Kako su pregovori Rusije i Ukrajine doživeli kliničku smrt

Prvo su ruske vlasti optužile Ukrajinu da je odustala od pregovora, koji su se poslednjih nedelja odvijali u onlajn formatu. Iako su pregovarači iz Kijeva u početku negirali ove tvrdnje, Mihail Podoljak, savetnik predsednika Vladimira Zelenskog i deo delegacije Ukrajine, potvrdio je da su pregovori obustavljeni."Danas je pregovarački proces suspendovan", objavio je juče Podoljak. Prema njegovim tvrdnjama, zahtevi Rusije ostali su isti, dok Ukrajina insistira na hitnom prekidu vatre."Oni ne menjaju svoje direktive, nastavljaju da ucenjuju, javno izgovaraju neke problematične stavove", tvrdi Podoljak.

Brzi početak pregovora

Za mnoge je situacija u kojoj rat započinje jednog dana, a mirovni pregovori samo tri dana kasnije bila neobična. Ipak, pregovori ukrajinske i ruske delegacije počeli su 27. februara, tačno tri dana nakon što je Vladimir Putin najavio početak "specijalne vojne operacije" u Ukrajini.Zelenski je insistirao da se pregovori odvijaju na neutralnoj teritoriji, ističući Poljsku kao najbolju opciju. Njegov ruski kolega nije pristao na taj zahtev, i kao lokaciju predložio susednu Belorusiju.

Imajući u vidu da je Poljska trenutno najveći saveznik Ukrajine, a Belorusija Rusije, jasno je zašto nijedna od ovih zemalja nije neutralna, ali i zašto su lideri dve zaraćene zemlje na tome insistirali.Kada se Aleksandar Lukašenko i zvanično ponudio da organizuje sastanak dve delegacije, Zelenski je isprva odbio, ali je nakon razgovora sa liderom Belorusije pristao da pošalje pregovarače.Tako su delegacije predvođene Mihailom Podoljakom (Ukrajina) i Vladimirom Medinskim (Rusija) stigle u Gomelj koji se nalazi na belorusko-poljskom granici. Zahtevi Rusije bili su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kao i odustajanje od članstva u NATO savezu. Ukrajina je, sa druge strane, tražila hitan prekid vatre i evakuaciju civila iz najugroženijih područja.

Druga runda

Prvi sastanak pregovarača nije urodio plodom, zbog čega je drugi organizovan samo nekoliko dana kasnije. Ovog puta na belorusko-ukrajinskoj granici, ali sastale su se sve delegacije u istom sastavu.Tačna lokacija na kojoj su se sastali zvaničnici Ukrajine i Rusije nije poznata, ali su zahtevi obe strane ostali isti. Za razliku od prvog puta, dogovoreni su humanitarni koridori za evakuaciju građana, dostavu hrane i lekova ugroženim područjima.

Misteriozna smrt pregovarača

Treća runda pregovora odložena je zbog iznenadne i prilično misteriozne smrti ukrajinskog pregovarača Denisa Kirejeva. Dve teorije su se pojavile o tragičnom događaju, ali do danas nijedna nije zvanično potvrđena.Prema jednoj teoriji služba bezbednosti Ukrajine SBU je ubila Kirejeva zbog sumnje da je bio ruski špijun koji je počinio izdaju. Nedugo potom pojavila se nova vest, ovoga puta iz krugova ukrajinske vojne obaveštajne agencije GUR. Jedan njihov pripadnik tvrdio je da je Kirejev zapravo bio jedan od trojice GUR-ovvh operativaca koji je ubijen tokom specijalne operacije.Smrt člana ukrajinske delegacije ubrzo je zaboravljena, a treća runda pregovora održana je u Belorusiji.bbbbb

Sastanak u Antaliji

Ključni sastanak u tadašnjem mirovnom procesu odigrao se u Antaliji. Po prvi put od početka rata, visoki zvaničnici Ukrajine i Rusije seli su za pregovarački sto 10. marta, pod posredstvom Turske.

Ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije - Dmitro Kuleba i Sergej Lavrov sastali su se u Antaliji, kako bi pregovarali o okončanju rata u Ukrajini, a ugostio ih je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.Glavna tema pregovora do tada su bili humanitarni koridori, ali su ministri spoljnih poslova razgovarali i o prekidu vatre i eventualnom primirju, do kog nije došlo.

Mirovni sporazum

Nedugo nakon sastanka Kulebe i Lavrova, koji nije doneo veći pomak, "Fajnenšl tajms" je objavio nacrt mirovnog sporazuma koje su sačinile ukrajinska i ruska delegacija.Predloženi sporazum je uključivao odricanje Ukrajine od ambicija da se pridruži NATO-u i obećanje da neće ugostiti strane vojne baze ili oružje u zamenu za zaštitu od saveznika kao što su SAD, Velika Britanija i Turska.Međutim, do potpisa nikada nije došlo jer je Ukrajina tražila da se kao prva tačka sporazuma navede prekid vatre, što je Rusija odbila.

Delegacije u Istanbulu

Da je Turska najozbiljniji posrednik potvrdio je i sastanak dve delegacije koji je inicirao Redžep Tajip Erdogan, a održan je u palati Dolmabahče 29. marta.Erdogan je poručio ruskom i ukrajinskom pregovaračkom timu da obe strane imaju „legitimnu zabrinutost“, ali da je situacija došla do tačke kada pregovori treba da daju „konkretne rezultate“.

On je ponudio i da bude domaćin sastanka Putina i Zelenskog, ali do njega nikada nije došlo.Pored Erdogana, kao posrednici istakli su se izraelski premijer Naftali Benet, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, ali nijedan od ovih lidera nije uspeo da natera Putina da pregovara sa Zelenskim. Po tom pitanju, Rusija je bila jasna - prvo mirovni sporazum koji će dogovoriti delegacije, a onda sastanak dvojice predsednika.Nakon susreta u Istabulu, delegacije su pregovore nastavile u onlajn formatu, da bi oni 17. maja i zvanično bili prekinuti.Sve današnje vesti pročitajte u našem blogu uživo.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News