Kako su verske zajednice širile koronu po svetu i Srbiji

Pandemija koronavirusa, paralisala je društveni, ali ne i verski život širom planete. Doduše nisu sve religije i crkve imale, niti imaju u svim zemljama  zajednički stav o ovoj problematici, da zatvore svoje verske objekte i pozovu vernike da svakodnevne molitve i obrede obavljaju kod kuće.Zbog toga korona je počela da deli vlast s jedne i kler i sveštenstvo sa druge oko toga da li bogomolje treba  da ostanu otvorene i ceremonije nastavljene ili sve treba da zamre dok se epidemija ne suzbije. Dok s jedne strane verski lideri pozivaju na oprez, s druge strani njihovi potčinjeni ne haju da okupljaju vernika.

Šiitski haosPrva zemlja koja se na udaru korone posle Kine zatekla bila je Islamska republika Iran. Jedina šiitska zemlja u sunitskom okruženju. Prvi slučaj zaraze opakim virusom Iran je zabeležio 21. februara i to posle masovne molitve u džamiji u svetom gradu Komu. Prvi slučajevi zabeleženi su i u Teheranu. Iako su ljudi masovno padali u krevete kler nije odustajao da se spreče masovna okupljanja.  Kada je od korone prvo stradao general Revolucionarne garde Husein Asadolahi, koji je bio zadužen za preke sudove i kažnjavanje smrću protivnika režima, vlast se uspaničila. Interesantno je da je on izdahnuo od korone u programu uživo dok je upućivao poslednje reči u etar. Žrtva korone bio je Džafer Kerimi, predsedavajući Veća za traktate i desna ruka šiitskog vođe Al Hameneija. Uprkos masovnom oboljevanju i preko 1.200 umrlih od korone, šiitsko sveštenstvo je odbijalo da se džamije zatvori, uz opasku da korona nije toliko opasna.S druge strane mnogi su pohrlili da piju i ručno pravljeni alkohol jer se pronela priča da on štiti od koronavirusa. Od trovanja više od 300 Iranaca je preminulo.  Da se u Iranu ludilo nastavlja svedoči i dolazak stotine hiljada šiitskih hodočasnika iz Avgranistana, Pakistana i Iraka u Kom koji se inače smatra epicentrom pandemije u Iranu. Pretpostavlja se da su neki od tih svežih hodočasnika već zaraženi, a oni predstavljaju potencijalne prenosioce kad se budu vratili u svoju zemlju. Već se nagađa da će stotine hiljada ljudi umreti ili biti zaraženo.

Za razliku od Irana, sunitske zemlje pristupile se racionalnije, pa je sveštenstvo pozvalo narod da se ne okuplja i odlazi u Meku na tradicionalni hadžiluk. Slična situacija je i u Turskoj u kojoj su molitve u džamija zabranjene, kao i okupljanje, a sveštenstvo je uvažilo preporuku vlasti da se spreči širenje koronavirusa, pa su sve džamije i medrese zatvorene, osim kuhinja u kojima se kuvaju obroci za one koji su izgubli posao ili su oboleli.

Katolici i koronaZa razliku od Islamskog sveta hrišćanski je dočekao epidemiju korone sa podeljenim stavovima. U katoličkom svetu, kao i među protestantima crkve su zatvorene, a vernici upućeni na onlajn mise i službe. Ceremonije pred uskrs su sve zabranjene. Međutim i ovde ima odstupanja poput nekih vernika u Italiji koji su pozivali sveštenike da organizuju ulične procesije u gradovima i kolektvine molitve. Preko 60 sveštenika je samo na severu Italije obolelo i umrlo od korone.U Italiji uprkos ogromnom broju zaraženih crkve su ostale otvorene iako su ljudi morali u karantin. Neki smatraju da širenje korone u Italiji prenelo se među vernike, jer su prisustvovali službama, kada je počinjala epidemija. Iako je veliki broj sveštenika oboleo, vernici pojedinačno i dalje dolaze u crkve.S druge strane na Balkanu situacija nije bila nimalo sjajna, posebno kad se pojavila korona na mestu hodočašća svih katolika, u Međugorju. Žrtve su dva fratra i dve časne sestre, koji su došli iz Italije u BiH 6.marta.Teolog i ispovednik dr fra Tomislav Pervan oštro je osudio kritike na društvenim mrežama u kome su fratri i časne sestre optuženi da su u Hercegovinu doneli koronu i da je samostan postao mesto širenja opakog virusa. Za sad je ostalo pitanje na koje niko nema odgovor koliko je od 6. marta bilo zaraženo vernika, koji su prisustvovali nedeljnim službama, koje su posećene posebno uoči Uskrsa.

Pravoslavni svetS druge strane ni u pravoslavlju nema jedinstvenosti oko zatvaranja crkvi, a posebno oko korišćenja kašike tokom pričešća. Dok većina pravoslavnih crkvi ostaje ujedinjena oko nekih detalja tokom pričešća, i prisustva na službama, druge su počele da vode značajno računa, kako bi izbegli da se baš u hramovima pojavi korona virus, pa su pribegli određenim merama.Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve tvrdi da "sveta pričest ne prenosi bolesti". Ova izjava usledila je posle burne rasprave da li crkva treba da usvoji preporuke grčke vlade, kako bi se suzbilo širenje virusa korone preko liturgija i pričešća. Grčka crkva smatra da prisustvovanje liturgiji nije uzrok bolesti, kao i da se virus ne prenosi pričešćem. Vernicima su podeljene brošure sa pozivom da se preduzmu sve neophodne mere da se spreči širenje virusa.Osim Grčke i Bugarska i Gruzijska pravoslavna crkva, pa i Ukrajinska nisu odustale od zatvaranja hramova i korišćenja zajedničke kašike u pričesti. Tome se pridružila i Srpska pravoslavna crkva, koja je zabeležila i prvu žrtvu koronavirusa u svojim redovima, vladiku valjevskog Milutina, a još tri sveštenika su zaražena virusom.S druge strane moskovska patrijaršija takođe nije zatvorila hramove, ali je uvela strogu dezinfekciju ikona i moštiju, koji se celivaju, a umesto zajedničke kašike prema preporuci patrijarha Moskovskog Kirila koriste se kašike za jednokratnu upotrebu.

Jevrejski svetKorona virus je takođe stigao i u Izrael. U toj zemlji do sad je 4.347 zaraženih novim virusim, a većina je sa blagim simptomima, dok su se 134 obolela oporavila. Šesnaest ljudi je umrlo, među njima većina – 13 ljudi koji su bili stariji od 70 godina, a 95 obolelih je u ozbiljnom stanju, uključujući jednog u dvadesetim godinama. Izraelcima je dozvoljeno da izlaze iz kuća samo ako idu da kupe hranu ili u šetnju do 100 metara udaljenosti od svog doma. Oni koji to prekrše moraju da plate kazu od 140 dolara. Međutim, propisane mere našle su na oštro protivljenje među ultraortodoksnim Jevrejima, koji čine polovinu zaraženih iako u ukupnom udelu stanovništva Izraela čine samo 10 posto stanovništva.Smatra se da je  zaraza među tom zajednicom eksplodirala, kada je nekoliko stotina došlo na sahranu člana koji je preminuo od korone. Međutim ni to ih nije zaustavilo. U Jerusalimu je policija na njih ispalila suzavac, kada su lekari po naređenju izraelske vlade krenuli da masovno tesitraju ortodoksne Jevreje.  Medicinske ekipe su napadnute kamenicama, kad su došli da ih testiraju na korona virus. Izraelska vlada i dalje muči muku, kako da među ovom zajednicom spreči širenje virusa. Vlasti su da bi sprečile okupljanje ortodoksnih Jevreja zavarili vrata na sinagogi Mea Sharim u Jerusalimu, jer se članovi ove zajednice nisu pridržavali propisanih mera izraelske vlade, i pokušali ponovno okupljanje.Muka sa sektomJužna Koreja svoju pandemiju koronavirusa sledovala je zahvaljujući jednoj sekti „Sičeonđi“, koja broji 215.000 čalanova, a vođa pokreta je samoproglašeni Li Manhi, koji je uputio svojim sledbenicima poruku, da je zaraze delo đavola, koji  planira da spreči širenje te zajednice. Upravo više od polovine zaraženih dovodi se u vezu sa njima. Epidemija korone izbila je u ogranku Isusove crkve Šinčeonđi u Teguu, a na spisku se našlo 1.200 članova, koji su se posle službe žalili da su imali simptome slične gripu. Šezdesetogodišnja žena označena i kao „pacijent 31“ označena je kao glavni prenosnik virusa, ali niko ni danas ne zna kako se ona zarazila. Postoji pretpostavka da je bila u Vuhanu u jeku epidemije. Južnokorejski zvaničnici spekulišu da su epidemije u  psihijatrijskoj bolnici i crkvi međusobno povezane, jer je više članova ultrareligiozne sekte prisustvovalo sahrani brata osnivača crkve u krugu bolnice ovog meseca.