Da li je ovo nedelja kada se rat dramatično okrenuo u korist Ukrajine? To je svakako bio odlučujući trenutak, sa koalicijom zapadnih nacija koja je potvrdila da su konačno spremne da isporuče glavne borbene tenkove moderne proizvodnje.
Nemačka je rekla da će poslati tenkove Leopard 2, a SAD da će poslati tenkove M1 Abrams. I Velika Britanija i Poljska su već dale konkretna obećanja, a očekuje se da će ih i druge nacije slediti. Neki komentatori su ovaj potez opisali kao potencijalnu „promenu igre“.
Ali da li je to zaista dovoljno za pobedu u ratu?
Ben Bari, viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije (ISS), kaže za BBC da će zapadni tenkovi napraviti razliku. Ali bivši brigadir britanske vojske takođe upozorava da je malo verovatno da će do sada data obećanja biti odlučujuća.
U savremenom ratovanju, tenkovi su bili ključni element za ofanzivne operacije – da probiju neprijateljske linije i povrate teritoriju, prenosi BBC.
Kada se efikasno koriste, oni pružaju mobilnu vatrenu moć, zaštitu, šok i iznenađenje. Koncentrisani u brojevima, oni mogu dislocirati odbranu neprijatelja. Ali im je takođe potrebna podrška artiljerije da prvo oslabe tu odbranu, a zatim i podrška pešadije da održe ponovo zauzetu zemlju.
Istorija pokazuje da tenkovi sami po sebi ne dobijaju bitke. Britanci su prvi put upotrebili stotine tenkova u bici kod Kambreja u novembru 1917. – da okončaju zastoj u statičnom rovovskom ratu. U početku su napravili značajan napredak, ali su se mnogi tenkovi ubrzo pokvarili i nemačka kontraofanziva je britansku dobit pretvorila u gubitke.
Tenkovi se takođe mogu koristiti u odbrani. Godine 1940. koristile su ih britanska i francuska vojska u povlačenju u Arasu da odugovlače nacističku invaziju, omogućavajući naknadnu evakuaciju britanskih trupa iz Denkerka.
Ali Ukrajina je jasno stavila do znanja da želi oružje ne samo da zaustavi bilo kakvu potencijalnu rusku prolećnu ofanzivu, već da ponovo zauzme sopstvenu teritoriju – da krene u napad.
Kako bi Ukrajina mogla da koristi tenkove?
Za Ukrajinu ne bi imalo smisla da rasprši svoje dodatne tenkove preko linije fronta od više od 1.000 km. Da bi probila rusku odbranu, Ukrajina će morati da koncentriše svoje snage – verovatno na području između pet i 20 km.
Hamiš de Breton-Gordon, bivši pukovnik Kraljevskog tenkovskog puka britanske vojske, kaže da su brojke bitne za napredak.
Oklopna brigada za značajnu ofanzivnu operaciju obično bi uključivala najmanje 70 tenkova. Dakle, više od 100 zapadnih borbenih tenkova moglo bi da napravi veliku razliku, kaže on.
Kada bi Ukrajina imala više, mogla bi da pokuša da izvede istovremene ofanzivne operacije na različitim mestima, kao što je to činila prošle godine na severu i jugu.
Zatim je potrebna dodatna podrška za ono što vojska naziva „kombinovani manevar naoružanja“.
Velika Britanija ne šalje Ukrajini samo 14 tenkova Čelendžer, već i 30 artiljerijskih samohodnih topova i oklopnih vozila za prevoz i zaštitu trupa. Taj novi paket vojne podrške uključuje i vozila za probijanje mina i polaganje mostova. Drugim rečima, bitni elementi potrebni za svaku ofanzivnu operaciju.
SAD takođe obezbeđuju Ukrajini više od 100 oklopnih vozila Bredli i Strajker, a Nemačka 40 svojih borbenih vozila pešadije Marder – kao i tenkove.
Tenkovi su vrh koplja, dizajnirani da se brzo kreću po otvorenom terenu. Čelendžer 2, Leopard 2 i M1 Abrams su brži od većine tenkova ruske proizvodnje sa brzinama većim od 40 km/h na neravnom terenu.
Da bi brzo zauzeli zemlju, sa bilo kojim elementom iznenađenja, verovatno bi izbegli urbana područja gde bi bili podložniji napadima. Rusija je rano u ovom ratu, u svom neuspelom pokušaju da opkoli Kijev, pokazala da je duga kolona oklopnih vozila na putu laka meta.
G. Bari, iz ISS-a, kaže da bi svaki napad na vrh tražio slabe tačke neprijatelja. Ali on takođe upozorava da je Rusija provela poslednjih nekoliko meseci pojačavajući odbrambene položaje rovovima i tenkovskim zamkama.
Zapadni tenkovi su takođe oko 20 tona teži od ruskih. Dodatni oklop pruža bolju zaštitu, ali takođe znači da tenkovi mogu biti preteški da bi prešli neke improvizovane mostove. Rusija i Ukrajina su podigle mostove kako bi usporile napredak.
Iznenadni napadi noću
Gospodin de Breton Gordon, koji je komandovao eskadrilom britanskih tenkova Čelendžer, kaže da je jedna od velikih prednosti tenkova zapadne proizvodnje njihova sposobnost da se bore noću.
Noćni nišani i termovizijska kamera su standardni. Samo napredniji tenkovi Rusije – poput T-90 – su opremljeni za borbu noću. Napadi pod okriljem tame takođe doprinose elementu šoka i iznenađenja.
Najveći izazov za Ukrajinu biće logistika – održavanje tokova goriva, municije i rezervnih delova. Ukrajina ne samo da mora da održava svoj stari arsenal iz sovjetskog doba, već mora da brine i o sve složenijem inventaru oružja koje je isporučio Zapad.
Britanski tenkovi Čelendžer 2, na primer, ne koriste istu standardnu municiju NATO-a kao Leopard i Abrams. Čelendžer 2 se više ne proizvodi, a čak je i britanska vojska morala da pokupi neke rezervne delove iz svoje postojeće flote.
Gospodin Beri kaže da su ukrajinski inženjeri možda upoznati sa popravkom dizel motora – poput onih u Leopardu i Čelendžeru. Ali on kaže da Abrams američke proizvodnje radi na komplikovanijem motoru sa gasnom turbinom. Takođe troši oko dvostruko više goriva od nemačkog Leoparda.
Ako se zapadna obećanja potvrde, ukrajinske oružane snage bi mogle biti pojačane sa više od 100 tenkova. To bi i dalje bilo daleko od onoga što je tražio generalni vojni komandant Ukrajine.
PROČITAJTE JOŠ:
Prošlog oktobra, general Valerij Zalužnji je rekao da je Ukrajini potrebno dodatnih 300 tenkova, 700 borbenih vozila pešadije i 500 haubica za njegovu planiranu ofanzivu ove godine. Moglo bi se završiti sa samo polovinom toga.
Potrebna obuka o oružju takođe će potrajati – nedeljama ako ne i mesecima. I još uvek nije jasno kada će sva ova oprema stići.
SAD su nagovestile da njen 31 tenk M1 Abrams možda neće biti spreman mesecima. Ukrajina takođe čeka da Zapad odgovori na njen ponovljeni zahtev za modernim ratnim avionima. Vojsci koja napada na zemlji biće potrebna zaštita iz vazduha.
Zapadni zvaničnici su se nadali da bi Ukrajina mogla da pokrene ofanzivu već ovog proleća. Oni veruju da sada postoji prilika dok se Rusija bori da regrutuje i obnovi svoje poražene snage i da dopuni svoje sve manje zalihe municije.
Ukrajina je u prošlosti uspela da dokaže da oni koji sumnjaju nisu u pravu – ali će joj i dalje biti potrebna veća podrška Zapada ako želi da postigne svoj cilj proterivanja ruskih snaga.
BONUS VIDEO: U padu helikoptera u blizini Kijeva stradalo troje dece i vrh MUP-a
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar