U Ženevi su počeli rusko-američki razgovori o garancijama za bezbednost. Pregovori se održavaju u zatvorenom formatu, u stalnoj misiji SAD pri Kancelariji UN u Ženevi, prenose agencije.
PROČITAJTE JOŠ:
Rusku delegaciju predvode zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, a američku prvi zamenik državnog sekretara Vendi Šerman.
Prema snimku koji je objavljen uoči početka sastanka vidi se kako predstavnici Moskve i Vašingtona ulaze u salu i sede jedni nasuprot drugima. Zatim šefovi delegacija – zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov i zamenica američkog Stejt departmenta Vendi Šerman prilaze zastavama za protokolarno fotografisanje, prenosi Sputnjik.
Tokom fotografisanja diplomate su čuvale socijalnu distancu, nisu se ni rukovale.
Pregovori iz Ženeve se potom sele u Brisel i Beč, u trenutku najnapetijih odnosa između SAD i Rusije od završetka Hladnog rata pre tri decenije.
“Mislim da nećemo videti bilo kakav napredak u narednoj nedelji”, rekao je američki državni sekretara Entoni Blinken u intervjuu za CNN u nedelju.
Šta se očekuje od sastanka?
Sinoć su održani preliminarni razgovori u formi radne večere, a Rjabkov je rekao da je razgovor bio složen, ali delotvoran, prenosi Tanjug.
Očekuje se da će glavna tema biti nacrt sporazuma koji je Rusija dostavila SAD i njihovim saveznicima sredinom decembra, a koji uključuje neširenje NATO dalje na istok.
Ranije je Rjabkov saopštio da od američke strane očekuje da čuje na sastanku jasan stav o ruskim predlozima i objašnjenje logike svojih pristupa. Zajedno s tim, on je izrazio ozbiljnu sumnju po pitanju spremnosti Sad za takav dijalog.
Preliminarni susret u nedelju
Na preliminarnom sastanku sa Rjabkovim u nedelju uveče, zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman istakla je posvećenost Vašingtona suverenitetu, teritorijalnom integritetu „i slobodi suverenih nacija da biraju svoje saveze“, saopštio je Stejt department.
Rjabkov je rekao novinarima da je njegov sastanak sa Šerman bio “kompleksan, ali poslovan“, prenela je ruska novinska agencija Interfaks.
Rjabkov je uporedio situaciju sa kubanskom raketnom krizom iz 1962. godine kada je svet stajao na ivici nuklearnog rata.
Obe strane će staviti predloge na sto, a zatim videti da li ima osnova za napredovanje, rekao je Blinken, prenosi Tanjug.
Rusija je saopštila da bi se Sjedinjene Države i NATO savez mogli suočiti sa gorom bezbednosnom situacijom ako ne pokažu interesovanje za dijalog sa Rusijom o njenim bezbednosnim garancijama, prenela je agencija RIA.
Kako navodi Rojters, najnoviji pregovori dolaze u trenutku kada postoji bojazan od gomilanja ruskih trupa u blizini Ukrajine, dok se, s druge strane, Moskva nada da će izvući bezbednosne garancije od Zapada.
Rjabkov je rekao i da bi se u razgovorima moralo razmotriti pitanje neulaska Ukrajine u NATO, prenela je RIA.
GLAVNE TEME RAZGOVORA
Strah od ruske invazije
Gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom pojačalo je strahove da će Moskva krenuti u ofanzivu na tu zemlju.
Rusija je to negirala i optužila ukrajinske vlasti da planiraju napad kako bi povratile kontrolu nad istočnim delom zemlje, koji kontrolišu ruski separatisti. Kijev to negira.
Američki predsednik Džo Bajden razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o raspoređivanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom i upozorio ga na „ozbiljne posledice“, uključujući i ekonomske sankcije, ako Rusija napadne Ukrajinu.
Ruski bezbednosni zahtevi
Putin je mogućnost da se Ukrajina učlani u NATO nazvao „crvenom linijom“. Kremlj zahteva od Vašingtona i saveznika da garantuju da se Ukrajina, Gruzija i šest bivših sovjetskih republika neće pridružiti NATO-u.
Moskva takođe zahteva da SAD i saveznici obećaju da neće izvoditi vojne vežbe u Ukrajini i bivšim sovjetskim republikama, prenosi Glas Amerike.
Reakcija SAD i NATO-a
SAD i njene saveznice su odbijale da prihvate zahtev da NATO garantuje da neće primiti u članstvo Ukrajinu i ostale zemlje, uz ocenu da se nove članice primaju na osnovu određenih kriterijuma i da nijedna zemlja van alijanse nema pravo veta.
Ukrajina i Gruzija još nisu spremne da postanu članice, niti za to ima izgleda u bliskoj budućnosti, ali zapadne zemlje traže da mogućnost ostane otvorena. NATO je još 2008. izrazio nameru da priključi dve zemlje, ali nije dat nikakav rok za to.
Iako su američki saveznici odbili da se pregovara o proširenju NATO-a, Vašington poručuje da je spreman da razgovara o kontroli naoružanja, jačanju poverenja, većoj transparentnosti i smanjenju rizika – ako Rusija zauzme konstruktivan stav.
Vremenska ograničenja
Putin je pregovore sa SAD ocenio kao „pozitivan korak“, ali i rekao da želi brze rezultate.
Upitan da li će Rusija garantovati da neće napasti Ukrajinu, Putin je odgovorio da „Zapad prvo mora da da Rusiji garancije i to odmah“.
Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Riabkov, koji predvodi rusku delegaciju u Ženevi, rekao je da je zahtev da se NATO ne šiti „suštinski“ i da će razgovori biti besmisleni ako SAD to odbiju.
„Odlazimo na pregovore sa precizno definisanim zadatkom, koji treba da ispunimo po unaped definisanim uslovima“.
„Vojno-tehničke mere“
Moskva negira da planira invaziju na Ukrajinu, ali je Putin upozorio da će biti primoran da preduzme odrećene „vojno-tehničke mere“ ako Zapad ne odgovori pozitivno na zahteve.
Nije rekao šta bi konkretno to podrazumevalo, ali je rekao da su opcije brojne i da će zavisiti od toga šta kažu vojni eksperti, prenosi Glas Amerike.
BONUS VIDEO: Anketa sa ulica ukrajinskih sela i rovova o razgovorima Putina i Bajdena
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar