Nova lica na čelu sveta: Ko su lideri koji su preuzeli vlast tokom protekle godine

"ordered_list",{"spread":true,"startingNumber":1,"start":305,"end":2150},"regular_list_item",{"start":305,"end":643}]">Sjedinjene Američke Države (SAD)

U novembru 2024. godine, Amerikanci su birali novog predsednika. Američki predsednički izbori 2024. održani su 5. novembra. Glavni kandidati bili su Donald Tramp iz Republikanske stranke i Kamala Haris iz Demokratske stranke. Na izborima je pobedio Donald Tramp, osvojivši 50,2% glasova u poređenju sa 48,2% glasova koje je dobila Kamala Haris.

On će stupiti na dužnost 20. januara 2025. godine.

"ordered_list",{"spread":true,"startingNumber":1,"start":305,"end":2788},"regular_list_item",{"start":645,"end":978}]">Meksiko

Na predsedničkim izborima u Meksiku, Klaudija Šejnbaum iz stranke Morena postala je prva žena predsednik u istoriji zemlje. Njena pobeda označila je kontinuitet politike koju je vodio njen prethodnik Andres Manuel Lopez Obrador, ali je ujedno i simbol napretka u borbi za rodnu ravnopravnost u meksičkoj politici.

"ordered_list",{"spread":true,"startingNumber":1,"start":305,"end":2845},"regular_list_item",{"start":980,"end":1339}]">Indonezija

Indonezija je održala jedne od najvećih izbora na svetu, gde su građani birali predsednika, potpredsednika i poslanike na različitim nivoima vlasti. Prabovo Subijanto, bivši general i lider stranke Gerindra, izabran je za predsednika. Njegova pobeda označava povratak političkih ličnosti iz perioda autoritarnog režima Suharta na vlast.

"ordered_list",{"spread":true,"startingNumber":1,"start":305,"end":2845},"regular_list_item",{"start":1341,"end":1682}]">Pakistan

U Pakistanu su se održali izbori pod senkom političkih tenzija. Bivši premijer Navaz Šarif vratio se na političku scenu nakon što su sudovi poništili ranije presude protiv njega. Njegov povratak na čelo zemlje simbolizuje povratak dinastičkih političkih stranaka na vlast, što je izazvalo kontroverze u domaćoj javnosti.

Moldavija

Moldavija je potvrdila svoju evropsku orijentaciju ponovnim izborom Maje Sandu, u drugom krugu predsedničkih izbora posle napetosti i u pozadini sumnji o ruskom mešanju.

Ona je osvojila 54,9 odsto glasova, u poređenju sa 45 odsto za Aleksandra Stojanogla, 57-godišnjeg bivšeg tužioca kojeg podržavaju proruski socijalisti.

Ove promene u globalnom političkom pejzažu ukazuju na to da će 2024. godina biti zapamćena kao godina značajnih političkih preokreta i dolaska novih lidera na vlast. Promene u SAD, Meksiku, Indoneziji, Pakistanu, Venecueli i drugim zemljama verovatno će imati dugoročan uticaj na regionalne i globalne odnose.

]">Gruzija

Kandidat vladajuće partije Gruzijski san – Demokratska Gruzija, bivši član parlamenta Mihail Kavelašvili, inače bivši fudbaler Mančester sitija, izabran je za šestog predsednika Gruzije.

Za Kavelašvilija je glasalo 224 člana kolegijuma od 300 elektora. Za pobedu u prvom krugu trebalo je da dobije dve trećine glasova, prenela je agencija TASS.

Prema novim ustavom definisanim pravilima, predsednik se više ne bira direktno, putem opšteg prava glasa. Umesto toga, Centralna izborna komisija zemlje formirala je izborni kolegijum, koji se sastoji od 300 članova, za izbor predsednika.

Nakon ovih rezultata, narod u gruziji se već nedeljama okuplja ispred parlamenta zbog demonstracija.