15
Novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) otkrili su da se građani Srbije i Bosne i Hercegovine aktivno regrutuju za rat u Ukrajini na strani ruske vojske preko privatnih grupa na društvenim mrežama. U Telegram i Fejsbuk zajednicama okupljaju se iskusni plaćenici sa decenijama borbenog iskustva, koji nove dobrovoljce mame unosnim ugovorima i obećanjima beneficija za njih i njihove porodice.
„Braćo, ne zaboravite, bilo kakva pitanja – idete kao turisti za Rusiju. Nikakvih drugih odgovora“, poruka je iz jedne od stotina razmenjenih u grupama koje su novinari BIRN-a pratili četiri meseca. Učesnici se upozoravaju da se o odlasku ne obaveštava porodica, a regrutima se nude jednokratni iznos od 26.000 evra, mesečna plata od oko 2.250 evra, mogućnost dobijanja ruskog državljanstva, kao i beneficije za članove porodice – besplatno školovanje dece i pomoć pri reintegraciji nakon završetka rata.
PROČITAJTE JOŠ:
15
4
Grupama se pridružuju muškarci starosti od 25 do 35 godina, većinom iz Srbije i Republike Srpske, među kojima su nezaposleni, bivši zatvorenici, pa čak i pojedinačni slučajevi iz Severne Makedonije. Administrator pod pseudonimom „Četnik Dobrovoljac“ koordinira dolazak novih regruta, kupovinu karata i smeštaj u Rusiji, dok veterani sa fronta nadgledaju njihovu obuku i raspored u jedinicama.
Dejan Berić iz Srbije deceniju ratuje na strani proruskih snaga, prvo u Donbasu 2014. godine, a potom i tokom aktuelnog sukoba u Ukrajini. Javnosti je poznat po svojim Jutjub i Telegram kanalima gde deli iskustva sa fronta i vodi regrutaciju novih dobrovoljaca.
Berić je u javnim nastupima kritikovao tretman srpskih plaćenika u 119. padobranskom puku ruske vojske, navodeći da im komandanti uskraćuju osnovne resurse i da su bili izloženi fizičkom nasilju. Sukobi sa drugim srpskim plaćenicima, posebno Bratislavom Živkovićem iz „Četničkog pokreta“, dodatno osvetljavaju složene međusobne odnose među dobrovoljcima.
Njegova prošlost je obavijena misterijom – pričalo se da je nekada bio zanatlija u sremskom selu Putinci, pre nego što je postao snajperista i plaćenik. U Rusiji je otvorio firmu koja posluje u gubitku, a u javnosti se prvi put pojavio 2014. godine kada je pristupio proruskim snagama u Donbasu.
Jednom prilikom mu je i podmetnut požar u kući. Naime, on je bio kritikovao komandu ruske vojske, koja je vređala srpske dobrovoljce. Nakon toga je dobijao pretnje, te mu je kuća zapaljena.
Berić je rekao da je u vreme požara bio sa suprugom u Magnitogorsku i nada se da će nadležni uspeti da pronađu odgovorne. Prema njegovim rečima, najviše je uznemiren jer je u požaru izgubio medalje koje mu je svojevremeno dodelio bivši šef DNR Aleksandar Zaharčenko. On je tada rekao i da su u blizini kuće pronađeni tragovi krvi, koja je po svemu sudeći pripadaju zločincima.
Davor Savičić, poznat i pod nadimkom „Vuk“, bivši je pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) koju je predvodio Milorad Ulemek Legija. Savičić je bio član ruske paravojne grupe Vagner, učestvovao je u ratovima u Siriji 2016. godine i u Donbasu 2014–2019. godine, gde je bio instruktor u jedinici GRU-a koja je pomagla separatistima u Donjecku.
Od 2021. Savičić organizuje „Srpsku jedinicu“ unutar ruske vojske i regrutuje balkanske dobrovoljce za 106. padobransku diviziju. Tužilaštvo BiH ga istražuje zbog nezakonitog formiranja i pridruživanja stranim paravojnim jedinicama i organizovanja terorističke grupe.
Savičić je u Rusiji osoba od poverenja državnih vlasti i odgovoran je za dolazak i raspored srpskih regruta. On se pojavljuje u ruskim medijima i video-snimcima sa Berićem, a poznat je po svojoj strogosti i disciplini koju nameće novim dobrovoljcima.
BIRN-ovo istraživanje jasno pokazuje da balkanski plaćenici funkcionišu kao mreža: veterani poput Berića i Savičića koriste svoj ugled i iskustvo sa fronta da privuku nove dobrovoljce, dok društvene mreže služe kao ključni kanal za koordinaciju, regrutaciju i logistiku.
Iako zakoni Srbije i BiH izričito zabranjuju učestvovanje u stranim ratovima – sa kaznama od nekoliko meseci do deset godina zatvora – dobrovoljci i dalje odlaze. Broj dobrovoljaca iz obe zemlje koji ratuju za Moskvu povećava se još od aneksije Krima 2014. godine, a posebno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare