Katastrofa u Beloj kući: Trampovi ljudi slučajno otkrili vojne tajne i prezir prema Evropi, a evo kako je do toga došlo

Ovaj incident, koji već neki analitičari nazivaju „jednim od najozbiljnijih bezbednosnih propusta u američkoj modernoj istoriji“, dodatno komplikuje ionako zategnute odnose između SAD i evropskih zemalja, pogotovo u kontekstu globalnih bezbednosnih izazova i rastućih geopolitičkih tenzija.

Kako je novinar dobio pristup poverljivim vojnim podacima?

Skandal je izbio kada je glavni urednik magazina “Atlantik”, Džefri Goldberg, objavio da je greškom uključen u poverljivi grupni razgovor na aplikaciji Signal, u kojem su visoki zvaničnici administracije Donalda Trampa raspravljali o planiranju vojne operacije protiv Huta u Jemenu.

Prema Goldbergovim navodima, 15. marta, svega dva sata pre nego što je američka vojska izvela napad na ciljeve Huta, dobio je poruku od ministra odbrane Pita Hegseta, u kojoj su bili navedeni svi ključni detalji operacije – konkretni ciljevi napada, vrste oružja koje će biti korišćene i tačan vremenski okvir akcije.

Iako je Goldberg odmah shvatio da se našao u poverljivoj grupi greškom, odlučio je da ne objavljuje tehničke detalje operacije, kako ne bi ugrozio američke vojnike. Međutim, činjenica da su ovako osetljive informacije dospele u pogrešne ruke ukazuje na ozbiljan problem u bezbednosnim protokolima američke administracije.

Izvor iz Bele kuće otkrio je da su zvaničnici bes iskalili na savetniku za nacionalnu bezbednost Majklu Volcu, a jedan od njih ga je navodno nazvao „je**nim idiotom“ nakon što je otkriveno da je upravo on dodao uglednog novinara u tajni grupni čet.

„Svi u Beloj kući mogu se složiti oko jedne stvari: Majk Volc je je**ni idiot“, rekao je neimenovani izvor za Politiko.

Ovaj događaj izazvao je žestoke reakcije i u američkom političkom vrhu. Kako demokrate, tako i pojedini republikanci, izrazili su zabrinutost zbog nesposobnosti administracije da zaštiti poverljive podatke.

Lider demokratske manjine u Senatu, Čak Šumer, nazvao je incident „jednim od najozbiljnijih propusta u rukovanju vojnim obaveštajnim podacima u poslednjih nekoliko decenija“. Takođe je zatražio hitnu istragu kako bi se utvrdilo ko je odgovoran za ovu katastrofalnu grešku.

Senator iz Delavera Kris Kuns otišao je i korak dalje, upozorivši da je reč o potencijalnom krivičnom delu. „Svaki zvaničnik koji je učestvovao u ovoj komunikaciji počinio je ozbiljan prekršaj – čak i ako je to bilo nenamerno. Ovo ne može i ne sme ostati bez posledica“, poručio je Kuns.

S druge strane, republikanski senator Džon Kornin nazvao je situaciju „ogromnim fijaskom“ i pozvao na hitnu internu istragu unutar administracije.

Uprkos pokušajima Bele kuće da umanji značaj incidenta, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Brajan Hjuz bio je primoran da prizna da je komunikacija bila autentična i da se trenutno istražuje kako je došlo do propusta. Međutim, njegov pokušaj da opravda situaciju tvrdnjom da „bezbednost američkih vojnika nije bila ugrožena“ naišao je na oštru kritiku u Kongresu.

Šokantne poruke američkih zvaničnika o Evropi

Dok se rasprava o curenju poverljivih podataka nije ni stišala, poseban šok izazvale su poruke visokih zvaničnika Trampove administracije, u kojima izražavaju otvoreni prezir prema evropskim saveznicima.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens, poznat po svojim stavovima, napisao je u grupnoj prepisci da se protivi vojnoj akciji jer „mrzi što opet mora da spašava Evropu“.

Njegov komentar odmah je podržao ministar odbrane Pit Hegset, koji je odgovorio: „Slažem se. Delim tvoje gađenje prema evropskom ‘šlepanju’. Jadno“.

U razgovoru je učestvovao i neidentifikovani korisnik s inicijalima S.M, za koga se pretpostavlja da je Stiven Miler, dugogodišnji Trampov savetnik. On je sugerisao da bi vojna intervencija protiv Huta trebalo da bude iskorišćena kao poluga za ekonomske ustupke od strane Evrope i Egipta. „Ako Evropa ne plati, trebalo bi da postoji dodatno ekonomsko izvlačenje koristi“, napisao je.

Poslednja poruka u razgovoru bila je kratka i jasna – Hegset je odgovorio sa „Slažem se“. Samo dan kasnije, američka vojska je izvela napad.

Posledice po američko-evropske odnose

Ovaj incident ne samo da je pokrenuo debatu o bezbednosti američkih poverljivih komunikacija, već je i dodatno narušio poverenje između Sjedinjenih Država i evropskih saveznika.

Evropski zvaničnici su izrazili ogorčenje nakon objavljivanja poruka koje jasno pokazuju stav Trampove administracije prema Evropi. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj izjavio je da je „razočaran“ tonom i sadržajem prepiske.

„Saradnja između Evrope i Sjedinjenih Država temelji se na međusobnom poverenju i zajedničkim vrednostima. Ako su ove poruke autentične, onda se s pravom možemo zapitati koliko nas američki lideri zaista vide kao partnere“, rekao je Borel.

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je reagovao, ističući da „Evropa neće dozvoliti da njena bezbednost zavisi od onih koji je gledaju sa prezirom“.

Iako su političari iz obe stranke osudili incident, do sada niko od ključnih zvaničnika nije podneo ostavku. Demokratski nacionalni odbor zahteva smenu ministra odbrane Pita Hegseta, dok pojedini republikanci smatraju da bi trebalo sprovesti internu istragu, ali da „nema razloga za preteranu paniku“.

Kongresmen Majk Louler, koji se nalazi u Odboru za nacionalnu bezbednost, izjavio je: „Poverljive informacije nikada ne smeju završiti na nezaštićenim kanalima, a pogotovo ne u rukama osoba koje nemaju bezbednosne dozvole. Tačka“.

Ostaje da se vidi hoće li ovaj skandal imati dugoročne posledice na Trampovu administraciju i njegove političke saveznike. Jedno je sigurno – ovo curenje informacija razotkrilo je ne samo ozbiljne bezbednosne slabosti američke administracije, već i njen pravi odnos prema evropskim partnerima.