Tokom jučerašnjih samita u Briselu postalo je jasnije nego ikada da po pitanju uvoza gasa i nafte iz Rusije zemlje Evropske unije neće moći da se usaglase. Dok Poljska i baltičke države traže embargo, Nemačka i Belgija zalažu se da sankcije na ovom polju budu što blaže.
Naime, tokom jučerašnjeg dana koji je počeo hitnim sastankom lidera NATO-a, usledio je sastanak grupe najrazvijenijih zemalja G7. Cilj sastanaka bio je pronalaženje rešenja za rat Rusije protiv Ukrajine.
Samitu je prisustvovao i predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden koji je izjavio da ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da razbije NATO „od početka“ i da je zbog toga trenutno najvažnije da Zapad pokaže jedinstvo.
Ali, to se nije dogodilo, barem ne po svim pitanjima. Zvaničnici nisu mogli da se dogovore o daljim sankcijama.
Poljska i baltičke države su predvodile deo koji je za oštrije mere protiv Rusije, uključujući zabranu ulaska ruskih brodova i drumskih vozila u EU. Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da EU treba da „slomi“ Rusiju sankcijama zbog rata, za koji je rekao da se pretvorio u „masakr“. Osvrćući se na Sovjetski Savez, on je rekao da Rusija pokušava „da ponovo uspostavi ‘imperiju zla’”.
Letonski premijer Arturs Krišjanis Karinš rekao je da su energetske sankcije „ozbiljna opcija“ koju bi EU trebalo da razmotri, počevši od nafte i uglja.
„Energetske sankcije koje bi stupile na snagu odmah su način da se zaustavi protok novca u Putinovu kasu. Svakog dana kada odlažemo sankcije ruskoj ekonomiji, Rusija zadržava sposobnost da hrani svoju vojnu mašinu“, rekao je Karinš.
I francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je Zapad spreman da uvede dalje sankcije Rusiji.
Nemačka, koja dobija 55 odsto svog uvoza gasa iz Rusije, međutim, upozorila je da bi trenutna zabrana izazvala nezaposlenost i sprečila vozače da pune svoje automobile.
„Prestanak korišćenja ruske energije značilo bi guranje naše zemlje i cele Evrope u recesiju“, rekao je Šolc.
Njega je podržao belgijski premijer Aleksandar De Kru, koji je rekao da bi embargo na naftu imao razarajući efekat na evropsku ekonomiju i da to nije neophodno.
Zbog toga, nakon četiri runde dalekosežnih sankcija EU , usmerenih na Putina, njegov uži krug i velike delove ruske ekonomije, među liderima EU rastu tenzije oko sledećih koraka.
Pročitajte još:
Premijer Luksemburga, Gzavije Betel, tvrdio je da bi dalje sankcije trebalo da budu „reakcija na nešto“, misleći na hemijsko i biološko oružje, usred sve veće uzbune da će Putin pribeći njima .
„Ako sada preduzmemo sankcije, još sankcija, a situacija je i dalje status kvo, šta će biti sledeći korak, upitao je Betel.
Sa druge strane, slovenački premijer Janez Janša, jedan od troje lidera EU koji su nedavno posetili Kijev, rekao je da je Putin već prešao crvene linije uništavanjem Marijupolja.
„Sve crvene linije su već pređene, tako da ne treba da govorimo o hemijskom i biološkom oružju i da čekamo da se to oružje upotrebi“, rekao je Janša.
Inače, Rusija čini oko 45 odsto uvoza gasa u EU, 25 odsto uvoza nafte i 45 odsto uglja, ali neke zemlje su daleko zavisnije. Evropska komisija je saopštila da bi Evropa mogla da bude potpuno oslobođena ruskih fosilnih goriva „znatno pre 2030. godine“ i da smanji potrošnju gasa za dve trećine u roku od godinu dana.
Lideri EU su do sada izbegavali postavljanje roka za postepeno ukidanje ruskih fosilnih goriva. Međutim, spremni su da se dogovore o dobrovoljnoj zajedničkoj kupovini gasa, tečnog prirodnog gasa (LNG) i vodonika, u pokušaju da podstaknu kolektivnu kupovnu moć i smanje cene, navodi se u nacrtu saopštenja samita.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je da će SAD isporučiti EU dodatnim LNG-om kako bi zamenio ruski gas koji dolazi preko morskih tankera. Očekuje se da će Lajen tu odluku to sa Bajdenom objaviti u petak.
EU i SAD će takođe razgovarati o tome kako da odvrate Kinu od pružanja podrške Putinu, bilo isporukom oružja ili kanala kojim bi izbegla zapadne sankcije.
Italijanski premijer Mario Dragi rekao je da bi Kina mogla biti ključna u mirovni proces.
Treba napomenuti i samitu nije prisustvovao britanski premijer Boris Džonson. Zvaničnici EU rekli su da nikada nije ni planirano da se Džonson pozove i insistirali na tome da to nije povezano sa njegovim široko osuđivanim izjavama u kojima je upoređivao rat u Ukrajini sa glasanjem o Bregzitu.
BONUS VIDEO Vožnja kroz razrušeni Marijupolj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar