Foto: Youtube/Bone Cancer Research Trust

Kristi (27), falilo je samo nekoliko nedelja da postane lekar, ali su joj, na kratko, koronavirus i surovi rak poremetili planove.

Pročitajte još:

Udobno smeštena na svom kauču, Krista Bosi deklamuje medicinske izraze i pažljivo ih prevodi i objašnjava pacijentu. S tim što je ona taj pacijent, a simptomi koje opisuje su njeni. Bosi se drugi put bori protiv raka, a nedostaje joj 14 nedelja da dobije lekarski sertifikat.

Poslednja četiri meseca, rak – koji ju je koštao nekoliko kostiju i mišića leve noge – nije jedini koji je sprečava da ispuni san i postane lekar. Tu je i korona. Intenzivna hemioterapija joj je toliko oslabila imuni sistem da je Bosi „klinički ekstremno ranjiva“ i čak i najblaži oblik korone bi mogao da bude smrtonosan.

Zbog toga, umesto da radi u bolnici, Bosi mora da bude kod kuće.

„Teško vam pada saznanje da imate veštine i znanje, da možete da pomognete pacijentima, a da morate da budete po strani“, rekla je ona.

„Osećala sam ogromnu krivicu“

Bosi, Kanađanka koja poslednje četiri godine živi u Britaniji, je bivša učiteljica koja je odlučila da studira medicinu posle gotovo fatalne alergijske reakcije koja ju je inspirisala. „Zaista cenim tu sposobnost (lekara) da ostanu mirni u stvarno opasnim i stresnim situacijama“, rekla je ona.

Nakon što je upisala medicinu u Londonu 2016. godine, dve godine kasnije lekari u češkoj bolnici gde je stažirala su primetili znake osteosarkoma (vrste raka kostiju).

Njena prva borba protiv bolesti koja je podrazumevala dve operacije, hronične bolove i godinu dana u invalidskim kolicima, ju je usporila u postizanju cilja ali ne i obeshrabrila.

Kada je pandemija proglašena prošle godine, Krista je videla svoje kolege kako žure da završe obuku kako bi pomogli u borbi protiv kovida. „Tokom prvog talasa pandemije, osećala sam ogromnu krivicu što ne mogu da pomognem“, rekla je ona.

Nastavila je da studira i verovala je da će se uskoro i ona pridružiti kolegama kada je u oktobru primljena u bolnicu zbog bola u grudima. „Pomislila sam, oh, imam kovid“, rekla je ona.

Ispostavilo se da se rak vratio i da se ovoga puta proširio po plućima u formi stotina maleckih tumora koji ne mogu da se hirurški uklone. „Ako ne možete da ih uklonite hirurškim putem, brzo vam ponestaje opcija, a to je zastrašujuće“, kaže Bosi.

Osteosarkom je jedan od najređih tipova raka i o njemu se malo zna. Za Bosi, on je neizlečiv, a lekari ne znaju koliko joj je ostalo – godinu ili 50.

„Budimo realni, teško da ću poživeti još 50 godina. Ali nada uvek postoji“, kaže ona. „Ako budem imala sreće da poživim više od godinu dana, želim da to vreme provedem živeći i radeći ono što volim. Ne želim da naredne dve godine sedim na kauču i gledam Netfliks“, rekla je Bosi.

Posao u britanskom zdravstvenom sistemu je čeka ako uspe da završi obuku do avgusta. U januaru je mislila da neće uspeti ali je onda primila Fajzerovu vakcinu koja joj daje bar neku zaštitu od korone. No, obuka i rad u pauzi hemioterapije je naporan.

„Kupiće mi šest meseci ali ja mogu mnogo toga da napakujem u šest meseci“

Sredinom februara, njen onkolog joj se javio sa dobrim vestima – odobren je novi lek kabozantinib koji je pokazao neke obećavajuće rezultate na pacijentima sa njenom vrstom raka.

Kabozantinib nije lek ali se lekari nadaju da će držati njen rak pod kontrolom bar narednih šest meseci kako bi mogla da uči bez odlazaka na hemioterapiju.

„Kada mi se lekarka javila počela sam da vrištim i plačem i smejem se. Kupiće mi šest meseci ali ja mogu mnogo toga da napakujem u šest meseci“, rekla je Bosi.

 

Pre dve nedelje, Bosi je počela da koristi novi lek i nastavila sa obukom – prvo u porodičnoj klinici a potom ide u bolnicu. Njen onkolog veruje da joj vakcina pruža neku vrstu zaštite ali Bosi ipak rizikuje život radeći u bolnici u vreme pandemije.

Iz sveta i regiona:

„Moj život nikada neće biti bez rizika“, rekla je ona. „Bez obzira šta kažem ili želim ili čemu se nadam, moj život je ograničen. Ovo je možda poslednja godina mog života, ali sam ja spremna na taj rizik“, kaže Bosi.

Neki su joj savetovali da digne ruke od svega i provede vreme koje joj je preostalo radeći ono što voli. Bosi kaže da je medicina upravo to.

„Svakog dana želim da ustanem i radim posao koji volim i da doživim taj osećaj da sam pomogla nekome i da sam nešto naučila. To mi daje svrhu“, rekla je ona.

„Ako mi je vreme ograničeno, želim da ga provedem radeći šta volim sa ljudima koje volim i radeći za druge i pomažući pacijentima. To je život vredan življenja“, rekla je Krista.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar