Predsednik Avganistana Ašraf Gani, koji je napustio zemlju i otišao u Tadžikistan usred okupacije od talibana, nikada nije bio miljenih zapada, pre svega zbog toga što nije uspeo da sačuva svoju državu mirovnim pregovorima.
Pročitajte još:
Gani je svoj odlazak iz zemlje u kritičnom trenutku po njegov narod, obrazložio time da je želeo da izbegne krvoproliće. Naime, on je predpostavio da ga talibanske snage neće poštedeti, kao što nisu poštedele ni njegovog prethodnika Mohamada Nadžibulaha 1996. godine, prenosi Gardijan.
Ašraf je dva puta biran za predsednika, oba puta nakon oštro osporavanih izbora.
Prvi put izabran za predsednika 2014. godine, preuzeo je dužnost od Hamida Karzaija, koji je vladao Avganistanom nakon invazije koju su predvodile Sjedninjene Države 2001. godine, i nadgledao završetak američke borbene misije, povlačenje stranih snaga iz zemlje i mirovni proces sa pobunjenim talibanima.
Ipak, nakon odlaska Haimda, pritisak talibana na avganistansku vladu se nije pretstao, te je prioritet vlade Ganija sve vreme bio okončenje rata. Stoga je 2020. godine u Dohi u Kataru započeo je mirovne pregovore sa pobunjenicima.
Međutim, pregovori su tekli sporo, a Ašraf je sve češće oštro reagovao na zahteve talibana što je frustiralo strane vlade, te su se sve češće čule glasine da će njegova administracija biti zamenjena privremenom vladom.
Ni on nije obožavao zapad i često glasno kritikovao „uzaludnu potražnju međunarodne pomoći za Avganistan“.
U jednom od intervjua za BBC, Gani je rekao: „Budućnost će odrediti narod Avganistana, a ne neko ko sedi za stolom“.
Ono u čemu je uspeo, svakako je to što je tokom svog predsedavanja na vodeće položaje imenovao pripadnike nove generacije, i njima zamenio šačicu elitnih ličnosti koje su ih do tada zauzimale.
Obećavao je da će se boriti protiv rasprostranjene korupcije, popraviti osakaćenu ekonomiju i pretvoriti zemlju u regionalno trgovačko središte između centralne i južne Azije, ali nije uspeo da ispuni većinu tih obećanja.
Ko je on
Ašraf je 72-godišnji antropolog koji je doktorirao na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, a magazin Foreign Polici ga je 2010. godine proglasio jednim od „100 najvećih svetskih mislilaca“.
Njegov put do predsedničke funkcije bio je težak.
Gotovo četvrt veka proveo je van Avganistana koji je tada bio pod burnom sovjetskom vlašću, a potom u građanskom ratu, koji je kulminirao dolaskom talibana na vlast.
U tom periodu radio je kao akademik u Sjedinjenim Državama, a kasnije u Svetskoj banci i Ujedinjenim nacijama širom istočne i južne Azije.
Nekoliko meseci nakon invazije Avganistana pod vođstvom Sjedninjenih Država, podneo je ostavku na svoja međunarodne funkcije i vratio se u Kabul kako bi postao viši savetnik novoimenovanog predsednika Karzaija.
Bio je na funkciji ministara finansija u Avganistanu 2002. godine, a 2004. godine imenovan je za kancelara Univerziteta u Kabulu, na kome je smatran efikasnim reformatorom, kao i istraživačkim centrom iz Vašingtona koji je radio na tome politikama osnaži neke od najsiromašnijih ljudi na svetu.
Za predsednika se kandidovap 2009. godine, kao pripadnik veske paštunske populacije, ali je tada dobio svega 4 odsto glasova.
Nastavio je da obavlja važne funkcije u Avganistanu i predsedavajući telom koje nadgleda bezbednosne tranzicije iz NATO-a u Avganistance.
Pošto Karzai po aganistanskom ustavu nije mogao da se kandiduje za treći madat, Gani je sproveo uspešnu izbornu kampanju 2014. godine, kada je i pobedio. Na mesto predsednika izabran je 2019. godine.
BONUS VIDEO: Stampedo na aerodromu u Kabulu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar