Foto: EPA-EFE/DANIEL DAL ZENNARO

Umiljavanje, žurke i koncerti U2 i Selin Dion - kako zemlje vode kampanje za mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Najverovatnije neće zavisiti od kesa sa poklonima ili žurki, ali to ne znači da će Kanada, Norveška i Irska bilo šta prepustiti slučaju, piše BBC na srpskom.

Od Norveške, delegacije iz Generalne skupštine dobiće bedž obložen tkaninom iz tapiserije kojom su nekad bili ukrašeni zidovi sale saveta.

Kanada nudi razglednice, čokolade i maske za lice sa grbom Kanade.

Mali znaci pažnje za delegacije pred glasanje 17. juna dolaze posle dugih kampanja koje su ove tri zemlje vodile za jednu od dva slobodna izabrana mesta u Savetu bezbednosti, zaduženom za mir i bezbednost u svetu.

Mesta za koja se oni bore izdvojena su za regionalnu grupu „Zapadna Evropa i drugi“ [WEOG] u savetu.

Pobednici će dobiti dvogodišnji mandat u petnaestočlanom telu.

Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Sezona kampanje za slobodna mesta znači „mnogo žurki, mnogo događaja“ u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, kaže Stefani Filion, novinarka koja pokriva ovo globalno telo za njuz sajt PasBlu.

Kampanje umeju da budu zamršena posla, sa raskošnim promotivnim materijalima, mnogo degustacija vina i večerinki, dok zemlje najavljuju da će se kandidovati godinama unapred.

Irska je 2018. godine pozvala diplomate na njujorški koncert irskih rokera U2, a Kanada je ove godine uradila nešto slično sa koncertom kanadske pevačice Selin Dion.

Kanada kaže da je izdvojila oko 1,74 miliona dolara i ima trinaestočlano stalno plaćeno osoblje koje radi na kampanji. A zaključno sa krajem prošle godine, Irska je potrošila 800.000 dolara, a Norveška 2,8 miliona.

Zašto zemlje žele mesto u savetu?

Zemlje članice sa tim mestom dobijaju tri stvari, kaže Adam Čepnik, profesor studija odbrane sa Kraljevskog vojnog koledža u Kanadi.

To su pristup, značaj i uticaj.

„Dve godine, dan za danom, zemlja koja nije velika sila imaće direktan pristup do pet stalnih zemalja članica pored onih koje su u tom trenutku još u savetu“, kaže on.

On dodaje: „Sa tim pristupom dolazi i značaj.“

Foto: Li Muzi / Avalon Editorial / Profimedia

„Odjednom ste stvarno popularni širom sveta zato što ako neko drugi ne može da dopre do Kineza, Amerikanaca ili Francuza, zna da vi možete.“

Savet ima velike odgovornosti. On može da odobri mirotvoračke operacije, uvede međunarodne sankcije i odredi kako će UN reagovati na sukobe širom sveta.

Ali savet nije uvek raspoložen za saradnju, kaže Čepnik.

„Ima perioda kada možete da promenite međunarodna pravila igre, a ima drugih perioda kada apsolutno ne možete. I to je potpuno nepredvidivo.“

Zašto se pomno prati kandidatura Kanade?

Kanada je 2010. godine doživela prvi poraz za mesto u savetu. Portugal, mala evropska zemlja u ono vreme u ekonomskom previranju, izvela je neočekivanu pobedu, a Nemačka je osvojila drugo otvoreno mesto.

U Kanadi je taj poraz postao deo političke rasprave, pošto su opozicione stranke okrivile tada vladajuće Konzervativce za nešto što su doživele kao sramotni neuspeh.

„Na neki način Portugal je dobio, a na neki drugi Kanada izgubila“, kaže Čepnik.

Portugal ne samo da je vodio jaku kampanju, već je vodio i aktivnu kampanju protiv Kanade, sakupljajući saveznike protiv njene kandidature.

Kandidatura Kanade jeste imala određenih manjkavosti, kaže on, uključujući to da su se uozbiljili tek u kasnoj fazi igre. Ona se suočila i sa skepticizmom afričkih delegacija nakon što je zatvorila neke ambasade na kontinentu.

Liberali premijera Džastina Trudoa kasnije su se zarekli da će nadomestiti tu neuspešnu kandidaturu, najavivši da se Kanada „vraća“ na svetsku scenu.

Kako, dakle, teče ova kampanja?

Dobre kampanje obično imaju nekoliko zajedničkih elemenata, kaže Čepnik.

Kandidati imaju poštovanog predstavnika u sedištu UN-a u Njujorku, koji gaji bliske odnose sa glavnim gradom svoje zemlje.

Kampanje su dobro finansirane i često je angažovan šef vlade ili države ili viši ministri kabineta, koji aktivno učestvuju u kandidaturi.

Trudo je proveo deo ove godine na putovanjima u sklopu kampanje, pokušavajući da osigura glasove karipskih i afričkih zemalja tokom inostranih poseta u februaru. Nedavno je vodio panel UN-a o pandemiji korona virusa. Čepnik kaže da se doživljava u pozitivnim svetlu kad zemlje koje se nadmeću pokažu posvećenost povećanom međunarodnom angažmanu.

Norveška, Irska i Kanada obavezuju se da će se baviti temama kao što su klimatske promene, multilateralnost i očuvanje mira.

Irska predstavlja ideju da „možete da dobijete šta god želite od srednje sile kao što su Kanada ili Norveška“, tako da mala ostrvska zemlja kao što je Irska donosi jedinstveni glas za sto, kaže on.

On slogan Norveške sumira kao: „Kanada kaže da se vratila, Norveška kaže da nikad nije ni odlazila“.

Kanada je promenila svoju priču poslednjih meseci tokom pandemije, da je „u vreme globalne krize od velike pomoći imati za stolom još jednu zemlju iz G7″.

Filion kaže: „Važno je prilikom glasanja imati na umu na šta zemlje obraćaju pažnju kad daju svoj glas.“

To bi mogao da bude snažan bilateralni odnos koji je zemlja u kampanji uspela da izgradi sa vama.

Postoji i razmena glasova, kad jedna zemlja podrži nečiju kandidaturu u zamenu za povoljan glas za mesto u nekom drugom telu UN-a.

Poslednja glasanja manje su se bavila međunarodnom reputacijom – zemlje uvek naglašavaju svoje doprinose razvojnoj pomoći i operacijama očuvanja mira – a više su transakcione prirode, kaže Čepnik.

Više je u pitanju „ne zanima me koliko strane pomoći dajete, već koliko od toga ide meni.“

Svi ovi presudni faktori čine da je teško predvideti rezultate, kaže Filion, mada dodaje da je čula priče da su Norveška ili Irska trenutno u vođstvu.

Kanada, koja se u početku više bavila izborom Donalda Trampa za predsednika i naknadnim ponovnim pregovorima o slobodnoj trgovini sa SAD i Meksikom, čini se da se stvarno pokrenula tek poslednjih meseci, kaže ona.

Ne biraju se sva regionalna mesta nadmetanjem – u mnogim grupama se ispunjavaju kvalifikacije. U poslednjoj deceniji, skoro 80 odsto izbora za mesto u savetu prošlo je bez protivkandidata.

Čepnik je kritički nastrojen prema članicama „Zapadne Evrope i drugih“ zato što se po pravilu takmiče za to mesto umesto da su postigli nekakav dogovor o deljenju.

On kaže da nije „ni u čijem interesu“ da se drže višegodišnje kampanje u kojima zemlje „moraju da obrađuju svakakve druge zemlje koje nisu prijateljski raspoložene prema nama“ da bi dobile mesto.

Šta možemo da očekujemo od ovog glasanja?

Postoji pet stalnih zemalja članica – Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD – i 10 članica koje su izborne. Izbori za pet mesta održavaju se svake godine.

Izborne članice uključuju dva člana WEOG-a, pet azijskih ili afričkih članica, dve članice iz Latinske Amerike, i jednu članicu iz Istočne Evrope.

Zbog pandemije korona virusa, zemlje članice neće se naći istovremeno u sali Generalne skupštine, već će umesto toga dobiti svaka svoj termin za tajno glasanje.

Da bi osvojila mesto, zemlja mora da osigura najmanje dve trećine glasova delegacija iz Generalne skupštine koje glasaju.

U prošlosti, zemlje su mislile da su osigurale mesto samo da bi otkrile kad su obavljeni rezultati tajnog glasanja da obećanja o podršci nisu bila održana.

Bivši australijski ambasador u UN-u ovaj fenomen je nazvao „pokvareni prljavi prevaranti“ nakon što je izgubio kandidaturu devedesetih.