0
Rezolucija Opšte skupštine UN-a poziva Rusiju da plati reparacije Ukrajini za počinjena razaranja. Stručnjaci smatraju da bi Rusiji trebalo ukinuti sankcije u zamenu za pristanak na isplatu reparacija.
Čini se da se u ovom trenutku ne nazire kraj rata u Ukrajini, a svetska zajednica ipak raspravlja o tome kako Rusiju uveriti da plati ratnu odštetu koju je njena vojska počinila u susednoj zemlji. Rezolucija Opšte skupštine UN-a kojom se Moskva poziva da plati reparacije dobila je 14. novembra 94 glasa. Protiv je glasalo 14 država, a 73 su bile suzdržane.
U septembru je ukrajinski premijer Denis Šmigal procenio direktnu fizičku štetu koja je do sada pretrpela ta zemlja kao rezultat rata na 326 milijardi američkih dolara. Svotu su verifikovali stručnjaci Svetske banke, rekao je Šmigal na jednom sastanku u Briselu. Ona će se verovatno dalje povećati do kraja rata. Rusija je već odbacila rezoluciju. Dokument je „pravno beznačajan“, kaže ruski predstavnik pri UN-u Vasilij Nebensja, prenosi Dojče vele.
Kada se isplaćuju reparacije?
Reparacije su ustvari kompenzacije koje država vrši za štetu prouzrokovanu njenim krivičnim delima. Stručnjak za međunarodno pravo, Paul Gragl sa Univerziteta u Gracu objašnjava da iznose i vrstu plaćanja određuju međunarodne institucije ili mirovni ugovor nakon završetka rata.
Jedan od najpoznatijih slučajeva reparacije odnosio se na tadašnje Nemačko carstvo nakon njegovog poraza u Prvom svetskom ratu 1918. godine. Postojala su potraživanja od preko 200 milijardi maraka u zlatu, koja je trebalo isplaćivati decenijama. Savezna Republika Nemačka, kao pravni naslednik Nemačkog carstva, poslednji transfer izvršila je 2010. Nemačka je i nakon Drugog svetskog rata morala plaćati reparacije saveznicima.
Postoji nekoliko drugih primera reparacija u modernoj istoriji. Ovo takođe uključuje isplate reparacija Iraka za okupaciju Kuvajta 1990./91. Temelj za isplate bile su rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. One se smatraju presedanom, što je takođe naveo i ukrajinski stalni predstavnik u Opštoj skupštini UN, kaže Paula Rhein-Fišer s Akademije za evropsku zaštitu ljudskih prava Univerziteta u Kelnu.
Kako bi Rusija mogla biti naterana na isplatu odštete?
Rezolucije Opšte skupštine UN-a nisu pravno obvezujuće. One više imaju političku težinu jer odražavaju mišljenje međunarodne zajednice, kaže Gragl.
„To izražava političku nameru da se ne zaboravi da je Rusija, kao agresor, dužna popravi tu štetu“, rekao je Gragl.
Paula Rhein-Fišer takođe govori o političkom signalu. Rusiju se teško može uveriti da plaća reparacije preko postojećih međunarodnih mehanizama.
„Postoji problem nadležnosti Međunarodnog suda pravde Ujedinjenih nacija (čije su odluke pravno obvezujuće). On ima nadležnost samo ako su se obe države složile da postanu stranke u postupku. Jedan sud već se bavi tužbom Ukrajine protiv Rusije zbog kršenja konvencije o genocidu, ali u tom slučaju će isplata odštete biti ograničena“, smatra ona.
Pravno obvezujuću odluku o reparacijama bi stoga mogao doneti Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu, smatra Rhein-Fišer.
„On može suditi pojedince za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločin agresije, pri čemu MKS (ICC) ne može suditi o zločinu agresije ruskih zvaničnika. Jer, za suđenje o takvim zločinima potrebna bi bila rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koju bi Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti blokirala vetom. U razgovoru je zato uspostava posebnog tribunala“, kaže ona.
Optužbe protiv ruskih zvaničnika za druga krivična dela koja spadaju u nadležnost Suda u Hagu su već pod sudskom istragom, ali bi istrage mogle potrajati još dugo vremena.
Prema Rhein-Fišer, treća instanca koja bi teoretski mogla obvezati Rusiju da plati reparacije je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP). Međutim, Rusija se 2022. povukla iz Veća Europe i od tada ne podleže presudama Evropskog suda za ljudska prava. Od njenog isključenja iz Veća Europe u septembru 2022. Rusija nije više ni ugovorna strana Konvencije o ljudskim pravima. Sud bi jedino mogao naložiti Ruskoj Federaciji da Ukrajini nadoknadi štetu za razaranja koja su se dogodila između fabruara i septembra 2022., objašnjava Paula Rhein-Fišer.
PROČITAJTE JOŠ
0
2
5
Ruska imovina kao reparacije?
Trenutno se razgovara i o tome da li bi ruska sredstva koja su zamrznuta u okviru sankcija Moskvi mogla biti iskorišćena za plaćanje reparacija. Glavni fokus je na stranim sredstvima sankcioniranih ruskih kompanija, imovini privatnih subjekata i deviznim rezervama Ruske centralne banke.
„Naravno da postoji pravna razlika između „zamrzavanja imovine“ i „konfisciranja imovine““, kaže stručnjak za međunarodno pravo Gragl.
„Zamrzavanje znači da se ovo događa samo privremeno.“ Konfisciranje ruske imovine kao reparacije, s druge strane, nije moguća bez pravnog temelja, smatra Rhein-Fišer. Međutim, međunarodna arbitražna komisija još ne postoji, a odluka o konfiskaciji od strane domaćih sudova uključuje velike pravne komplikacije.
Mirovni ugovor kao idealno rješenje
Po mišljenju Rhein-Fišer, kidanje sankcija Rusiji u zamenu za pristanak na plaćanje reparacija bilo bi manje problematično s pravne tačke gledišta. Mirovni ugovor između strana u kojem se Rusija obvezuje da će nadoknaditi štetu koju je prouzrokovala je idealan.
„Ali, nažalost, to je malo verovatno u trenutnoj situaciji“, kaže ona.
BONUS VIDEO: Granatiranje u Hersonu, petoro poginulo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare