0
Glavni favoriti na predsedničkim izborima u Iranu sledećeg meseca su dvojica konzervativnih političara, dok reformisti koji su podržavali odlazećeg predsednika Hasana Rohanija verovatno ostaju bez podrške većine Iranaca nezadovoljnih zbog ekonomskih poteškoća usled obnovljenih američkih sankcija, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
PROČITAJTE JOŠ:
Šef iranskog pravosuda Ebrahim Raisi i bivši predsednik parlamenta Ali Laridžani registrovali su se kao kandidati na izborima zakazanim za 18. juni, navodi BBC, ističući da se dvojica konzervativaca smatraju vodećim kandidatima za naslednika Rohanija, umerenog predsednika koji ne može da se kandiduje za treći uzastopni mandat.
Više od 300 kandidata se prijavilo za izbore i svi će biti podvrgnuti proveri Saveta čuvara koji će 27. maja objaviti listu odobrenih kandidatura.
Savet koje čini 12 teologa i pravnika odobrilo je samo šest od više od 1.600 kandidata za poslednje izbore 2017, na kojima je Rohani pobedio u prvom krugu s 57 odsto glasova, dok je Raisi bio drugi s 38 odsto glasova.
Raisi najavljuje borbu protiv „siromaštva, korupcije, poniženja i diskriminacije“, dok reformisti i aktivisti za ljudska prava izražavaju zabrinutost zbog njegove prošlosti, posebno njegove uloge u masovnim pogubljenjima nekoliko hiljada političkih zatvorenika 1988.
Raisi je rekao da su pogubljenja bila opravdana zato što je pokojni vrhovni vodja ajatolah Ruholah Homeini izdao fatvu.
Šef pravosudja Raisi tvrdi da je ponudio „promenu“ u odnosu na Rohanijevu „reformsku“ vladu, dok bi njegov najveći rival Laridžani mogao da ujedini umerene reformističke birače „s onima koji mešaju konzervatizam s pragmatizmom“, ukazuje Tajms.
Iako je 1980-tih Raisi kao javni tužilac bio duboko nepopularan, on se uzdigao kroz niz centralnih uloga i smatra se potencijalnim vrhovnim vodom, odnosno da bi u budućnosti mogao da preuzme vlast od 82-godišnjeg ajatolaha Alija Hamneija.
Pred ovogodišnje predsedničke izbore, njegov apel upućen siromašnima mogao bi da mu donese naklonost u vreme ekonomskih poteškoća izazvanih američkim sankcijama, dodaje list.
Najjači Raisijev rival, Ali Laridžani, bivši je oficir Revolucionarne garde, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik parlamenta.
On je podržao Rohanija protiv tvrde linije oko vrhovnog vode i u vodstvu garde, kao i u pregovorima za nuklearni sporazum.
Posle registracije 15.maja, ističe Tajms, Laridžani je pod sumnju doveo lidere koji su stavili ideološku čistotu i agresivnu retoriku ispred problema s kojima se suočavaju obični ljudi, posebno u smislu egzistencije i ekonomskih problema.
Prema pisanju Tajmsa, do sada su se kao kandidati za predsedničke izbore prijavile ukupno 592 osobe, uključujući 40 žena.
Najpoznatiji kandidat je Mahmud Ahmadinedžad, bivši predsednik koji je postao omražena ličnost na Zapadu pre nego što se posvadao s vrhovnim vodom, napisao je Tajms.
Izbori 18. juna za Rohanijevog naslednika posmatraju se kao test legitimiteta klerikalnih lidera u zemlji koji se nadaju velikom odzivu iako, ocenjuje Rojters, interesovanje birača može biti pogodeno rastućim nezadovoljstvom zbog ekonomije osakaćene obnovljenim američkim sankcijama od pre tri godine.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, popularni šef pravosudja smatra se borcem protiv korupcije i vodećim kandidatom na iranskim predsedničkim izborima kojeg će nastojati da ospore proreformski političari na listi koju u narednim danima proverava ustavno nadzorno telo Savet čuvara.
Nekada žestoko kritikovan, Raisi se ponovo predstavio kao populista, vodio je kampanju protiv korupcije, razgovarao s običnim ljudima o njihovim sudskim procesima i putovao u udaljene provincije tokom pandemije. Fokusiran je na domaću proizvodnju, ali ne i na bolje medjunarodne odnose.
Nasuprot njemu su reformisti koji se, ukazuje londonski list, moraju izboriti za podršku Iranaca koji su glasali za Rohanija na izborima 2017, ali koji su rekli da više nikada neće glasati za njih u znak protesta zbog ekonomskih teškoća.
Rohani se kockao oko dogovora o nuklearnom sporazumu sa svetskim silama 2015, ali je odluka donalda Trampa da povuče SAd iz nuklearnog sporazuma 2018. i uvede stroge sankcije bila je ogroman udarac za njega i reformske snage.
Kandidatura konzervativnog tvrdolinijaša Ebrahima Raisija potencijalno komplikuje razgovore američkog predsednika džoa Bajdena i Islamske Republike oko iranskog nuklearnog programa, ukazuje Njuzvik (Newsweek).
Bajden želi da obnovi Zajednički sveobuhvatni plan akcije postignut 2015. koji je obećao Teheranu ekonomske podsticaje za suzbijanje nuklearnog programa, a kojeg je Tramp poništio 2018.
Tekući razgovori u Beču izmedu Teherana i grupe zemalja P4 + 1 oživeli su nade i u pogledu novog nuklearnog sporazuma, kao i zbližavanja Irana i SAd.
Potezi za postizanje sporazuma o nuklearnom programu Irana dolaze usred pozitivnijeg stava prema SAd u Iranu od kada je Bajden preuzeo dužnost.
Istraživanje kompanije ‘IranPoll’ u saradnji sa Univerzitetom u Merilendu u februaru pokazalo je da je većina (51 odsto) Iranaca odobrila nuklearni sporazum, ali je jasna većina (69 odsto) rekla da Iran ne bi trebalo da se meša u nuklearne razgovore dok se SAd ne vrate u sporazum i ne ispune svoje obaveze.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
