0
Ključno pitanje izborne večeri u Hrvatskoj nije bilo ko će biti sledeći predsednik, već da li će biti izabran već u prvom krugu. Aktuelnom predsedniku Zoranu Milanoviću, na kraju dana, za dlaku je izmakla pobeda u prvom krugu.
O rezultatima prvog kruga predsedničkih izbora, kako će oni uticati na HDZ i položaj predsednika stranke Andreja Plenkovića, kao i o tome kako će Milanovićeva verovatna konačna pobeda u trci za drugi predsednički mandat uticati na levu liberalnu opoziciju, za „Jutarnji list“ govorili su profesor Fakulteta političkih nauka Goran Čular i profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Ivan Rimac.
PROČITAJTE JOŠ:
Rezultat prvog kruga je, s obzirom na ono što su pokazivale predizborne ankete, očekivan, uz dva iznenađenja, ističe politikolog Goran Čular.
„Prvo iznenađenje je visok rezultat Zorana Milanovića, a drugo je Tomislav Jonjić, koji je osvojio nešto više od pet odsto glasova. Jonjić je, iako je dugo u politici, relativno nepoznat kandidat, što se može objasniti njegovim zaista dobrim nastupima na dva televizijska suočavanja. I Milanovićev rezultat, bolji od onog koji su predizborne ankete pokazivale, takođe se mogao očekivati. Oni koji su pažljivo pratili ankete mogli su primetiti da je razlika među kandidatima postajala sve veća kako je vreme odmicalo, i ponekad se dogodi da taj trend, uočen u anketama, na dan izbora dodatno eksplodira“.
HDZ, kaže dalje Čular, nije uspeo da okupi svoje biračko telo oko Primorca, ali to nije ništa neobično, jer ni ostali HDZ-ovi predsednički kandidati od 2000. godine naovamo, osim Kolinde Grabar-Kitarović, nisu postigli dobar rezultat. Međutim, iako su raniji HDZ-ovi kandidati, poput Mate Granića 2000, Jadranke Kosor 2005. i Andrije Hebranga 2009, procentualno osvajali isto tako mali broj glasova kao i Primorac, apsolutni broj glasova za Primorca, ističe Čular, zaista je loš, jer je jučerašnja izlaznost bila niža nego na prethodnim predsedničkim izborima. Šta će ovako težak Primorčev poraz značiti za HDZ, a šta za Andreja Plenkovića?
„Najpre treba imati na umu da predsednički izbori kod nas imaju posebnu logiku“, objašnjava Čular. „To su drugorazredni izbori, na kojima se lideri stranaka, koji se obično bore za premijersku poziciju, nikada ne kandiduju. Na njima građani drugačije odlučuju, vodeći računa o tome ko ima većinu u parlamentu i ko je trenutno na vlasti. To su, dakle, izbori čiji ishod mnogo više zavisi od drugih okolnosti nego što je to slučaj na parlamentarnim izborima. Ako pogledamo rezultate HDZ-a na predsedničkim izborima od 2000. naovamo, HDZ je, izuzev Kolinde Grabar-Kitarović 2015, imao loše rezultate, ali je uprkos tome bio na vlasti ili se vraćao na vlast“.
„Smatram da je ova ogromna razlika u rezultatima između Milanovića i Primorca mnogo veći poraz za Andreja Plenkovića nego za HDZ. Ovo je, zapravo, Plenkovićev lični poraz. Setimo se da se Plenković javno čudio ko uopšte može glasati za Zorana Milanovića, na neki način posredno prozivajući one koji mu daju glas. Zato su jučerašnji rezultati udarac za Plenkovića lično, u sukobu koji ima s Milanovićem. HDZ je već devet godina na vlasti, a izvesna iscrpljenost i premijera i stranke su primetni, što se vidi i na ovim izborima, bez obzira na samog kandidata, koji svakako snosi deo odgovornosti za loš rezultat“, kazao je Čular u izbornoj noći.
Profesor Pravnog fakulteta Ivan Rimac smatra da će HDZ u drugom izbornom krugu voditi vrlo prljavu kampanju.
„Iz obraćanja kandidata u izbornoj noći jasno je da HDZ želi ostaviti utisak da prvi izborni krug nije ništa drugo do ‘bacanje kamenja u vodu’, kako bi se videlo koji kamen pravi najveći talas, a sada krećemo ispočetka. Naravno, stvari ne kreću ispočetka, jer Milanović ulazi u drugi krug s ogromnom prednošću.
Iako nema primera da je neko izgubio u drugom krugu ako je ušao s tolikom prednošću, i iako su šanse da Primorac pobedi skoro nikakve, HDZ neće odustati od napada na Milanovića. Verovatno će u kampanji za drugi krug pokušati sve što mogu da ga oblate, pa čak i osporavati njegov ustavni položaj, kako bi opravdali Plenkovićevu nesaradnju s njim u pitanjima gde je važno zajedničko odlučivanje predsednika i premijera, a ne da bi povećali šanse da Primorac pobedi. Očekujem da će HDZ-ova kampanja biti prljava, kao što je bila i u prvom krugu, iako bismo želeli da se nadamo da neće ići toliko daleko“, kazao je Rimac.
S druge strane, nastavlja Rimac, Zoran Milanović daje nagoveštaje da će voditi afirmativnu kampanju i pokušati da pridobije preostale glasače. „To je pokazao i u svom sinoćnjem obraćanju, kada je održao državnički govor i ostao pri pozitivnim porukama. Nije ni spomenuo Primorca i Plenkovića, već je najavio pružanje ruke za moguću saradnju, uz očekivanje da je prihvate. Međutim, ako HDZ nastavi s napadima, što se dosad pokazalo kao loša taktika, verovatno će Milanović uzvratiti, pa možemo očekivati veoma prljavu kampanju“, predviđa profesor Rimac.
Kako će se Milanovićeva verovatna pobeda i drugi predsednički mandat odraziti na levu liberalnu opoziciju, prvenstveno na SDP – hoće li ih ojačati ili oslabiti? I da li je Zoran Milanović napustio socijaldemokratske pozicije i okrenuo se desnici?
I Čular i Rimac smatraju da Milanovićev verovatni drugi mandat neće štetiti levoj liberalnoj opoziciji, već će joj pomoći.
„Opozicija će profitirati od njegove pobede“, kazao je Čular i pojasnio: „Milanović je ostao na socijaldemokratskim pozicijama, uz napomenu da nikada nije bio dosledni socijaldemokrata, već više liberalni socijaldemokrata. U kampanji za prvi mandat, tokom predsedničkog mandata i sada u kampanji za drugi mandat, tome je dodao i izraženu suverenističku crtu.“
Ivan Rimac smatra da će Milanovićeva pobeda koristiti i platformi „Možemo!“ bez obzira na to što su još u izbornoj noći pozvali svoje birače da glasaju za njega u drugom krugu. „Koristi će imati i SDP, jer je sadašnje rukovodstvo stranke sposobnije od prethodnog, pa postoji velika šansa da se autonomnim radom vrate na bolje pozicije. Ukoliko uspeju da se približe biračima, mogu ostvariti ono što su ranije propustili, bilo zbog unutrašnjih sukoba ili nesposobnosti rukovodstva“, zaključuje Rimac.
