Bezbednost gotovo milijardu ljudi širom Evrope i Severne Amerike ugrožena je zbog ruskih pokušaja ciljanja ranjive podvodne infrastrukture, uključujući vetroelektrane, cevovode i kablove za napajanje, upozorio je komandant NATO-a.
Admiral Didier Maleter, zamenik komandanta Savezničke pomorske komande NATO-a (Marcom), izjavio je da mreža podvodnih kablova i cevi, od kojih zavise evropska snaga i komunikacije, nije izgrađena kako bi izdržala „hibridno ratovanje“ koje sprovodi Moskva. „Cela naša ekonomija pod morem je ugrožena. Nismo naivni i zemlje NATO-a rade zajedno“, poručio je, prenosi Index.hr.
Izjavio je to nakon dva slučaja sumnje na sabotažu gasovoda na Baltiku u poslednjih 18 meseci. Prvo na Severnom toku 1 i 2 u septembru 2022. godine, a zatim na „Balticconnector“ u oktobru prošle godine. Uprkos opsežnim istragama više država, obe su i dalje nerešene, iako je Finska u decembru rekla da je „sve ukazivalo“ na to da je kineski brod namerno oštetio „Balticconnector“ svojim sidrom.
Maleter je rekao da je i sam sproveo „više od hiljadu dana pod morem“, da se okolina dramatično promenila od kada je veliki deo centralne infrastrukture prvi razvio privatni sektor, ostavljajući ga izuzetno ranjivim.
„Oni nisu znali da će se takvo hibridno ratovanje da se razvija tako brzo. Više od 90 odsto interneta je pod morem. Sve naše veze između SAD-a, Kanade i Evrope prenose se pod morem, tako da postoji mnogo ranjivosti.“
Uprkos sve većoj ulozi energije vetra na moru u ispunjavanju klimatskih ciljeva, infrastruktura i dalje ima „ranjivosti sistema“, rekao je. Vetroelektrane na moru moraće da se povećaju za 25 odsto do 2050. godine kako bi se ispunili ciljevi EU u pogledu kapaciteta energije vetra, navodi industrijsko udruženje „WindEurope“, dok Bajdenova administracija želi da rasporedi 30.000 megavata vetra na moru duž obala SAD-a do 2030. godine.
Pročitajte još...
„Moramo biti zaštićeni i dobro snabdeven našim vitalnim podmorskim infrastrukturama“, poručio je Malter. Međutim, čak i uz značajnu prisustnost bilo je nemoguće da NATO čuva svaki deo podvodne infrastrukture, kazao je, a primarna odgovornost leži na nacijama da zaštite vlastitu infrastrukturu. Sposobnost identifikovanja aktera koji stoje iza hibridnih napada bila je od vitalnog značaja, rekao je Maleter, ali je priznao da bi to moglo biti izazovno.
Dodavanje Finske floti NATO-a prošle godine, a odnedavno i Švedske, koja je u martu postala punopravna članica NATO-a, smatra se posebno važnim za zaštitu Baltika i Arktika. Iskustvo Švedske u obe regije „odmah će povećati sposobnost NATO-a da otkrije i odvrati svaku regionalnu agresiju“.
„A kada govorimo o agresiji, očigledno mislimo na Rusiju“, dodao je Maleter, koji je rekao da je članstvo Švedske posebno donelo podmornice, brodove za minsko ratovanje, specijalne snage i brze, moćne brodove.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare