Foto: EPA-EFE/Allison Dinne; EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS; Shutterstock, EPA-EFE/GEORGE NIKITIN

Bio je petak ujutro, a talas javne panike počeo je da se širi oko jedne od vodećih finansijskih institucija u tehnološkoj industriji. Američka ministarka finansija Dženet Jelen naglasila je da kada banke dožive finansijske gubitke, "to jeste i treba da bude razlog za zabrinutost". Sledeća 72 sata bila su ključna, a Amerika je uspela da se izbori sa potpunim bankarskim slomom.

Njeni komentari nagovestili su početak borbe iza kulisa u Beloj kući. Počeli su da se pojavljuju novi strahovi u vezi sa potencijalnim slomom banke Silicijumske doline, preteći devastacijom ne samo za Kaliforniju, već i za celu američku ekonomiju.

Sesilija Rouz, jedna od ekonomskih savetnika američkog predsednika Džozefa Bajdena, upozorila je predsednika na vrstu opasnosti koja nije viđena još od finansijske krize pre 15 godina: neuspeh banke Silicijumske doline, mogao bi da izazove krizu u bankarskom sistemu zemlje.

Dzenet Jelen Janet Yellen
Dženet Jelen Foto:Tanjug/Shawn Thew/Pool via AP

Propast banke

Milijarde dolara – u platama radnika i bilansima tehnoloških kompanija – bile su skoro izgubljene, a američka Vlada se suočila sa strahovima od ekonomskog pada, što je ponovo probudilo noćne more Velike recesije 2008. godine

Na kraju, Bajdenova administracija odlučila je da izvrši intervenciju, želeći da očuva depozit u banci Silicijumske doline, istovremeno čuvajući finansije drugih firmi na ivici propasti. Njihovi napori su pokazali u kojoj meri je predsednik bio spreman da rizikuje da bude optužen za pružanje hitne pomoći za spas finansijskog sektora – optužbu koju Bela kuća odlučno negira – u pokušaju da održi sistem stabilnim i spreči pogoršanje krize.

Vladini zvaničnici dobro su se prisećali posledica finansijske krize iz 2008. i političkog povratka koji je usledio jer je Vlada koristila sredstva poreskih obveznika za ono što se naširoko smatralo nepravednom pomoći. Tokom vikenda, počeli su da primećuju banke van Kalifornije koje pokazuju znake nestabilnosti.

PROČITAJTE JOŠ:

Bajdenova administracija se suočila sa daljim pritiskom rukovodilaca iz Silicijumske doline, ali je uspela da smiri tržišta i sprečila paniku koja je mogla da dovede do toga da bezbroj Amerikanaca povuče novac iz svojih banaka, što je moglo da stvori štetnu nestabilnost u finansijskom sistemu.

Briga počinje u Kaliforniji

Sve je počelo javnim obaveštenjem 8. marta da je firma predala hartije u vrednosti od 21 milijardu dolara i da će prodati još 1,25 milijardi dolara sopstvenih akcija kako bi održala pozitivni bilans. Ova vest je bila iznenađenje za mnoge investitore i kupce SVB-a.

Ubrzo je krenula briga da li će banka preživeti vikend. U četvrtak oko devet ujutru „Union Square Ventures“ upozorio je svoje kompanije na situaciju. USV jedna je od najuticajnijih firmi rizičnog kapitala, a prethodno je bio investitor za Tvitter, Etsi i Duolingo.

Samo u četvrtak, gotovo 42 milijarde dolara nestalo je sa računa SVB-a, a Volstrit je u petak zaustavio trgovanje akcijama SVB-a pošto je cena akcija naglo pala.

Foto: EPA-EFE/GEORGE NIKITIN, EPA-EFE/YONHAP SOUTH KOREA OUT

U satima koji su usledili, stepen problema je postao jasan: Banka Silicijumske doline je držala neobično visok procenat svoje imovine u obveznicama trezora. Kada su Federalne rezerve podigle kamatne stope, vrednost postojećih obveznica je opala, tako da banka nije mogla lako da proda te obveznice da bi nadoknadila depozite klijenata jer je nastala panika, a mnogi su preplavili banku tražeći da povuku svoja sredstva.

Mnogi klijenti banke bili su investitori, kompanije i druge velike institucije. Do kraja decembra banka je imala više od 170 milijardi dolara depozita, ali je 90 odsto njih premašilo 250.000 dolara, iznos do kojeg savezna vlada osigurava u slučaju kolapsa.

Do subote, Jelen, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel i predsednik Federalne korporacije za osiguranje depozita Martin Grunberg sastali su se kako bi osigurali zaštitu štediša banaka – bez troška poreskih obveznika – na način koji bi obezbedio da platni spiskovi kompanija koje su poslovale u SVB-u mogu normalno da rade do ponedeljka. U suprotnom, plašili su se da će kaskadni niz posledica ostaviti mnoge Amerikance bez posla.

Kalifornijski zakonodavci pokrenuli su sopstvenu kampanju pritiska u Zoom pozivima i drugim kontaktima sa zvaničnicima Bajdenove administracije. Odmah su počeli da se čuju sa glasačima, vlasnicima preduzeća i političkim donatorima, jer su se plašili ekonomskog udara koji bi nastao kao posledica kolapsa banke.

U početku, demokrate su izrazile široko uverenje da bi vlada, pre svega, trebalo da pokuša da obezbedi prodaju banke Silicijumske doline, ali kako je opasnost od kolapsa banke postajala očiglednija, poslanici stranaka želeli su da ubede administraciju da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje krize.

Još jedna banka na putu ka propasti

Beloj kući bio je potreban plan koji neće dodatno alarmirati finansijska tržišta. Kolaps SVB-a bio je javan, ali malo ko izvan Vlade je znao da Signature banka, sa imovinom većom od 100 milijardi dolara, takođe ide ka propasti. Zvaničnici su se plašili da bi kolaps Signature-a, mogao da ima mnogo veće posledice i želeli su da se uvere da se ta vest pojavi u isto vreme kada i plan za spasavanje administracije.

Foto: Shutterstock

Informacije su prosleđene Ministarstvu finansija, pri čemu je Jelen služila kao ključni čovek između centralne banke i političkog rukovodstva u Beloj kući.

Bajden je naglasio da je plan fokusiran na zaštitu radnika i malih preduzeća.

U nedelju popodne, nakon što je Bajden potpisao plan, članovi odbora FDIC-a i Federalnih rezervi jednoglasno su izglasali da neuspesi SVB-a i Signature predstavljaju sistemski rizik za ceo finansijski sistem. Fed je takođe najavio novi mehanizam za davanje kredita po povoljnim uslovima bankama pod prinudom.

Činilo se da se do utorka popodne oluja smirila, a cene akcija u bankarskom sektoru stabilizovale. Očekuje se da će Fed ove godine nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa u svojoj kampanji za suzbijanje inflacije, koja bi mogla da izloži druge banke istim izazovima.

Ekonomista sa Univerziteta Kornel Bob Hoket rekao je da je „intervencija tokom vikenda ublažila neposrednu krizu, ali kontinuirano povećanje kamatnih stopa jednostavno će doneti više nevolja industrijama – a time i njihovim bankama – u nedeljama i mesecima koji dolaze“.

BONUS VIDEO: Pljačka banke i okršaj sa policijom u Kanadi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare