Ko je Džil Stajn: Kandidatkinja na izborima u Americi koja bi mogla da utiče na rezultate u ključnim državama

Krajem oktobra, Demokratski nacionalni komitet je objavio da će potrošiti oko 500.000 dolara u poslednjem pokušaju da ubedi birače u ključnim državama da ne glasaju za kandidate trećih stranaka poput Džil Stajn, kandidatkinje Zelenih i nezavisnog kandidata Kornela Vesta, piše Al Džazira.

I Tramp i Demokrate su nagovestili da bi Stajn mogla da umanji broj glasova za demokratsku kandidatkinju i potpredsednicu Kamalu Harris, što bi otvorilo put za pobedu Trampa.

Ali, šta kažu ankete? Koliki uticaj može imati Stajn na ishod izbora?

Ko je Džil Stajn?

Stajn, (74), je kandidatkinja za predsednika iz redova Zelenih u Sjedinjenim Državama. Svoju kandidaturu najavila je putem video poruke na društvenoj mreži X 9. novembra 2023. godine. Prethodno je učestvovala na predsedničkim izborima 2012. i 2016. godine.

Rođena u Čikagu i odrasla u Ilinoisu, Stajn je diplomirala na univerzitetu Harvardu 1973. godine, a završila Harvard Medicinski fakultet 1979. Njena kampanja je na zvaničnom sajtu opisuje kao aktivnu lekarku.

Zelena partija je levičarska federacija zelenih državnih partija u SAD-u, koja se zalaže za zaštitu životne sredine i društvenu pravdu.

Koji su stavovi Džil Stajn na ključne teme?

Stajn je pozvala na prekid vatre u Gazi, okončanje blokade Palestine, obezbeđivanje humanitarne pomoći i oslobađanje palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima, uz oslobađanje izraelskih zarobljenika koji se drže u Gazi. Prema informacijama sa njenog kampanjskog sajta, ona želi da "zaustavi američku podršku i prodaju oružja kršiocima ljudskih prava".

Zelena partija želi da "prestane sa podsticanjem" rata između Rusije i Ukrajine i da se fokusira na pregovaranje o mirnom okončanju tog sukoba.

Administracija Džil Stajn želela bi da stvori ekonomiju koja “radi za radne ljude, a ne samo za bogate i moćne”. Stajn želi da uvede ekonomski zakon o pravima, koji bi ukinuo privatne škole i garantovao besplatnu dečju negu, kao i besplatno obrazovanje tokom celog života za sve, od predškolskog uzrasta do postdiplomskih studija. Takođe, želi da otpiše studentski dug za 43 miliona ljudi u SAD-u. Pored toga, planira da smanji poreze na prihode ispod stvarnog srednjeg prihoda od 75.000 dolara po domaćinstvu, dok bi povećala poreze na ultra-bogatstvo i velike korporacije.

Kako se Stajn kotira u anketama?

Generalno, Stain je imala oko 1 odsto podrške na nacionalnom nivou, prema anketama koje je objavio Njujork Tajms u prvoj nedelji oktobra.

Međutim, nezadovoljstvo raste među mnogim arapsko-američkim i muslimanskim biračima prema oba vodeća kandidata – Kamali Haris i Donaldu Trampu – zbog njihovog neskrivenog podržavanja Izraela u ratu u Gazi.

Kako se Stajn kotira u ključnim (swing) državama?

Između 30. i 31. oktobra, brazilski sajt za analitiku i prikupljanje podataka, AtlasIntel, sproveo je anketu među biračima u sedam ključnih (swing) država.

Evo koliko birača se izjasnilo da bi glasalo za Stajn:

-Arizona: 1,1 odsto birača;
-Džordžija: 2 odsto;
-Mičigen: 1,7 odsto;
-Nevada: 1,2 odsto bira "ostale" (Stajn nije bila na glasačkom listiću);
-Severna Karolina: 0,7 odsto;
-Pensilvanija: 1 odsto;
-Viskonsin: 0,8 odsto.

Da li Stajn može da utiče na rezultat izbora?

S obzirom na to da su razlike između Kamale Haris i Donalda Trampa veoma male, neki stručnjaci veruju da bi glasovi za Stajn zaista mogli da utiču na ishod izbora.

„Glasovi su trenutno tako blizu da mala promena u jednom ili drugom pravcu može da odluči ishod“, rekao je Bernard Tamas, profesor političkih nauka na Univerziteta Valdosta, u intervjuu za Gardijan.

Da li su glasovi za Stajn već uticali na ishod izbora?

Stajn je učestvovala na izborima 2016. godine i osvojila je 132.000 glasova u ključnim državama Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija. Zajedno, ove tri države donose 44 elektorska glasa.

U tim državama, Hilari Klinton, demokratska kandidatkinja, izgubila je sa ukupno 77.000 glasova razlike. Iako je Klinton osvojila najviše narodnih glasova, ona je izgubila glasove Elektorskog koledža (electoral college), gde je Donald Tamp osvojio 304 elektorska glasa, dok je Klinton dobila 227.

Da su neki od birača Džil Stajn odlučili da glasaju za Klinton u ovim ključnim državama, to bi moglo da preokrene ishod i da Klinton pobedi u Elektorskom koledžu.

Sve o izborima u SAD možete pratiti u našem blogu uživo.

BONUS VIDEO Predsednički kandidati održali poslednje skupove u ključnim državama