1
Dok Evropa kreće u težak prelaz na obnovljive izvore energije, Albanija - gde hidroelektrane proizvode skoro 100 odsto električne energije, suočava se sa sopstvenim problemima. Zajednice pogođene izgradnjom hidroelektrana uzvraćaju udarac i pobeđuju, prenosi Euractiv.
PROČITAJTE JOŠ:
Za menje od šest meseci, albanski sudovi se izjasnili o tri hidroenergetska projekta u zemlji. Svaka suspenzija došla je nakon pritiska građana koji su istakli da će ti projekti uništiti njihovu kulturu, život i lokalno okruženje.
„Prekid rada hidroelektrana je ključan za životnu sredinu i očuvanje prirodnog toka reke i sprečavanje potencijalno katastrofalnog uticaja na straništa, floru i faunu“, rekla je Ketrin Bone, direktorka TOKA, grupe za kampanju koja je pokrenula nekoliko sudskih sporova protiv hidroelektrana u Valjboni na severu Albanije.
„Bitka je daleko od kraja“, međutim, borba svim potrebnim pravnim sredstvima će se nastaviti, istakla je prenosi Euractiv.
Oslanjanje Albanije na hidroenergiju
Oslanjanje Albanije na hidroenergiju počelo je tokom njene 50-godišnje komunističke vladavine, kao deo težnje diktatora Envera Hodže za energetskom samodovoljnošću. Danas se skoro sva energija u zemlji proizvodi iz hidroenergije. Kako se električna energija ne može uskladištiti, višak proizvodnje se prodaje, što znači da se enegija iz fosilnih goriva mora kupovati tokom zimskih meseci.
Štaviše, promene u klimi u regionu dovele su do upozorenja da hidroenergija nije dugoročno održiva. Manje snega, manje kiše i duža toplija leta, znače i manje vode u albanskim rekama. Prošle godine je u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju o Albaniji navedeno da hidroenergija neće biti dovoljna da obezbedi energetsku bezbednost u zemlji.
Uprkos tome, vlada nastavlja sa hidroenergetskim projektima, uključujući mnoge u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima. Trenutno ima oko 170 brana i preko 300 postrojenja u različitim fazama završetka.
Situacija u Valjboni
Jedan od primera jeste reka Baljbona u Tropiju, jednom od najsiromašnijih regiona Evrope na krajnjem severu Albanije. Mnogi stanovnici su emigrirali, a oni koji su ostali zavise od poljoprivrede i obećanja turizma.
Tamošnja lokalna kampanija „Genr 2“ dobila je državne koncesije za izgradnju hidroelektrana duž reke, u procesu koji je navodno zaglibio u korupciji. Lokalni stanovnici su svedočili na sudu da su imena mrtvih rođaka korišćena na dokumentima koji navodno pokazuju podršku projektu. Drugi su otkrili da su njihova imena korišćena bez njihove dozvole.
TOKA je pokrenula niz sudskih procesa protiv kompanija koje su u to uključene, navodeći nedostatak odgovarajućih procena uticaja na životnu sredinu, pretnje protivnicima i činjenicu da takve gradnje ne bi trebalo da bude u nacionalnom parku.
U julu je Viši sud u Albaniji presudio da rad dva postrojenja u regionu mora da bude obustavljen.
Međutim, bitka još nije gotova, jer postrojenja kojima se upravlja na daljinu, mogu da se aktiviraju jednim potezom prekidača, a u tom slučaju je spremna da podnese krivične prijave protiv kompanija koje su u to uključene.
Nacionalni part Zal Gjocaj
Apelocioni sud u Tirani je potrdio oduzimanje dozvole za izgradnju i hidroelektrane u zaštišćenom području Zal Gjocaj na severu zemlje. Stanovnici već nekoliko godina protestuju, tvrdeći da su ovde u pitanju njihovi životi, domovi i poljoprivredne aktivnosti koje obavljaju, i insistiraju da to podrčuje kao i delovi nacionalnog parka Lura Mali e Dejes ostanu netaknuti.
Stanovnici su takođe podneli žalbe protiv kompanja i vladinih zvaničnika specijalnom sudu za borbu protiv korupcije, navodeći zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje dokumenata, i izgradnju u zaštićenom području.
Nacionalni park Vjosa
Jedna od najpoznatijih kampanja protiv hidroelektrana bila je ona u Nacionalnog parka Vjosa u centralnoj Albaniji. Planirano da se u njemu izgradi nekoliko hidroelektrana, što je izazvalo bes aktivista za zaštitu životne sredine.
Akcija je dostigla i međunarodni karakter. O njoj su pisali listovi od Sidneja do Pariza, a angažovao se i holivudski glumac Leonardo Dikaprio, koji je u više navrata javno pozivao na ukidanje hidroelektrana u tom području.
Aktivisti traže da se cela reka Vjosa, duga 272 kilometara, proglasi nacionalnim parkom. To bi sprečilo da se tamo grade hidroelektrane u budućnosti, a ovom kraju bi to donelo i turističke mogućnosti.
Vlada je delove reke proglasila za zaštićeno područje. Vjosa je sada bezbedna jer su meštani dobili sudski spor za zaustavljanje izgradnje brane Kalivac koja bi radila na protici Vjose.
Olsi Nika, biolog iz Eko Albanije, rekao je odluka suda predstavlja još jednu poruku albanskoj vladi da mora jednom zauvek da zaustavi izgradnju hidroelektrana i da proglasi dolinu Vjosa nacionalnim parkom što je pre moguće.
Šira slika
Otpor protiv hidroenergije raste i drugim zemljama regiona. U Bosni i Hercegovini grupa meštana je sprečila izgradnju postrojenja na reci Kruščici. Seoce Rakita u Srbiji je postalo centar otpora malim hidroelektranama. Meštani i aktivisti ulaze u sukobe sa obezbeđenjem gradilišta. Kažu, ovo je borba za sve srpske reke.
U Evropi globalna grupa za zaštitu prirode vodi kampanju za zaustavljanje javnih subvencija za hidroenrgetske projekte, navodeći da brane smanjuju slatkovodni biodiverzitet za 80 odsto.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
