0
Tokom 2020. godine militantne grupe pobile su više od 2.000 ljudi u istočnom Kongu. Mnoge od tih grupa regrutuju i žene. Ovo je priča jedne od njih.
Pročitajte još:
„Pobili su mi gotovo celu porodicu i silovali su me. Ja više nisam imala budućnost. Nisam mogla da nastavim da živim kao do tada, pa sam odlučila da uzmem oružje u ruke i osvetim se“, ovako svoju priču za DW počinje Faida, pripadnica jedne pobunjeničke grupe.
Tokom razgovora, Faida retko gleda sagovornika u oči. Pogled joj je usmeren ili ka zemlji ili ka pušci koju drži. Ponekad se i nasmeje ali je taj osmeh ironičan i gorak. Priroda oko nje je prelepa, planine i zeleni pašnjaci na kojima pasu crno-bele krave. Liči na Švajcarsku. Ali tu prestaje sva sličnost. Ovo nije Švajcarska već severni Kivu, na istoku DR Konga, nekoliko kilometara od sela Masisi, ničija zemlja koju ne kontroliše ni vojska Konga niti neka pobunjenička grupa i koja je poprište često krvavih sukoba.
„Život me je porazio“
„Mama Faida“ kako je saborci zovu, majka je šestoro dece. Pobunjeničkoj grupi se pridružila pre 17 godina posle užasa koji joj je zauvek promenio život. Imala je 15 godina i radila je na polju sa ocem kada su ih napali muškarci naoružani mačetama. Faida je oteta. Do danas odbija da priča o tome šta joj se kasnije dogodilo. „Njih šestorica su me odveli“, kaže. Na pitanje da li je silovana, polako klimne glavom.
Silovanje, naročito u zonama sukoba u Kongu, je rasprostranjeno. Humanitarne organizacije procenjuju da je više od 200.000 osoba preživelo neku vrstu seksualnog nasilja. Pobunjenici siluju žene, decu i muškarce. Cilj je zaplašiti civile i naterati ih da napuste plodna zemljišta ili oblasti bogate prirodnim resursima. Seksualno nasilje se sistematski koristi kao oružje. Preživeli, poput Faide, često godinama ne mogu da se oporave – mentalno i fizički. „Osećala sam se tako poraženo. Život me je porazio“, kaže.
„Ako ikada pronađem muškarce koji su mi ovo uradili, pobiću ih“, kaže. Tog dana, pobunjenici su joj pretukli oca i ubili majku i braću. Faida za to krivi FDLR grupu (Demokratske snage za oslobođenje Ruande), pobunjeničku grupu iz Ruande koju su osnovali Hutu ekstremisti i koji po Kongu ubijaju, kradu i siluju još od genocida u Ruandi 1994. godine. Ista ta grupa joj je ubila i muža.
Udovicu i žrtvu silovanja, Faidu su odbacili i porodica i prijatelji. Traumatizovana i sama, mučila se da prehrani decu.
Želja za osvetom
Jednog dana, nekadašnji nastavnik iz Gome došao je u njeno selo. „General Mbura“, kako su ga zvali, je tražio borce koji će mu se pridružiti u borbi proti FDLR. Faida se javila, gonjena željom za osvetom. Na vrhuncu popularnosti, Mbura je iza sebe imao 3800 boraca i pristalica. U njegovoj grupi trenutno ima 43 žene borca od kojih su 27 žrtve silovanja. Mnoge su preživele slične užase kao Faida.
Mbura tvrdi da kontroliše 20 sela u kraju. Borci kažu da već godinama nisu videli nijednog pripadnika Ujedinjenih nacija. „Ne usuđuju se da dođu ovde“, kažu. Generalno, pobunjenici nemaju neko visoko mišljenje o UN: „Nisu mogli da zaštite naše žene i ćerke od FDLR-a“.
No, Mburina grupa je tokom godina skrenula sa puta. „Čak i ako su ove oružane grupe imale neki politički cilj na početku, taj cilj je davno nestao“, kaže za DW Matijas Gilman, portparol UN-ove mirovne misije u Kongu (MONUSCO). „Većina njih su banditi koji se bogate zastrašujući i maltretirajući civile“, dodao je on.
Jedna godina, 2.000 pobijenih
Ujedinjene nacije procenjuju da su oružane grupe prošle godine ubile više od 2.000 ljudi, a da je više od 5,5 miliona raseljeno u tri provincije na istoku zemlje. Kongo je afrička zemlja sa najviše interno raseljenih ljudi.
Faida je, svejedno, zahvalna Mburi što ju je primio. Za nju, njegova grupa je mnogo više od prilike da se osveti ubicama svoje porodice: oni su joj bili jedina šansa da preživi. Dali su joj osećaj sigurnosti i svrsishodnosti i, što je najvažnije, njena deca su svakog dana imala šta da jedu.
Neki članovi grupe vole da rade na poljima i uzgajaju useve za grupu. Tu su i lokalni seljani koji im daju deo žetve. Niko od pobunjenika ne želi da prizna da se seljanima preti i da ih zastrašuju kako bi dali deo žetve, pa ipak DW je video uplašenu seljanku kako na prvo pojavljivanje pobunjenika baca košaru sa ubranim plodovima i beži.
Kako prolazi vreme, a Faida se udaljava od svojih saboraca, sve je očiglednije da se ona grupi pridružila da preživi, a ne iz ubeđenja. „Pobili su mi porodicu. Da se to nije dogodilo, nikada ne bih postala borac“, kaže Faida. „Nikada nisam nekog ubila. Kad god drugi odlaze u borbu, ja ostajem sa decom. Pušku nosim samo zato što mi je to posao“, rekla je ona.
Iz sveta i regiona čitajte:
Snovi o boljoj budućnosti
U poslednje vreme često razmišlja o tome da napusti grupu. „Čujem da su neki pobegli i zapitam se da li bih to mogla da uradim i ja. Nemam zemlju. Ako pobegnem, neću imati nikoga da mi pomogne da izgradim život“, rekla je ona.
Gde bi bila da joj nisu napali porodicu? „Imala bih dobar život sa mužem – kao i drugi. Ali ta mogućnost mi je oteta“, kaže Faida.
San joj je da jednog dana nađe parče zemlje i konačno se vrati normalnom životu kao žena farmera. „Volim da radim u polju. Volela bih da to radim svaki dan“, kaže. Sada ima šestoro dece. Ne želi da otkrije ko im je otac. Nije se ponovo udala iako bi volela. „Ali posle svega šta mi se dogodilo, ko bi se oženio sa mnom?“
Svu energiju sada ulaže u decu u nadi da neće iskusiti nasilje. „Ako bog da, bar ću moći da im pružim neko obrazovanje“, kaže Faida.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
