0
"Katargejt" je skandal koji je nedavno punio novinske stupce širom sveta. Reč je o najvećoj korupcionaškoj aferi koja je u poslednje vreme otkrivena, i to u samom srcu Evrope - Evropskom parlamentu. Jedna od njegovih potpredsednica Eva Kaili uhapšena je zbog sumnje da je primala novac od Katara kako bi ovu državu promovisala unutar EU i popravila njen status, ali ovo nije jedina afera u koju je umešana zemlja u kojoj je organizovano Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Prirodni gas i nafta objašnjavaju njegovo bogatstvo — Katar ima treću po veličini dokazanu rezervu prirodnog gasa — ali to govori samo polovinu priče o tome kako je najbogatiji žemirat na svetu, a sadašnji domaćin Svetskog prvenstva, uspeo u protekloj deceniji da izvrši široko rasprostranjen uticaj i nastojao da oblikuje politike od Vašingtona do Brisela, Londona do Berlina.
Tom prilikom su korisćene donacije akademskim krugovima i fondacijama, ulaganja u medijske brendove i vrhunske korporacije, i pozive vodećim političarima da prisustvuju samitima visokog profila o obrazovanju i klimatskim akcijama, piše Politiko.
Skandal sa podmićivanjem koji se sada odvija u Briselu, gde su uhapšene četiri osobe, uključujući potpredsednicu Evropskog parlamenta Evu Kaili, verovatno će privući mnogo više pažnje na veoma sofisticirano i održivo katarsko strano lobiranje i kampanje međusobnog uticaja, koje analitičari navode kao primere iz udžbenika kako da se gotovina pretvori u meku moć.
For a small Gulf emirate located on a spit of desert jutting into the Persian Gulf, Qatar has long punched way above its weight in the corridors of Western power. https://t.co/ai6tynVFsX
— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) December 13, 2022
Belgijski tužioci nisu jedini koji istražuju da li Katarci kupuju uticaj i pokušavaju tajno da utiču na politiku poklonima i novcem.
Američki savezni tužioci pokrenuli su više istraga povezanih sa Katarom poslednjih godina pokušavajući da utvrde da li su lobisti i bivši američki zvaničnici prekršili zakone o lobiranju i nisu uspeli da se registruju kao „agenti stranog principala“.
Među istraživanim kampanjama bio je i višemilionski lobistički napor 2018. godine u koji su katarski zvaničnici pozvali 250 prijatelja i saradnika tadašnjeg predsednika Donalda Trampa na putovanja u Dohu sa plaćenim troškovima.
Penzionisani general Džon Alen, bivši komandant NATO i američkih snaga u Avganistanu, u junu je podneo ostavku na mesto predsednika Brukings instituta nakon što su se pojavile vesti da je pod istragom FBI zbog tajnog lobiranja u ime Katara.
Vladajuća porodica Al-Tani u Emiratu iskoristila je ogromno bogatstvo zasnovano na prirodnom gasu u regionalnom i međunarodnom uticaju, rekao je Džonatan Šancer, viši potpredsednik za istraživanja u Fondaciji za odbranu demokratija, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu.
„Katar je koristio svoje ogromno bogatstvo na načine koji krše norme, ako ne i zakone, širom sveta. Praktično nema zapadnog kapitala, a kamoli južnoameričkog ili azijskog, na koji to nije na neki način uticalo“, rekao je on.
Šancer priznaje da je mnogo toga što zvaničnici Katara rade da bi uticali na zapadnu politiku i javno mnjenje legalno, ali obim toga postavlja pitanja, rekao je on.
„Oni zadržavaju mnoge pravne prakse za zvaničnike i lobističke firme ovde u Vašingtonu. Uvek mi je bilo izvanredno kako svake godine sponzorišu bejzbol utakmicu američkog Kongresa. Platili su da održavaju metro u Vašingtonu otvorenim kada hokejaške utakmice kasne u Vašingtonu i postoji samo ogroman broj načina na koje legalno kupuju uticaj. Mislim da problem postaje sledeći: koliko je previše? Znate, za zemlju koja ima 300.000 građana rođenih u Kataru, jednostavno ne izgleda normalno da ima uticaj koji imaju globalno“, dodao je Šancer.
Šeik Hamad bin Kalifa Al Tani, čovek koji je vladao Katarom od 1995-2013. godine, bio je taj koji je započeo proces korišćenja ogromnih energetskih resursa i bogatstva zemlje da transformiše emirat u globalnog igrača kada je u pitanju meka moć. Potrošio je više od milijardu dolara za izgradnju vazdušne baze Al Udeid jugozapadno od Dohe, sada dom najveće američke vojne instalacije u Zalivu.
Greek MEP stripped of EU vice-president role amid Qatar scandal https://t.co/72x4Yv7Xgs
— The Guardian (@guardian) December 13, 2022
Katar je napravio velika ulaganja u kompanije zapadnog brenda i ima značajne udele u velikim britanskim, francuskim i nemačkim korporacijama i finansijskim institucijama, uključujući Porše, Frans Telekom, Credit Suis i Rojal Dač Šel. Takođe je počeo da daje ogromne donacije zapadnim školama, univerzitetima, istraživačkim centrima i muzejima.
Katar je sada domaćin osam satelitskih kampusa prestižnih zapadnih univerziteta — američkih, britanskih i francuskih — na prostranoj lokaciji od 12 kvadratnih kilometara poznatom kao Edukativni grad na periferiji glavnog grada Katara.
PROČITAJTE JOŠ:
Globalni angažman Dohe kroz obrazovanje, kulturu i umetnost — sve korisno za obezbeđivanje političkog uticaja — nadgledala je Moza bint Naser, glamurozna druga žena bivšeg emira i majka sadašnjeg vladara Tamima bin Hamada Al Tanija.
Poznata po svetskoj filantropiji koja ima veze sa zapadnim kraljevskim porodicama i holivudskim superzvezdama, ona je na čelu Katarske fondacije, koja se u emiratu smatra državom u državi – njen budžet je značajan, iako neproziran i nije objavljen.
Katar je donirao milijardu dolara američkim univerzitetima u periodu od 2011. do 2017. godine, što ga čini „daleko najvećim stranim finansijerom“ američkog visokog obrazovanja, prema američkoj nadzornoj grupi Prodžekt on Gaverment Oversajt.
Međutim, konzervativno nastrojeni Katar je pristalica vehabizma, stroge muslimanske škole mišljenja koja se uglavnom povezuje sa Saudijskom Arabijom, ali i sa zvaničnom verom emirata. To se završava tako što lider pokušava da izvede sve nesigurnije balansiranje između toga da se u jednom trenutku pojavi zapadnjački orijentisan, dok istovremeno izbegava da uvredi skrivenije članove katarske kraljevske porodice od 2.000 članova ili rizikuje da postane meta džihadista.
Katarska fondacija je kritikovana zbog toga što ugošćava „propovednike mržnje“ u džamijama koje kontroliše u emiratu, poput Omara Abdelkafija, Aida al-Karnija i saudijskog sveštenika Saleha al-Mogamsija, koji je tvrdio da je osnivač Al Kaide Osama bin Laden umro časno u Alahovim očima.
BONUS VIDEO: Kijev granatirao aerodrom
