4
Ujutro 29. jula, samo nekoliko sati nakon što je više od 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika poginulo u zarobljeničkom logoru u Olenivki, a koji je pod kontrolom separatističke Donjecke Narodne Republike, ruski novinar koji se našao na mestu događaja, ukazao je na, kako je tvrdio, "ostatke rakete američke proizvodnje ispaljene iz raketnog sistema HIMARS". Time je za napad optužio Ukrajince, a CNN piše kako je to bio početak velike ruske medijske ofanzive, čija poruka je jednako cinična koliko i brutalna.
Ukrajina je, prema ruskom narativu, ubila sopstvene vojnike udarom HIMARS-a jer nije htela da oni priznaju ratne zločine, ali i zato da obeshrabri ostale ukrajinske vojnike koji su razmišljali o predaji. Valja podsetiti kako su u tom zatvoru uglavnom bili pripadnici bataljona Azov. Tamo su prebačeni nakon što su se u maju predali u železari Azovstal u Marijupolju. Azov je koketirao sa nacizmom, premda poslednjih godina pokušava da se reši tog imidža, a za Ruse oni predstavljaju simbol ukrajinskog nacionalizma.
Eduard Basurin, visoki zvaničnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) koju podržava Rusija, tvrdio je kako je raketni napad usledio “nakon što su ukrajinski ratni zarobljenici počeli priznavati zločine koje su počinili po nalogu političkih vlasti Ukrajine”, prenosi Jutarnji list.
Ukrajina je oštro odbacila takve tvrdnje, a predsednik Vladimir Zelenski napad je nazvao „ruskim ratnim zločinom“.
Istragom koju je proveo CNN, temeljenoj na analizi snimaka i fotografija s mesta događaja, satelitskim snimkama pre i posle napada te radom forenzičara i stručnjaka za oružje, zaključeno je kako je ruska verzija događaja vrlo verovatno izmišljotina. Šta više, utvrđeno je da ne postoje gotovo nikakve šanse da je napad počinjen HIMARS-om.
Stručnjaci s kojima se konsultovao CNN dakle odbacuju napad HIMARS-om na Olenivku – ali ne mogu sa stopostotnom sigurnošću znati šta je ubilo i ranilo toliki broj zatvorenika. Nemogućnost pristupa lokaciji onemogućuje donošenje konačnog zaključka. Međutim, stručnjaci kažu da većina znakova ukazuje na požar, a prema nekoliko svedoka nije se čuo zvuk nadolazeće rakete.
Stručnjak za oružje Kris Kob-Smit, koji je pregledao dostupne slike i videosnimke zgrade nakon napada, tvrdi da to skladište s tankim zidovima i metalnim krovom, nakon udara HIMARS-a ne bi i dalje postojalo.
“Na video snimcima nigde nema kratera, kreveti se nisu pomereni, stubovi su neoštećeni, ali vidljiva je ogromna šteta od vatre. Da je to bio napad raketnim sistemom s višestrukim bacanjem, videli biste kratere, razvaljene plafone i zidove i raznesena tela”, elaborirao je Kob-Smit.
On je takođe primetio da ostaci raketa nisu fotografisani na licu mesta, što je, kako kaže, čudno.
”Osnovni element svake istrage jeste prikupljanje vizualnih dokaza o ostacima oružja baš tamo gde su pronađeni”, objasnio je.
Američki viši zvaničnici su takođe, u razgovoru za CNN, odbacili ideju da je korišćen HIMARS.
Više analitičara potvrdilo je CNN-u da ne bi imalo smisla da Ukrajina HIMARS-om gađa tu zgradu, budući da je HIMARS skupo oružje koje se koristi za ciljanje meta na većim udaljenostima, a zgrada u pitanju nalazi se samo 15-ak kilometara od ukrajinskih snaga.
„HIMARS nije dizajniran za tako male udaljenosti. Kao i haubica, ono se koristi za mete koje su na većim udaljenostima. Nema smisla da se HIMARS koristi tako. Ukrajinci imaju drugo oružje za te kratke udaljenosti”, kazao je za CNN, neimenovani vazničnik NATO-a.
Ukrajinska sigurnosna služba, SBU, objavila je navodni razgovor dve milicije DNR-a koji govore o napadu dan nakon što se dogodio. Jedan kaže: „Nije bilo znakova tipičnog pada granate ili nečeg sličnog. Nije bilo zvižduka, ničega.“
Umesto toga, kako kaže, u zgradi su se čule tri eksplozije. „Najverovatnije su unapred podmetnuli eksploziju“, zaključio je. Verodostojnost tog telefonskog razgovora nije moguće potvrditi, niti je bilo koji medij imao pristup izvornom snimku.
Stručnjaci su za CNN rekli da dostupni dokazi upućuju na iznenadan i intenzivan požar unutar zgrade, te napominju da prema izveštajima zvaničnika DNR-a niko od stražara nije povređen.
Ukrajinski zvaničnici veruju da je požar unutar skladišta izazvalo termobaričko oružje. Kabinet glavnog ukrajinskog tužioca, rekao je za CNN da dosad objavljene procene “jasno opovrgavaju verziju Rusa da su ukrajinske oružane snage izvele raketni napad na mesto gde su bili zatočeni zatvorenika i takođe potvrđuju našu verziju o upotrebi termobaričkog oružja.”
Termobarično oružje zapravo je vakuumska bomba, koja usisava sav kiseonik iz vazduha i vrlo brzo stvara toplinu. Ruske snage već su koristile takvo oružje u sukobu u Ukrajini. Ovde su Ukrajinci upozorili kako bi se moglo raditi o napadu raketnim bacačem plamena za jednokratnu upotrebu imena RPO-A Shmel. Ono ispušta eksplozivni oblak koji sagoreva u vazduhu i stvara vatrenu kuglu visoke toplotne energije na površini od nekoliko kvadratnih metara. U suštini ubija visokim pritiskom – uzrokujući unutrašnje krvarenje i pucanje unutrašnjih organa, prenosi Jutarnji list.
Kob-Smit kaže da, iako se teoretski moglo koristiti termobaričko oružje, veruje da je ovde u pitanju bilo „nešto puno jednostavnije“.
Profesor Benjamin Ondruška, nemački patolog koji je radio na istragama ratnih zločina u kijevskom predgrađu Buča, kaže da bi samo potpuna obdukcija otkrila uzrok smrti, no slike jasno upućuju na vatru koja je dosegla najmanje 300 stepeni Celzijusa.
„Kao forenzičar, čini se da je nešto eksplodiralo u blizini ljudi koji su izgoreli, što je rezultiralo detonacijom, a što je ipak rezultiralo požarom“, rekao je.
Samo nekoliko dana pre napada, dokazi ukazuju da su ruski stražari, koji su preuzeli zapovedništvo nad centrom Olenivka sredinom maja, iz glavnih blokova premestili desetke ukrajinskih ratnih zarobljenika u skladište u „industrijskoj zoni“ kompleksa. Ne zna se zašto, ali glavni blokovi su postali prenatrpani.
Rusi nerado dozvoljavaju pristup nezavisnim istražiteljima ili međunarodnim agencijama. No 31. jula, tri dana nakon napada, rusko ministarstvo obrane saopštilo je da je „u interesu Rusije sprovođenje objektivne istrage“, te zvanično pozvalo stručnjake iz UN-a i Međunarodnog odbora Crvenog krsta.
Farhan Hak, zamenik portparola glavnog sekretara, potvrdio je CNN-u kako je UN uistinu primio zahteve za sprovođenje istrage i to od obe strane. Istovremeno, iz Međunarodnog odbora Crvenog krsta, koji je bio uveliko uključen u transfer zatvorenika iz Azovstala u Olenivku, tvrde da je nekoliko njihovih zahteva za posetu lokaciji ostalo bez odgovora.
Za sada postoje samo naznake što se moglo dogoditi. A s obzirom na promicanje malo verovatnog ruskog scenarija, te indikacije ukazuju na razrađen, ali nespretan pokušaj „fols flega“ ( tajna operacija koju provodi vlast, firma ili druga organizacija, a koja je oblikovana tako da se čini da je neko drugi provodi), tvrdi CNN.
Čini se da su Rusi planirali stvoriti temelje kako bi podupreli svoju verziju događaja, piše CNN. Ruskim ratnim izvestiocima tako je dopušten pristup Olenivki nekoliko dana pre napada.
„Kada sam intervjuirao azovske naciste, dok su priznavali brojna ubistva civila, jedno pitanje se odmah pojavilo: Kako je Kijev nameravao da porekne njihova priznanja? I pokazalo se da je to zapravo bilo vrlo jednostavno. Krvoločni klovn Zelenski dao je nalog da se oni pogube”, kazao je Aleksander Kots, jedan od ruskih novinara koji su posetili zarobljenički logor.
Ovu je priču kasnije preuzeo zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin, te je rekao kako je „ukrajinsko vođstvo naredilo raketni napad jer su zarobljeni borci bataljona Azov počeli svedočiti razotkrivajući svoje zločine, uključujući i one protiv civila“.
PROČITAJTE JOŠ:
Ukrajinski zvaničnici tvrde da su Rusi takođe odlučili iscenirati napad kako bi prikrili mučenje ratnih zarobljenika u Olenivki. Mihajlo Podoljak, viši zvaničnik u kabinetu Zelenskog, dan nakon napada rekao je kako su Rusi hteli „sakriti dokaze o ratnim zločinima“.
Dvojica ukrajinskih zvaničnika rekla su CNN-u da je napad na Olenivku došao upravo u trenutku kada se očekivala razmena zarobljenika s Rusijom.
Ljudi pušteni iz Olenivke, uključujući humanitarne radnike koji su tamo bili zatočeni, kažu da su premlaćivanja i zlostavljanja bili uobičajeni, a da su životni uslovi užasni.
Ana Voroševa, humanitarna radnica kojoj je dopušteno da napusti Olenivku početkom jula, tvrdi da je nedostatak higijene uzrokovalo razne bolesti kod zatvorenika.
CNN je upitao rusko Ministarstvo odbrane o navodima o mučenju u Olenivki i za komentar o nalazima istrage, ali nije dobio odgovor.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
