5
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nametnuo je zakon kojim se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, a oni koji to čine mogu biti kažnjeni i do pet godina zatvora.
Pročitajte još:
Dopune Zakona o Krivičnom zakonu BiH, kojima se zabranjuje negiranje i kažnjavanje genocida, stupaju na snagu odmah na privremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i dodatnih uslova.
Inckova odluka odmah će biti objavljena na službenoj veb stranici OHR-a i u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.
Prema izmenama Krivičnog zakona, koje je nametnuo visoki predstavnik, predvidjena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju opravdati ratne zločine.
„Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, utvrdjen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Medjunarodnog vojnog suda, pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. godine, Haškog tribunala ili Suda u BiH… kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina“, navedeno je u Inckovoj odluci.
Od tri meseca do tri godine zatvora, prema nametnutim odredbama zakona, biće kažnjeni svi oni koji javno podstiču na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana određene grupe, s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.
U odluci visokog predstavnika predvidjena je zatvorska kazna od tri godine i za one koju dodeljuju priznanja, nagrade ili odlikovanja osobama koje su pravosnažno presudjene za ratne zločine.
Ranije je Incko zatražio od vlasti RS da ponište odluke o dodeli odlikovanja bivšim visokim zvaničnicima RS Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšič i pokojnom Momčilu Krajišniku, koji su presudama Haškog tribunala osudjeni za ratne zločine u BiH, a vlasti RS su odbacile takav zahtev visokog predstavnika.
U saopštenju OHR-a se navodi da je Incko doneo odluku koristeći se ovlaštenjima iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, prema kojima je visoki predstavnik „konačni autoritet u BiH“ u pogledu Sporazuma o civilnom sprovodjenju Mirovnog ugovora i posebno s obzirom na odredbu prema kojoj „pruža pomoć, kada to oceni neophodnim, u pronalaženju rešenja za sve probleme koji se pojave u vezi sa civilnim sprovodjenjem Dejtonskog sporazuma“.
Incko je odluku doneo pozivajući se na „bonska ovlašćenja“, koja je ; visokom predstavniku dodelio Savet za primenu mira u BiH u decembru 1997. godine.
Incko je nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida samo nekoliko dana pre isteka mandata.
Njemu 1. avgusta prestaje mandat u BiH, a na njegovo mesto dolazi Nemac Kristijan Šmit.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
