A ti li si Lepa Brena? Znala sam da ćeš doći kod mene“ – ovim rečima je Baba Vanga pozdravila Lepu Brenu kada ju je prvi put posetila 1989, priča pevačica.
Bugarske kolege koji su organizovali njen koncert u Sofiji su je, kaže, savetovale da poseti Baba Vangu. „Ja sam se u to vreme plašila svih tih proroka, astrologa i vidovnjaka koji su po medijima pričali sve i svašta o meni“, ističe Brena. „Nije mi prijala ni ideja da ja možda ne držim konce sudbine u svojim rukama“, dodala je ona.
Pevačicu su savetovali da noć uoči susreta sa Vangom prespava na nekoliko kockica šećera.
„Meni je to bilo čudno, ali ipak sam uzela taj šećer“, iako je, kako se danas priseća, osetila „strah i nemir“, koji joj nisu dali da se naspava te večeri.
Sledećeg dana, pred Vanginom kućom, Brena je videla „stotine ljudi koji su čekali u redu“.
„Ušli smo preko reda“, priznaje pevačica, „i to mi je stvorilo dodanu nelagodu, jer ljudi tu dolaze da traže pomoć“.
Vanga je živela „u maloj kući, bez ikakvog luksuza“. Na ulazu su platili za uslugu, i to u konvertibilnim dolarima, a pred kućom je stajala rampa da ne bi moglo da se priđe kolima.
„Kada sam ušla kod Vange, dala sam joj poklon – svilenu maramu i zlatni lanac sa malim priveskom“, prepričava pevačica. „Stavila je maramu i lanac na grudi, zahvalila se i rekla da je to dar od srca“.
Sele su u dvorište, i Vanga je pevačici odmah prorekla da će joj doći u posetu i sledeće godine u septembru, iako je Brena planirala da baš tada pauzira.
„Kad sam joj rekla za pauzu, Vanga mi je odgovorila da nikada neću prestati da pevam, da je to moja sudbina, nešto što izuzetno volim i da sam tom poslu veoma posvećena, što sam shvatila tek mnogo godina kasnije“, navodi Brena. „Bila sam veoma polaskana time što je rekla, nemir je počeo da nestaje i polako sam sticala neku vrstu poverenja prema Baba Vangi“, rekla je ona.
Poznata pevačica tvrdi da se obistinilo sve što joj je Pandeva pričala.
„Rekla mi je da ću otvoriti kuću gde će raditi puno pevača i glumaca, da ću se udati za našeg čoveka koji nosi belu uniformu – tada nisam shvatila da će to biti [teniser] Slobodan Živojinović, iako smo već bili u vezi“, ispričala je. „Rekla je da ću imati samo mušku decu, da nikada neću prestati da pevam i da ću taj posao raditi do kasnih godina“, dodala je Brena.
Pevačica kaže da ju je Vanga upitala želi li da sazna kada će umreti. „Rekla sam da ne želim, to mi je bilo strašno, ali umirila me je da ću biti dugovečna“, dodala je
Brena je sledeće godine opet došla u Bugarsku.
„Nakon odmora koji mi je bio preko potreban, avgusta 1990. nazvao me je menadžer Raka Đokić i rekao da se spremam, jer početkom septembra idemo u Bugarsku“.
Više nije bila nepoverljiva. „Baba Vanga je na mene ostavila utisak žene koja dobro zna šta priča“, zaključuje estradna umetnica.
Iz sveta i regiona čitajte:
Poseta Silvane Armenulić
I druge poznate ličnosti, među njima navodno i političari posleratne Jugoslavije, posećivali su Pandevu. Tokom turneje u Bugarskoj u avgustu 1976, poznata pevačica Silvana Armenulić posetila je Baba Vangu nekoliko meseci pre nego što je u 38. godini poginula u saobraćajnoj nesreći kod Smedereva.
U knjizi Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika, piše da je Pandeva navodno na rastanku rekla pevačici: „Ništa ne treba da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi kroz tri meseca. Čekaj, u stvari nećeš moći da dođeš… Idi, idi, ako možeš, dođi!“
„Proroci“ na Balkanu i hapšenja
Balkan je poslednjih decenija bio pravi rasadnik ljudi koji tvrde da su vidoviti. Nastupali su na televizijama promovišući navodne vidovnjačke moći, koje su, najčešće, skupo naplaćivali, bilo kroz telefonske pozive gledalaca, bilo uživo.
Devedesetih godina prošlog veka u Srbiji je boravio samozvani ruski iscelitelj Alan Čumak, čija je popularnost bila velika.
Tadašnji magazin Radio TV Revija je u 12 brojeva štampala po jednu sliku Alana Čumaka, koje su navodno imale isceliteljsko dejstvo, ali sa rokom od tridesetak dana.
Do sada je u Srbiji zabeleženo nekoliko hapšenja zbog ovakvih obmana.
Najpoznatiji je slučaj „Vidovite Zorke“ uhapšene 2001. godine. U optužnici je bilo navedeno da je prevarila 48 ljudi, a dokazano je 18 prevara.
Iste godine je osuđena na kaznu zatvora od 25 dana prema tadašnjem Zakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira.
Zašto je Baba Vanga opet popularna tokom pandemije?
Pandemija korona virusa unela je veliku neizvesnost u živote većine, a „ljudi imaju snažnu potrebu da zadrže bar neku kontrolu u takvim periodima“, objašnjava Zulević.
U situacijama poput pandemije, navodi psihološkinja, „postaje jasna funkcija različitih teorija zavera, verovanja u proročanstva, paranormalno ili pseudonaučne ideje“.
„Istraživanja pokazuju da smo naročito skloni da se oslanjamo na ovakve stvari u periodima emocionalne ranjivosti, kada u različitim životnim fazama prolazimo kroz previranja, dileme i imamo utisak da nam je budućnost neizvesna“, dodaje.
Zulević ističe da u takvim trenucima „ideja da određeni ljudi ili saznanja mogu da nam pruže zrnce sigurnosti ili pomognu da povratimo nekakvu kontrolu nad životom deluju primamljivo“.
Ona naglašava da to „nema veze sa inteligencijom ili obrazovanjem“.
„Svi ljudi imaju istu potrebu za sigurnošću i svi smo skloni da skliznemo u iracionalno“, zaključuje Zulević.
Šta je Baba Vanga navodno predvidela za budućnost?
Kao i većina vidovnjaka, i ona je davala usmena proročanstva, pa ne postoji građa koja bi potvrdila da je predvidela baš određeni događaj.
Lista Vanginih navodnih proročanstava se u tehnološki naprednijim vremenima masovno proteklih deset godina imejlom – upravo njih najčešće citiraju tabloidi.
Međutim, na listi nema pandemije koronavirusa, iako su mnogi domaći i strani tabloidi ove godine objavili da ju je Baba Vanga davno predvidela.
Među brojnim navodnim proročanstvima koja se nisu ostvarila je i početak Trećeg svetskog rata 2010.
Navodno je predvidela i uspon Kine kao svetske supersile, dolazak novog Ledenog doba, ali i apsolutni kraj sveta.
Doduše, 5.080 godine.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
