Najveće jezero na svetu se ubrzano smanjuje, naučnici strahuju da se nikad neće oporaviti

Tokom prethodnih decenija, ovo prostrano jezero površine približne veličini Nemačke, sa obalnom linijom dugom preko 6500 kilometara, postalo je meta ljudskih intervencija koje su dodatno otežale prirodnu ravnotežu i suočile ga sa opasnostima koje prete ne samo ekosistemu, već i ekonomiji i stabilnosti čitavog regiona.

Klimatske promene i globalno zagrevanje jedan su od ključnih faktora ubrzanog isparavanja Kaspijskog jezera. Iako su klimatske promene odgovorne za porast nivoa mora na globalnom nivou, u slučaju Kaspijskog jezera događa se suprotan fenomen.

Zatvoreno od spoljnog uticaja okeana, ovo jezero zavisi isključivo od priliva slatke vode iz reka koje ga hrane, kao i od padavina. Najveći deo vode dolazi iz reke Volge, koja prolazi kroz centralnu i južnu Rusiju.

Međutim, višedecenijska izgradnja brana i akumulacija vode širom Rusije smanjuje količinu vode koja dolazi do Kaspijskog jezera, čime dodatno destabilizuje njegov vodostaj. Tokom poslednjih trideset godina, nivo vode opao je za oko metar i po, a predviđa se da će se do kraja veka smanjiti za dodatnih 8 do 18 metara.

Klimatske promene povećavaju stope isparavanja i donose nestalne padavine, što dodatno otežava prirodnu ravnotežu. Kako se jezero povlači, naučnici ističu da su slične posledice već zadesile Aralsko jezero, koje je nekada bilo jedno od najvećih slatkovodnih jezera na svetu, a koje se gotovo potpuno osušilo usled ljudskih aktivnosti i klimatskih promena. Kaspijsko jezero se tako suočava sa sličnom sudbinom, dok stručnjaci upozoravaju da bi severni, plići deo jezera koji se prostire na Kazahstan mogao potpuno nestati.

Pad nivoa vode ima i ozbiljne posledice na biodiverzitet Kaspijskog jezera. Ono je dom jedinstvenih vrsta koje ne postoje nigde drugde u svetu, poput kaspijskog tuljana i različitih vrsta riba, uključujući ugroženu divlju jesetru, čiji kavijar čini 90% svetske proizvodnje.

Klimatske promene i smanjenje nivoa vode smanjuju količinu kiseonika u jezeru, stvarajući nepovoljne uslove za opstanak ovih jedinstvenih vrsta. Osim toga, povećano zagađenje ugrožava populaciju kaspijskog tuljana, dok broj jedinki rapidno opada, sa skoro 25.000 zabeleženih jedinki u 2009. godini na strvima Durnev, dok je u 2020. primećeno da populacija gotovo više ne postoji.

Ovaj ekosistem pomaže u regulisanju klime, omogućavajući padavine i vlagu širom centralne Azije, što je od suštinskog značaja za poljoprivredu, industriju i svakodnevni život stanovništva koje gravitira ka ovom regionu. Međutim, kako se jezero povlači, takva podrška klimatskom sistemu slabi. Posledice ovakvog ekološkog pomaka odraziće se i na lokalnu ekonomiju, jer bi ribolov i turizam značajno opali, a luke postale neupotrebljive zbog plitkih voda.

Kaspijsko jezero predstavlja važno strateško područje za pet zemalja, a kako resursi postaju ograničeni, raste mogućnost sukoba oko preostalih resursa nafte i gasa. Značajan deo ovih resursa smešten je ispod površine jezera, a zemlje koje se oslanjaju na ove resurse suočene su sa izazovom održivosti eksploatacije, dok se u isto vreme bore sa padom nivoa vode i ekološkim posledicama. Azerbejdžan, kao jedan od glavnih izvoznika fosilnih goriva u regionu, planira proširenje proizvodnje, dok istovremeno predsednik ove zemlje, Ilham Alijev, ukazuje na opadanje Kaspijskog jezera kao na ekološku katastrofu.

Kako se situacija sve više pogoršava, ekološki aktivisti i naučnici iz regiona pokušavaju da skrenu pažnju na važnost očuvanja Kaspijskog jezera. Kazahstanski aktivista Azamat Sarsenbajev koristi društvene mreže za deljenje prelepih slika jezera u nadi da će podići svest o klimatskoj krizi. Slično tome, iranski fotograf Kašajar Javanmardi dokumentuje promene na južnoj obali jezera, beležeći zagađenje, povučene obale i isušena dna. Obojica naglašavaju potrebu za hitnom akcijom kako bi se sprečilo dalje uništavanje.

Iako je jasno da ni jedna zemlja nije direktno odgovorna za katastrofu koja zadesila Kaspijsko jezero, neophodno je da se države udruže i preduzmu zajedničke mere kako bi se očuvala njegova budućnost. Na predstojećem klimatskom samitu COP29 u Bakuu, lideri iz regiona, kao i globalni akteri, imaju priliku da razgovaraju o načinima za očuvanje ovog jezera. Klimatski aktivisti i naučnici se nadaju da će posvećenost održivosti i očuvanju prirodnih resursa dovesti do konkretnih rešenja, koja bi mogla osigurati opstanak Kaspijskog jezera i zaštitu njegovih jedinstvenih ekosistema.