Kako se Moldavija iščupala iz ruskog energetskog stiska, dok Srbija nije, a mogla je

Kišinjev je, pod pritiskom krize, za svega nekoliko godina praktično raskinuo energetsku zavisnost od Moskve.

Beograd je, s druge strane, ostao duboko vezan za ruske energente - i danas zbog toga plaća sve višu cenu.

Ruski gas kao poluga pritiska

Do 2022. Moldavija je bila gotovo 100 odsto zavisna od ruskog gasa koji je stizao preko Gazproma, dok se ključna termoelektrana nalazila u separatističkom Pridnjestrovlju, regionu pod snažnim ruskim uticajem. To je Moskvi davalo moćan instrument pritiska.

U jesen 2022. ta poluga je povučena. Gazprom je smanjio isporuke gasa Moldaviji za oko 30 odsto, dok su ruski raketni napadi na Ukrajinu presekli i dotok električne energije iz te zemlje. Moldavija se suočila sa ozbiljnom energetskom krizom - nestanci struje, rast cena i realna pretnja da zemlja ostane bez grejanja usred zime.

Predsednica Moldavije Maia Sandu tada je otvoreno optužila Moskvu za energetsku ucenu.

„Ne kupujemo više ruski gas direktno od Gazproma. Kupujemo gas na tržištu, što znači da Rusija više ne može da nas ucenjuje kao ranije, svaki put kada joj se ne dopada politika naše vlade“, rekla je Sandu u intervjuu za Radio Slobodna Evropa u oktobru 2023.

Brza odluka: prekid sa Gazpromom

Umesto pokušaja da pregovara o „povoljnijim uslovima“, vlada u Kišinjevu donela je stratešku odluku - Rusija više ne može da bude njen energetski oslonac. Moldavija je počela da koristi gasovod Jaši-Ungeni–Kišinjev, koji je povezuje sa Rumunijom i tržištem Evropske unije, a državna kompanija Energocom preuzela je nabavku gasa na evropskim berzama.

Već krajem 2022. Moldavija je prestala da koristi ruski gas za teritoriju pod kontrolom centralne vlasti. „Istorijska zavisnost od ruskog gasa bila je ogroman izazov za našu nacionalnu bezbednost. Diversifikacija nije bila izbor, već nužnost“, rekao je bivši moldavski ministar energetike i ekspert Viktor Parlikov za moldavski TV8.

Paralelno sa gasom, Moldavija se u martu 2022. hitno sinhronizovala sa evropskom elektroenergetskom mrežom ENTSO-E, zajedno sa Ukrajinom. Time je tehnički prekinuta zavisnost od ruskog energetskog sistema, a Rumunija je u najkritičnijim trenucima pokrivala i do 90 odsto moldavske potrošnje struje.

EU kao ključni saveznik

Energetski zaokret Moldavije ne bi bio moguć bez snažne podrške Evropske unije. Tokom posete Ursule fon der Lajen Kišinjevu u oktobru 2022, EU je objavila paket pomoći od oko 250 miliona evra za ublažavanje energetske krize i subvencije domaćinstvima.

„Rusija koristi energiju kao političko oružje. Naša lekcija je jasna - nikada više ne smemo imati samo jednog dobavljača“, rekla je Maia Sandu u decembru 2024, optužujući Gazprom da namerno odbija alternativne rute snabdevanja, kako je preneo Rojters.

Srbija izabrala da ostane zavisna od ruskih energenata

Dok je Moldavija krizu iskoristila za radikalan rez, Srbija je 2022. prošla bez naglog prekida isporuka. Više od 80 odsto gasa nastavilo je da stiže iz Rusije, preko gasovoda Turski tok. Beograd je tu „stabilnost“ koristio kao argument da nema potrebe za dramatičnim zaokretom. U suštini Srbija je nastavila da vodi politiku nezameranja Rusiji, zbog čega sad snosi posledice.

Evropska unija je nakon ruske invazije 2022. lansirala ambiciozan plan REPowerEU, čiji je cilj da do kraja 2027/2028. potpuno eliminiše zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva i ojača energetsku bezbednost kroz štednju, obnovljive izvore i diverzifikaciju snabdevanja. Taj plan podrazumeva postupno ukidanje uvoza ruskog gasa i nafte iz EU tržišta i pripremu nacionalnih strategija za diversifikaciju izvora.

Evropska unija je nudeći saradnju i Srbiji kroz mehanizme povezane sa REPowerEU želela da pomogne i državama van EU da smanje svoju zavisnost od ruskog gasa i ne ostanu energetski izolovane. Međutim, uslovi i podrška su se često vezivali direktno za usklađivanje sa evropskim standardima i teritorijalnu integraciju energetskih tokova sa EU sistemom.

U Srbiji je, kako prenose domaći i regionalni mediji, priznato da je zavisnost od ruskog gasa ostala duboka, pa čak i nakon krize iz 2022. godine. Srbija je više od četvrt veka uvozila gas iz Rusije kao svog glavnog dobavljača, uz minimalnu sopstvenu proizvodnju i bez značajnijih alternativa, pisala je Radio Slobodna Evropa.

Ministarstvo energetike u Beogradu nikada nije formalno proglasilo ruski gas bezbednosnim rizikom, što bi bio prvi korak ka strateškoj promeni kursa ka diversifikaciji. Umesto toga, Srbija je nastavila da pregovara o novim dugoročnim ugovorima sa Gazpromom ili produženjima postojećih aranžmana, uz ocene domaćih eksperata da bi takvi sporazumi trebalo da obezbede “energetsku stabilnost i niže cene za privredu i građane” - stav koji je bio zastupljen i u izjavama srpskih zvaničnika.

Tek 2024–2025. godine Srbija je počela da radi na povezivanju sa interkonekcijom Bugarska–Srbija i dovodi gas iz Azerbejdžana kroz ovaj pravac, uz kapacitete koji bi trebali da omoguće oko 400 miliona kubika godišnje - što je tek manji deo ukupne potrošnje i daleko od potpunog oslobađanja od ruskih izvora.

Pored toga, savet EU da Srbija pristupi zajedničkoj kupovini gasa ili diversifikaciji kroz regionalne mreže i terminale (npr. LNG iz Grčke ili TAP/TANAP sistem) nije realizovan u potpunosti do kraja 2025, delom zbog administrativnih, infrastrukturnih i političkih prepreka, pisao je Euronews.

Sve to znači da, iako postoje planovi i infrastrukturne mogućnosti, Srbija nije u potpunosti iskoristila ponudu saradnje iz REPowerEU jer nije postavila stratejski cilj da ruski gas tretira kao bezbednosni rizik i da ga zameni drugim pouzdanim dobavljačima.

NIS kao nova tačka pritiska

Zavisnost Srbije od ruskog energetskog sektora danas se najjasnije vidi kroz probleme Naftne industrije Srbije (NIS), kompanije koja upravlja jedinom rafinerijom u zemlji i najvećom mrežom benzinskih pumpi. NIS je u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom njefta i Gazproma, što ga je automatski dovelo u fokus zapadnih sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.

Kako je pisao Rojters, Srbija je početkom 2025. bila prinuđena da privremeno omogući finansijske transakcije sa NIS-om kako bi se izbegli poremećaji u snabdevanju gorivom i isplati plata, iako je time rizikovala sekundarne sankcije SAD. Predsednik Aleksandar Vučić priznao je da je država „svesno preuzela rizik“ kako bi očuvala funkcionisanje energetskog sistema, naveo je Rojters.

Problemi NIS-a dodatno su ogolili strukturnu ranjivost Srbije: ključna energetska infrastruktura zavisi od kompanije pod ruskom kontrolom, u trenutku kada se Moskva nalazi pod najtežim sankcijama u poslednjih nekoliko decenija.

Rojters je takođe preneo da se u Beogradu razmatraju različiti scenariji - od promene vlasničke strukture NIS-a do traženja strateškog partnera iz trećih zemalja - ali da nijedno rešenje nije brzo ni jednostavno, upravo zbog dubine ruskog uticaja u srpskom energetskom sektoru.