0
Prvog dana na novom poslu učiteljice u kineskom logoru u Ksindžijangu, Kelbinur Sidik je videla dva vojnika kako iznose mrtvu ženu na nosilima. Policajka koja je radila u kampu rekla joj je da je žena iskrvarila na smrt, ali nije navela razlog. To je bila prva od mnogih priča koje je Sidikova, nastavnica iz osnovne škole, čula tokom nekoliko meseci koje je provela radeći u kampovima za Ujgure u Kini, 2017. godine.
Pročitajte još:
Svedočenje Sidikove o užasnim uslovima, silovanjima i zlostavljanjima u logorima za žene ujgurskog porekla slične su desetinama drugih koje su mediji objavili i koje zvanični Peking demantuje.
Svedoćenje učiteljice pruža redak uvidu u život zaposlenih u „prihvatnim centrima“ za koje SAD tvrde da su mesta gde Kina sprovodi genocid na Ujgurima i drugim muslimanskim manjinama kroz represivnu kampanju zatvaranja, mučenja, sterilizacije, silovanja.
Kineska vlada demantuje da sprovodi genocid i u izjavi CNN-u su naveli da ne postoji nikakvo sistematsko silovanje i zlostavljanje žena u Ksindžijangu.
Sidik, pak, kaže da joj je policajka koju je srela prvog dana opisala kako su se njene muške kolege, kada bi popili, hvalili kako su silovali i mučili devojke.
U kampovima
Sidik, koja je Uzbekistanka, odrasla je u Ksindžijangu i 28 godina je predavala u osnovnoj školi. U septembru 2016. rečeno joj je da će od sada raditi sa „nepismenima“ u Sajbag okrugu. U martu 2017. upoznala je svoje nove učenike – oko 100 muškaraca i nekoliko žena.
„Kada su ušli, ruke i noge su im bile u bukagijama“, rekla je ona CNN-u. „Kada sam se okrenula ka tabli i počela da pišem, čula sam ih kako plaču“, dodala je.
Mladi zarobljenici koji bi „zdravi i blistavih očiju“ došli u centre brzo bi se razboleli i oslabili. U učionici u podrumu jednog kampa čula je vriske zatvorenika, a kada je pitala, policajci bi joj rekli da ih muče. „Dok sam bila tamo, videla sam užasne tragedije“, rekla je ona.
Njene tvrdnje je nemoguće potvrditi ali bivši zatvorenici kampova tvrde da su bili žrtve političke indokrinacije i zlostavljanja.
Kineska vlada tvrdi da su kampvi „centri za obuku“ i deo strategije da se iskoreni islamski ekstremizam i otvoren nova radna mesta. „Niko na silu ne zatvara hiljade ujgurskih muslimana“, rekao je portparol Komunističke partije. „Ono što tamo radimo je da spašavamo one koji su zaraženi verskim ekstremizmom i koji su počinili sitnije zločine“.
Grupno silovanje
Tursunaj Zijavudun kaže da nije počinila nikakav zločin kada su je zatvorili u kamp. Ona i njen suprug su nekoliko godina živeli u Kazahstanu i vratili su se u Ksindžijang po dokumenta i tada su uhapšeni. Zijavudun je provela devet meseci u kampu, u maloj ćeliji sa 20 drugih žena, gotovo bez hrane i vode.
Mogle smo da idemo u toalet jednom dnevno na tri do pet minuta. One koje bi ostajale duže tukli su i šokirali strujom, rekla je ona.
Zijavudun kaže da ju je policija tukla i šutirala dok se nije onesvestila. „Onda su me dve čuvarke odvele u drugu sobu, podigle na sto i vezale. Gurnuli su šok palicu u mene i okrenuli i pekli me strujom. Potom su me silovali, njih 5-6“, ispričala je ona za BBC. Zbog posledica silovanja i batinanja, ostala je bez materice.
Iz sveta i regiona čitajte:
Demanti
Kineske vlasti na sve načine su pokušale da okrenu priču i predstave žene koje su svedočile o mučenju u kampovima kao prevarante.
Zijavudun su optužili da je već bila jalova kada je došla u zatvor i „da to zna njena porodica“.
„Ja sam žena u četrdesetim. Da li zaista mislite da je to nešto što mi je lako da podelim sa svetom“, rekla je ona. „Želim da im poručim da ih se ne bojim, jer su mi već ubili dušu“, dodala je.
Sidik, koja živi u Holandiji, kaže da su vladini službenici došli do njenog muža i nekoliko sati ga podučavali i prikazivali mu film u kojem su demantovali da je njegova žena ikada bila poslata da radi u centre za Ujgure.
Posle toga, suprug joj je poručio da se nikada više ne vrati u Ksindžijang. „Blokirao me je na Vičetu i ne znam da li je živ ili mrtav“, rekla je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
