Kataklizma u 3 čina: Kako bi izgledao nuklearni armagedon i gde je tu Srbija VIDEO

Model je zasnovan na realističnim podacima o položajima nuklearne sile, ciljevima i procenama uzročnosti – predviđa da bi oko 34,1 milion ljudi umrlo samo nekoliko sati nakon što bi Rusija iskoristila nuklearno oružje, roku od nekoliko sati, dok bi više od 55,9 miliona ljudi bilo povređeno. Naglašeno je i da ova projekcija ne računa smrtne slučajeve koji bi usledili naknadno, a koje bi bila posledica ovih dešavanja.

Kataklizma u tri čina

Ova simulacija počinje u kontekstu konvencionalnog, nenuklearnog sukoba.Rusija bi prema njemu ispalila hitac upozorenja iz baze u blizini Kalinjingrada, na Crnom moru, kako bi zaustavila napredovanje NATO trupa, pre nego što one uzvrate jednim taktičkim vazdušnim udarom.

Rusija zatim šalje 300 eksploziva sa bojevim glavama, nošenih avionima ili projektilima kratkog dometa, prema bazama NATO-a i trupama koje napreduju u Evropi.Međunarodna vojna alijansa bi tada odgovorila sa oko 180 nuklearnih bombi iz aviona.U ovoj fazi, očekuje se da bi stradalo oko 2,6 miliona ljudi i da bi trajala tri sata. Evropa bi posle toga bila skoro potpuno uništena.Nakon toga, NATO bi delovao iz kontinentalne flote SAD i nuklearnih podmornica, izvodeći strateški nuklearni udar sa oko 600 bojevih glava.Rusija odgovara lansiranjem nuklearke iz svog kompleta raketnih silosa, podmornica i mobilnih lansirnih rampi.Ova faza bi trajala svega 45 minuta, a odnela 3,4 miliona života.U završnoj fazi sukoba, obe strane ciljaju jedna na drugu, a mete su 30 najnaseljenijih gradova i ekonomskih centara na svetu - raspoređujući 5 do 10 nuklearnih bombi za svaki od njih - kako bi pokušale da spreče oporavak svake od njih.

Takav potez, zaključuju istraživači, potencijalno bi mogao da dovede i do nekoliko desetina miliona žrtava u roku od 45 minuta.

Planeta bi ostala zauvek oštećena

Iako bi prema grafici, neke od država, poput onih koje se nalaze na južnoj hemisferi efekti nuklearnih padavina, kolaps medicinskih sistema i dugoročni uticaji na klimu Zemlje, stanovništvo i proizvodnju hrane uticali bi i na njih.Svakako bi svaki čovek osetio posledice napada. A bojeve glave bi letele i preko teritorije Srbije i nedvosmisleno dovele do toga da kataklizmu dožive i žitelji naše države.

Putin aludirao da ovo može da se desi?

Da ovako nešto nije nemoguće delimično je potvrdio i ruski lider Vladimir Putin koji je u aprilu dao komentare aludirajući da će upotrebiti nuklearno oružje ako mu „prete“ zemlje koje se „mešaju“ u Ukrajini.„Ako neko namerava da se meša u ono što se dešava spolja, mora da zna da to predstavlja neprihvatljivu stratešku pretnju Rusiji. Moraju da znaju da će naš odgovor na kontraudare biti munjevit. Imamo svo oružje koje nam je potrebno za ovo. Niko drugi se ne može hvaliti ovim oružjem, a mi se njime nećemo. Ali mi ćemo ih iskoristiti", naveo je Putin.

Ipak, tokom narednih meseci sukoba je postao nešto blaži, a u sinoćnjem istorijskom obraćanju je naveo je upravo suprotno i da Kijev priprema incident s prljavom bombom. Kaže da zna i gde se i kako to priprema."Priprema se da se kaže da je Rusija to napravila. Ali nema smisla da mi to napravimo, ni vojno niti politička. Jedina zemlja u istoriji koja je koristila nuklearno oružje protiv nenuklearne zemlje je SAD. Šta je bio cilj? Nije bilo vojnog cilja, to nije imalo smisla. To je bilo samo protiv civila. Je li bio ugrožen integritet SAD-a? Nije. Vojni sistem Japana je već bio poražen", rekao je Putin.

Projekcija nuklearnog rata postoji od 2017.

Inače, kompjuterska simulacija je zasnovana na nezavisnim procenama trenutnih položaja američkih i ruskih snaga, planova nuklearnog rata i ciljeva nuklearnog oružja.Za izradu ove simulacije tim je takođe koristio javno dostupne podatke o trenutno raspoređenom nuklearnom oružju, potencijalnim ciljevima za oružje i redosledu njegovog detoniranja.Prvobitno je bila izložena u galeriji Bernstein na Prinstonu 2017. godine, ali je stavljena na raspolaganje javnosti 2019. godine.Četvorominutna animacija „Plan A“ napravljena kako bi pokazala koliko bi bile razmere posledice sukoba između Rusije i zemalja NATO-a.Razvili su ga istraživači sa Univerziteta Prinston povezani sa Programom za nauku i globalnu bezbednost (SGS), a prvobitno je objavljen još 2017. godine, kada je delovao kao nešto što se ne može desiti u praksi.Međutim, rat u Ukrajini je ponovo pokrenuo diskusije oko mogućnosti nuklearnog rata i obnovio interesovanje za modele poput ovog.Dr Aleks Glejzer, jedan od kreatora Plana A rekao je da se sada nalazimo u periodu kada je nuklearni sukob između Rusije i NATO zemalja bliži nego ikada, čak i ako se rizik od nuklearnog rata kao takvog i dalje smatra „malim“.BONUS VIDEO Hoće li Srbija izručiti Naumova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelisrbijaizruitinaumova-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4426858"]