Kina i Tajvan sve bliže ratu: Odnosi dostigli novu tačku ključanja, sve oči su sad uprte u Ameriku

Vojne vežbe i blokada Tajvana

Kina je u dva uzastopna dana sprovodila vojne operacije oko Tajvana, uključujući raspoređivanje ratnih brodova, borbenih aviona i obalske straže u strateškim oblastima oko ostrva. Zvanični Peking je izjavio da su vežbe usmerene na testiranje sposobnosti „zajedničke blokade i kontrole“ mora i neba oko Tajvana. Takođe, kineske snage su izvele precizne udare na simulirane ciljeve u Istočnom kineskom moru, što uključuje ključne luke i energetske objekte.

„Zajednička blokada bi mogla onemogućiti separatistima da pobegnu i sprečiti spoljne sile da pruže pomoć Tajvanu“, izjavio je kineski vojni ekspert general Meng Sjangćing, naglašavajući koliko bi izolacija Tajvana bila destruktivna po ostrvo.

Tajvansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u poslednjih 24 sata zabeležilo 76 kineskih vojnih aviona u blizini ostrva, dok je najmanje 13 kineskih ratnih brodova patroliralo u Tajvanskom moreuzu.

Za Tajvan, ove vežbe predstavljaju još jedan podsetnik na stalnu pretnju iz Pekinga. Kineska vlada smatra Tajvan delom svoje teritorije i ne isključuje mogućnost upotrebe sile za njegovo ponovno pripajanje.

Tajvanske vlasti su vojne manevre osudile kao „neopravdanu provokaciju“, optužujući Kinu da izaziva nestabilnost.

Iako su vežbe bile intenzivne i agresivne, analitičari smatraju da Kina pažljivo balansira između zastrašivanja i izbegavanja direktnog sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koje su ključni saveznik Tajvana.

Tajvan između Kine i Zapada

Tajvan je samoupravna demokratska država sa 23 miliona stanovnika, ali Kina ga vidi kao otcepljenu provinciju koja mora biti pripojena matici – mirnim putem ili silom. Iako Peking tvrdi da je spreman za mirno ujedinjenje, vojna modernizacija i sve agresivniji manevri ukazuju na drugačije planove.

SAD su tradicionalno najveći zaštitnik Tajvana, uprkos tome što nemaju zvanične diplomatske odnose sa ostrvom. Vašington održava politiku „strateške dvosmislenosti“ – iako ne garantuje direktnu vojnu intervenciju u slučaju kineske invazije, redovno snabdeva Tajvan naoružanjem i vojnom opremom.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je tokom nedavne posete Japanu izjavio da SAD „ostaju posvećene održavanju stabilnosti u Indo-Pacifiku“ i da će nastaviti da pružaju podršku Tajvanu. Kina je, s druge strane, optužila SAD da podstiču tajvanski separatizam i remete regionalni mir.

Istorijski koreni sukoba

Koreni tenzija između Kine i Tajvana potiču iz građanskog rata u Kini (1927-1949), kada su Komunisti Mao Cedunga preuzeli vlast u Pekingu, dok su Nacionalisti (Kuomintang) pobegli na Tajvan i tamo uspostavili izbegličku vladu Republike Kine. Od tada, Kina nikada nije upravljala Tajvanom, ali ne odustaje od zahteva za njegovim „ponovnim ujedinjenjem“.

Peking insistira na „Principu jedne Kine“, prema kojem ne postoji legitimna, nezavisna tajvanska država. Taj princip se bazira na takozvanom „Konsenzusu iz 1992“, koji različito tumače Peking i prokineski političari na Tajvanu. Međutim, taj konsenzus nije nikada zvanično priznat od strane Demokratske progresivne partije (DPP), trenutne vladajuće stranke na Tajvanu.

Predsednik Laj Čing-Te, koji dolazi iz DPP-a, jasno je istakao da „Narodna Republika Kina nema pravo da predstavlja Tajvan“, čime je dodatno razbesneo Peking.

Kineski ekonomski i politički pritisak

Pored vojnih pritisaka, Kina koristi i ekonomske mere kako bi izolovala Tajvan. Peking je naterao mnoge države da prekinu zvanične odnose sa Tajpejom – danas samo 11 zemalja i Vatikan priznaju Tajvan kao suverenu državu.

Pored toga, Kina vrši pritisak na međunarodne organizacije i kompanije da Tajvan označavaju kao deo Kine. Kineske vlasti su čak uvele sankcije protiv Litvanije jer je dozvolila otvaranje tajvanskog predstavništva u svojoj prestonici.

Međutim, Tajvan je ključni igrač u globalnoj ekonomiji zahvaljujući svojoj dominaciji u industriji poluprovodnika. Tajvanska kompanija TSMC proizvodi više od 90% najnaprednijih čipova na svetu, a SAD su nedavno uložile milijarde dolara kako bi osigurale stratešku proizvodnju čipova van dometa Kine.

Da li rat postaje neizbežan?

Sve češće vojne vežbe, agresivna retorika i ekonomski pritisci bude strahove da bi Kina mogla krenuti u vojnu invaziju Tajvana. Iako se mnogi analitičari slažu da Peking još nije spreman za takav korak, predsednik Si Đinping je jasno stavio do znanja da „ujedinjenje“ Tajvana ostaje strateški cilj Kine.

Neki vojni stručnjaci veruju da bi Kina mogla pokušati invaziju pre 2049. godine, kada se obeležava stogodišnjica osnivanja Narodne Republike Kine. Drugi pak smatraju da bi Peking mogao čekati povoljniji trenutak, zavisan od globalne političke klime i reakcije SAD-a.

Poređenje sa ruskom invazijom na Ukrajinu dodatno podgreva strahove. Iako se Ukrajina i Tajvan razlikuju u mnogim aspektima, zajedničko im je to da su pod pritiskom moćnog suseda koji ih vidi kao deo svoje teritorije.

Situacija u Tajvanskom moreuzu ostaje jedno od najopasnijih geopolitičkih pitanja današnjice. Kina je jasna u svojim namerama da Tajvan smatra svojim i ne isključuje upotrebu sile, dok Tajvan, uz podršku SAD-a i saveznika, nastavlja da jača svoje odbrambene kapacitete.

Iako zvaničnici s obe strane govore o mirnom rešenju, realnost je da su tenzije sve veće, a diplomatski dijalog sve slabiji. Da li će Kina krenuti putem vojne eskalacije ili će svet pronaći način da očuva status kvo, ostaje pitanje koje će oblikovati budućnost Indo-Pacifika i globalne stabilnosti.